Treba biti oprezan Foto: Shutterstock
Treći talas, drugi talas, vise od 1.500 obolelih na dan, biće još više… Koliko ih je u Hrvatskoj, Sloveiji, to nas čeka… Evropa se zatvara… Sve više ljudi na respiratorima…
Ovakve vesti prate nas već danima. Strah od same bolesti, strah od odlaska kod lekara, odlaska u bolnicu, neizvesnost, neverica, ogromno vreme provedeno uz vesti – sve to utiče na psihu. Ali, kako utiče? Kako da „preživimo“ sve veći broj obolelih, kako da sebe smirimo?
Biti oprezan i prilagoditi se
O toj svakodnevnoj borbi sa strahovima, psiholog Gordana Marić Lalović kaže:
– Što duže traje pandemija, sve je veća verovatnoća za svakog od nas pojedinačno da se razboli, to je logički ispravno. Nije ni loše da ljudi budu oprezni, da vode računa, primenjuju mere koje su propisane, čak i ako nisu potpuno adekvatne. Ali, oni koji paniče, koji se plaše da će otići u bolnicu – oni zapravo mobilišu odbrane koje su korisne u ekstremnim, ali kratkotrajnim situacijama u kojima povišeni adrenalin pomaže da se izdrži ili da se bude u stanju pripravnosti za brzo reagovanje. Za preživljavanje dužih nepovoljnih perioda potrebna je drugačija strategija, koja podrazumeva prihvatanje nepovoljne situacije i izvesno prilagođavanje, što nije lako jer je situacija kompleksna. Teško je proceniti da li je veća opasnost virus ili pristajanje na „novu normalnost“.
Strah je uvek sa nama
Naša sagvornica objašnjava da je strah zapravo mehanizajm odbrane i da je on stalno sa nama, ali sada u vreme pandemije…
– Svako od nas, nalazi svoju strategiju da se izbori sa situacijom koja aktuelizuje sve egzistencijalne datosti. „Neizbežnost smrti za svakog od nas i one koje volimo, sloboda da gradimo sopstvene živote prema vlastitoj volji, naša konačna usamljenost i odsustvo bilo kakvog jasnog smisla života“ – kaže Irvin Jalom, čuveni američki psihijatar. Sve ovo je naravno, i inače, stalno prisutno, samo su u manje provokativnim situacijama – kaže psiholog Gordana Marić Lalović i dodaje:
– Strah od virusa aktelizuje strah od smrti. Jalom opisuje dva naročito moćna metoda za ublažavanje straha od smrti – veru u ličnu naročitost, koja obezbeđuje bezbednost iznutra, i veru u konačnog spasioca koja omogućuje da osećamo kako nas uvek čuva i štiti neka spoljanja sila. Ova dva metoda su univerzalna. Čovek ili potvrđuje autonomiju putem herojskog samopotvrđivanja ili traži sigurnost putem stapanja sa svemogućom silom. Svako od nas ima na raspolaganju oba načina i u ovoj situaciji, kao i inače. Neko veruje da, iako je prema podacima broj zaraženih u velikom porastu, to se ipak ne odnosi na njega, neko drugi veruje da, iako se zarazi, ipak će biti dobro zbrinut, neko da se neće zaraziti jer vodi računa i ponaša se odgovorno…
Nove normalnosti i ugrožavanje slobode
A da strah od virusa kod nekih ljudi i nije toliko jak koliko i strah od svega novog što on donosi, a najviše strah od ukidanja slobode. To je takođe nešto što nas svakodnevno opterećuje, kaže naša sagovornica.
– „Nova normalnost“, koja podrazumeva prihvatanje mnogobrojnih propisa koji određuju način na koji živimo, u velikoj meri aktuelizuje pitanje slobode. Sloboda deluje kao sama antiteza smrti, i obično je smatramo nedvosmisleno pozitivnom. Sloboda označava da je čovek odgovoran za svoje izbore, što je izvor uznemirenosti: mi smo stvorenja koja žele strukturu, kaze Jalom, i plašimo se koncepta slobode koji ukazuje na to da ispod nas nema ničega. Egzistencijalna izolacija odnosi se na jaz između sebe i drugih čak i u prisustvu zadovoljavajućih međuljudskih odnosa. Kad je fizička distanca (koju je nakad teško razlikovati od socijalne) propisani preduslov čuvanja života, osećanje izolovanosti se pojačava. Uznemirenost ovim egzistencijalnm datostima obrnuto je proporcionalna ispunjenosti života koji živimo. Jalomova preporuka, sa kojom svi možemo da se složimo, je usmeravanje pažnje na odnose koje gradimo sa drugima. Empatija, povezivanje, ljubav, to je ono što nam pomaže da prevazilazimo strah – objašnjava za E-kliniku psiholog Gordana Marić Lalović.
