Medicinski informativni portal
Naslovna / Vesti

Patuljaste žirafe – otkriće koje je iznenadilo naučnike

Priredio/la: I. V.
12:00 - 10. 01. 2021.

Glava i vrat žirafe na telu konja – ovako su naučnici opisali svoje novo otkriće koje će im pomoći da istražuju patuljast rast kod divljih životinja

Patuljasta-zirafa-sa-odraslim-muzjakom-u-Namibiji Foto: Emma Wells

Prosečno visoke oko 5 metara žirafe su najviši sisari na Zemlji. Noge su im duge oko 2 metara, a ostatak „metraže“ odlazi ne telo i vrat, te je čak i najniža žirafa dvostruko viša od prosečnog profesionalnog košarkaša. Kada je dr Michael Brown, naučnik iz oblasti zaštite prirode iz Fondacije za zaštitu žirafa i Smithsonian Conservation Biology Institute, zajedno sa kolegama naišao na nubijsku žirafu u Nacionalnom parku Murchison Falls, u Ugandi, 2015. godine, visoku samo 2,7  metara, započeta je opsežna analiza. Danas se došlo do otkrića koje je iznenadilo naučnike – utvrđeno je da i žirafe mogu da budu „patuljci“.

Glava i vrat žirafe na telu konja

– Prva reakcija bila je neverica. Vrat na žirafi, kojoj dat nadimak Gimli, bio je karakteristično dugačak, ali noge nisu. Izgledalo je kao da je neko stavio glavu i vrat žirafe na telo konja – objasnio je dr Brown. Tri godine kasnije, pronađena je angolska žirafa visoka 2,5 metara, nazvana Najdžel, koja živi na privatnoj farmi u centralnoj Namibiji. Nakon merenja i analize dimenzija ove dve žirafe, istraživači su mogli da daju samo jedno objašnjenje – patuljast rast. Stanje poznato i kao skeletna displazija utiče na rast kostiju, što često za rezultat ima manji stas. Iako je poznato da se javlja kod ljudi i domaćih životinja poput pasa, krava i svinja, „patuljci“ se retko sreću kod divljih životinja i ovo je prvi put da su pronađeni kod žirafa.

Patuljast rast divljih životinja

Ovo otkriće nedavno objavljeno u naučnom časopisu BMC Research Notes, stvorilo je jedinstvenu priliku za naučnike da prouče efekte patuljastog rasta divlje životinje. A kada su fotografije žirafa „patuljaka“ počele da kruže mrežama, mnogi su pretpostavljali da su bile fotošopirane. Istraživači koji su otkrili Gimlija i Najdžela fotografisali su patuljaste žirafe i uz pomoć tehnike digitalne fotogrametrije za merenje dužine njihovih ekstremiteta upoređivali su njihove dimenzije. Nakon poređenja dužine njihovih delova tela (inače obe žirafe su zreli mužjaci) sa onima slične starosti iz njihove populacije, otkrili su da patuljci imaju mnogo kraće noge – tačnije, imali su mnogo kraći radijus i kraće metakarpalne kosti (po obliku duge kosti koje se sastoje od trupa na čijem kraju su zadebljanja, baza i glava).

Mali, ali preživeli

Više od polovine divljih žirafa umire pre punoletstva, pa činjenica da su i Gimli i Najdžel „pobedili“ svoju neobičnost ukazuje da njihov patuljast rast nije ometao njihovu sposobnost preživljavanja. Međutim, njihova visina, ili njihov nedostatak, sigurno otežavaju mnoge aspekte njihovog života. Na primer, da su podložniji napadu predatora s obzirom na to da im nedostaje sposobnost efikasnog trčanja i šutiranja, što su dve najefikasnije odbrambene taktike žirafa. Takođe, naučnici su se osvrnuli i na mehaniku parenja žirafa, što je u slučaju Gimlija i Najdžela sigurno fizički izazovno. 

Uzrok – za sada misterija

Uzrok patuljastog rasta žirafa za sada ostaje misterija. Iako slučajne mutacije mogu da dovedu do ovog stanja, nije poznato da li su ovi faktori uticali na Gimlijev i Najdželov patuljasti rast. Potrebno je mnogo više istraživanja kako bi se utvrdilo da li je nedostatak genetske raznolikosti prouzrokovao patuljast rast žirafa. Populacija žirafa kojoj pripada i Gimli – nubijska rasa, doživela je značajan pad krajem osamdesetih godina prošlog veka te se ukupan broj ove vrste smanjio na samo 78 životinja. Sada ih je više i statistika govori da ih je 1.500.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend