Naslovna / Psihologija

Kako da prepoznate i zaustavite napad panike

Piše: eKlinika
11:00 - 03. 10. 2020.

Pored određenih tehnika za zaustavljanje paničnog napada, kao što su tehnike disanja, važno je  razumeti šta je uzrok ovog anksioznog poremećaja

Prebacite sav fokus sa sebe na predmet koji vam je poznat i ublažite simptome paničnog napada Foto: Shutterstock

Lupanje srca, znojenje, drhtanje, kratkoća daha, osećaj gušenja, bol u grudima, mučnina, vrtoglavica, jeza ili talasi vrućine… neki su od simptoma koji se ispoljavaju kod osoba koje doživljavaju panične napade. Panični poremećaji spadaju u grupu anksioznih poremećaja, a sam panični napad ne mora uvek biti manifestacija paničnog poremećaja, već se može javiti i u sklopu drugih poremećaja anksioznosti. Kriterijumi za postavljanje dijagnoze paničnog poremećaja podrazumevaju da osoba doživljava povratne i neočekivane napade panike tokom perioda od najmanje mesec dana, praćenim osećajem zabrinutosti o potencijalnim novim napadima i njihovim posledicama i značajnim promenama ponašanja.

Tok napada

– Napad panike može da traje do 30 minuta, a simptomi koji se javljaju kao promene u respiratornom i kardiovaskularnom sistemu navode da se pomoć potraži na pogrešnom mestu, umesto pristupa samom uzroku problema – za eKlinika portal psiholog Kristina Brajović Car koja objašnjava da se napad može javiti iz mirnog ili anksioznog stanja, a maksimalni intezitet simptoma postiže se nakon 10 minuta od javljanja prvih manifestacija.

Uzroci paničnih napada

Panični poremećaji i napadi karakteristični su za osobe koje nisu prošle kroz proces osamostaljivanja i koje odgovornost za lične probleme i njihovo rešavanje traže u bliskim osobama, kao što su članovi porodice. U trenutku kada takvo ponašanje postane socijalno neprihvatljivo, nastupa osećaj nemogućnosti samostalnog pristupa problemu, a posledice se mogu manifestovati kroz napade panike. Tada se umesto dotadašnjeg obraćanja bližnjima, pomoć traži od lekara za fiziološke simptome koje karakteriše panični napad, usled neprepoznavanja uzroka ovog anksioznog poremećaja. Iz tog razloga, kako je i napomenula naša sagovornica, važnu ulogu igra psihoterapija i otvoren razgovor, a sve u cilju izgradnje samopuzdanja, koje će omogućiti zdrav pristup rešavanju problematičnih životnih situacija.

Tehnike za zaustavljanje napada

– Određene tehnike disanja koriste se za ublažavanje simptoma paničnih napada. Dosta ljudi govori da im vežbanje joge, u smislu tehnika disanja, pomaže kod anksioznosti, a slične tehnike primenjuju i glumci pred nastupe u pozorištu – ističe psiholog Brajović Car. Dodatno, primenjuju se i tehnike prebacivanja fokusa sa sebe na nešto što nam je poznato. To može biti neki predmet, situacija ili radnja, a potpuno usmeravanje pažnje može ublažiti simptome i ubrzati njihovo povlačenje. Dugoročna prevencija jeste psihoterapija i izgradnja samopouzdanja, smatra naša sagovornica.

Lekovi u terapiji paničnog poremećaja

Odluku o uvođenju farmakološke terapije i njenom izboru donosi psihijatar, a u upotrebi su lekovi iz grupe antidepresiva, anksiolitika, ali i dodatni lekovi koji ublažavaju fiziološke simptome anksioznosti, poput propranolola. Ipak, važno je napomenuti da lekovi ne leče anksiozne poremećaje, već pomažu da se stanje kontroliše, uporedo sa psihoterapijom ili bez nje.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend