Statistika pokazuje da jedan od pet tinejdžera u nekom trenutku svog adolescenskog doba ima ozbiljan poremećaj mentalnog zdravlja koji se manifestuje kao depresija ili anksiozni poremećaj. Polovina tih problema počinje vrlo rano, a najkritičnija je 14. godina kada burne emocije, suočavanje, a najčešće otpor, počinju da remete svakodnevne aktivnosti kao što su školske obaveze, odnosi u porodici, sa prijateljima, san ili ishrana.
Tinejdžerske „lude godine“
Ko sam ja? U čemu sam dobar? Čime želim da se bavim jednog dana? Sa ovim i sličnim pitanjima danas se svakodnevno susreću mladi od kojih se očekuje da u godinama kada prestaju da budu deca, a još uvek nisu zreli ljudi, izaberu pravi put za sebe i donesu teške i važne odluke zbog kojih poneki čak i iskreno zažale u životu. Tinejdžersko doba često je pravo iskušenje kako za decu, tako i za roditelje. I jednima i drugima to su zaista „lude godine“, doba traženja i pronalaženja samog sebe, kao i odgovora na bezbroj životnih pitanja. Kako bi tinejdžerima olakšale period sazrevanja i odrastanja i pomogle im da što sigurnije grade svoj svet, psiholozi Dubravka Miljković i Majda Rijavec napisale su priručnik za tinejdžere Tinejdž psiha.
Upoznavanje sebe kroz upitnike
Polazeći od činjenice da su problemi sastavni deo života, autorke ove knjige pokušale su da objasne mladom čoveku da dileme u koje je zapao ne muče samo njega, već da se sa istim ili sličnim nedoumicama susreće mnogo njegovih vršnjaka. Da li je neko društven ili povučen, optimista ili pesimista, za šta je neko sposoban i kako te sposobnosti da iskoristi, kako se stiče samokontrola i kako se prepoznaju osećanja, šta je strah i zabrinutost i na koji način ih prevazići, kako se stiču prijatelji i nove ljubavi… samo su neke od tema koje se u priručniku razjašnjavaju kroz upitnike i zadatke. Ovakva interaktivna metoda navodi tindejdžere da razmišljaju i rešavaju probleme, ali im daje i ideje za aktivnosti koje mogu da im pomognu da bolje upoznaju sebe.
Tri dragocena saveta
Dugogodišnje iskustvo autorki priručnika pokazalo je da su najdragocenija tri saveta koje možete dati klincima tokom tinejdž doba: proći će, budite milostivi prema svojim roditeljima i pokušajte da upamtite nešto od ovoga što sada proživljavate da bi ste se toga setili kada i sami budete roditelji. Baveći se problemima tinejdžera i njihovih roditelja Dubravka Miljković i Majda Rijavec najčešće se susreću sa istim problemom – nerazumevanje generacija.
– Hajde što deca ne razumeju roditelje, nisu se još oprobali u toj ulozi, ali kako to da roditelji tako malo razumeju svoju decu? Mora da je na delu fenomen tzv. namernog ili motivisanog zaboravljanja koji štiti naše mentalno zdravlje. Zamislite kakav bi nam život bio kada bismo pamtili sva loša iskustva iz svoje mladosti! Povezano sa zaboravljanjem je i, verovali ili ne, falsifikovanje sopstvene prošlosti. Uglavnom se ona ulepšava – nekad smo se bolje zabavljali, više učili, uopšte govoreći bili bolji iako smo živeli u težim uslovima… Ulepšavanja su najčešće argumenti roditelja u prepirci sa svojim tinejdžerom koji se ne odvaja od raznih ekrana. A ne uči. A sve ima. A ti se mučiš i žrtvuješ zbog njega – objašnjavaju autorke priručnika koje tvrde da današnje tindejžere i njihove roditelje najviše muče ljubavni problemi, prijateljstvo, škola, kao i izazovi kako izaći na kraj sa drugima i sa samim sobom.
Najkritičnija je 14. godina Foto: Andrea Tummons/Unsplash
I vi ste nekada bili tinejdžer
– Kad odrastemo, lako zaboravimo da smo i mi jednom bili tinejdžeri, da smo „ratovali“ sa svojim roditeljima, prećutali neku jedinicu u školi, krišom pušili, kasnili iz klubova pa se izvlačili na loš gradski prevoz, učili u zadnji čas, borili se za slobodu da biramo svoju odeću i frizuru ili da odemo na more s prijateljima. A roditelji su se ljutili i brinuli, a nama nije bilo jasno zašto. Danas smo mi roditelji, ozbiljni i odgovorni, i ljutimo se i brinemo zbog ponašanja svojih tinejdžera. To je normalno i to se od nas i očekuje, ali pre nego što se izvičemo na svog tinejdžera možda bi ponekad trebalo da se zapitamo „jesam li i ja tako radio u njihovim godinama?“ Verovatno jeste, a vidite da niste ispali tako loši – šale se Dubravka i Majda.
U škole uvesti predmet SREĆA
Autorke priručnika „Tindejdž psiha“ smatraju da je škola najvažnija institucija koja brine o tinejdžerima, i to zahvaljujući entuzijazmu učitelja. Odmah bi, kako ističu, uvele nastavi predmet „Sreća“. Tu se pozivaju na Platona koji je bio uveren da je čovek srećan, a društvo dobro organizovano samo ako se svaki pojedinac bavi onim aktivnostima za koje ima prirodne sposobnosti.
– Od Platona je prošlo 2.000 godina, a nije baš da smo kao društvo uspeli nešto tu da uradimo. Verujemo, a u pozitivnoj psihologiji ima i dokaza za to, da ljudi, pa tako i tinejdžeri, najbolje napreduju ako razvijaju ono što je kod njih dobro, čemu su prirodno skloni. Ako uložimo svoju energiju i vreme u područje za koje smo talentovani – napredak je brži, a motivacija zbog toga raste. No, mnogi mladi ljudi, nažalost, često ni ne otkriju u čemu su dobri, jer jednostavno nisu imali priliku za to. Škola u tome može da odigra veliku ulogu – bilo kroz redovnu nastavu, bilo kroz vannastavne aktivnosti. Takođe, kako kažu, detetu treba odrediti granice i proširivati ih kako ono raste i razvija se. To znači da roditelj ne treba umesto njega da radi stvari koje ono može i treba da radi samo. Postavljajte detetu zadatke koje je u stanju da obavi – kada se potrudi. Pomozite mu da upozna sebe i da nauči da koristiti svoje jake strane i sve svoje kvalitete. Takođe, ne zaboravite da ga pohvalite i učite se međusobnoj toleranciji.
