Društvene mreže, u trenutku kada su se pojavile, koristile su se za igranje društvenih igara, a onda su polako počele da donose niz korisnih informacija, kako bi na kraju postale i mesto za različite manipulacije. Naučno je dokazano da su ljudi bića kojima je potrebna i fizička blizina, toplota, dodir, miris. Stručnjaci bi rekli – pokušajte da umirite novorođenče preko video-poziva, bez uzimanja u ruke. Ne ide, zar ne?
Kako mladi danas komuniciraju
Mladi veći deo vremena komuniciraju preko društvenih mreža, bez upoznavanja uživo. I to nije samo slučaj trenutno, tokom pandemije. Razvoj novih tehnologija i interneta utiče na mlade i njihovu komunikaciju, a samim tim i na ljubavne veze.
– Nove tehnologije neminovno utiču na našu komunikaciju, na načine na kojima se povezujemo sa drugima, na kvalitet naših odnosa i na način na koji vidimo sebe. Generacije koje su se rodile onda kada su društvene mreže i internet već bili u punom jeku još stasavaju i tek treba da vidimo kako odrastanje u svetu interneta utiče na formiranje zdravih i stabilnih veza u zrelosti. Bojim se da nam se neće dopasti to što budemo videli. Glavni problem je u tome što je internet komunikacija osiromašena, a to onda dalje vuče brojne posledice – objašnjava za eKlinika portal diplomirani psiholog i psihoterapeut u edukaciji Leo Ivanišević.
Napisati ili pročitati reč LOL i dodati emodži, nije isto što i iskreno se smejati sa nekim, slušati smeh i gledati ljudsko nasmejano lice. Isto važi i za sve druge bitne poruke kao što su „volim te, ljutiš me, teško mi je“… Prisutnost drugog, po rečima Ivaniševića, podrazumeva angažovanje svih pet čula. Internet komunikacija je, za sada, još uvek na nivou slike i zvuka. Mi smo bića kojima je potrebna i fizička blizina, toplota, dodir, miris. Pokušajte da umirite novorođenče preko video-poziva, bez uzimanja u ruke. Ne ide, zar ne?
Društvene mreže daju privid da smo sa nekim povezani
Mladi brzinom svetlosti šalju poruke preko svih aplikacija. Skroluju da vide ko je šta objavio. Ne sme da se propusti ni jedna objava sa bilo koje društvene mreže. A kad ostave mobilni telefon, shvate da su sami.
– Tekstualne poruke su još siromašniji oblik komunikacije – većina poruka se prenosi neverbalnim putem. Ako nam se većina komunikacije svede na komunikaciju putem tehnologije i posrednika, vrebaju nas opasnosti. To su usamljenost, frustracija, izolacija i osećaj praznine koji otvaraju vrata depresiji. Izgleda kao da smo sa svima u kontaktu, ali u stvari smo sami, jer se ni sa kim ne povezujemo dovoljno duboko. Jedan od razloga zbog kog društvene mreže izazivaju zavisnost je upravo taj – notifikacije i lajkovi nam daju osećaj postignuća i nagrade, slike i sadržaji stimulišu našu potrebu za novinom, a virtuelno prisustvo drugih nam daje privid da smo povezani. Kada spustimo telefon, shvatimo da smo sami u našoj poznatoj, dosadnoj sobi. Šta onda radimo? Nastavljamo da skrolujemo – objašnjava današnji tok komunikacije psiholog Leo Ivanišević.
Tehnologija i društvene mreže ne mogu da zamene komunikaciju uživo
Tehnologijom dobijamo neke stvari, ali gubimo ono što je mnogo bitnije – bliskost i emocije, jer osećanja ne mogu da se dobiju jednim klikom. Nijedna objava sa društvene mreže ne može da zameni ljudsku reč i emociju.
– Tehnologije utiču i na to kako vidimo druge. Budući da je teško celovito doživeti nekoga putem interneta, teško nam je i da empatišemo sa drugim. Ljudi nisu “na dugme”. Živ kontakt podrazumeva približavanje, bliskost i odvajanje. Podrazumeva sastanak, razmenu i rastanak. Drugi ljudi nisu samo dehumanizovana predstava na ekranu, koju možeš da uključiš i isključiš pritiskom na dugme. Slika koja prestaje da postoji onda kada je više ne gledaš. Iza tih slika su ljudska bića koja nastavljaju da postoje sa svojim željama, potrebama i osećanjima, čak i kada su offline. Potrebno je mnogo više od pritiska na dugme da bismo nekoga privukli u svoj bliski prostor, zadržali ga tu, a i da bismo ga iz istog ispratili. Živ kontakt nas angažuje u celosti. Kao takav je mnogo bogatije iskustvo. Iskustvo iz kog možemo da dobijemo mnogo više onoga što nam stvarno treba – objašnjava za portal eKlinika psiholog Leo Ivanišević.
Internet ulepšava stvarnost
Nemogućnost da empatišemo sa drugima ide u paketu sa dubokim, teškim nesigurnostima u sebe i dubokim nezadovoljstvom sobom. Osiromašena internet komunikacija, pored toga što krivi našu sliku o drugima, krivi i sliku koju imamo o sebi.
– Kada se poredimo sa ljudima koje znamo online, neminovno gubimo bitku. O tim ljudima znamo samo ono što vidimo na internetu, a na internetu su mahom najlepši aspekti tuđih života. Sebi, sa druge strane, znamo svaku manu, svaku fleku, svaku čudnu misao. Mladi često mešaju fragmentisane slike savršenstva sa stvarnošću, porede se sa njima i usled toga se osećaju nezadovoljno sobom, neadekvatno, nesigurno i nedovoljno. Ovim se zatvara začarani krug – naglašava Ivanišević.
– Ako smo nesigurni, stidimo se i ne želimo da se upustimo u živ kontakt, radije ćemo da ostanemo “iza” ekrana i kačimo slike. Tako je mnogo lakše sakriti sve ono čime smo nezadovoljni. Budući da se ljudi povezuju na nivou ranjivosti, a ne na nivou savršenstva, ovakva strategija donosi samo još više usamljenosti. Sa naizgled savršenim ljudima je nemoguće povezati se, jer deluju nedostupno, nedostižno, neljudski i potpuno drugačije od nas. Tek kada nam se neko otvori i kada se mi otvorimo pred nekim, tek kada vidimo i ne tako lepe delove jedni drugih, tek tada počinjemo da se istinski povezujemo, jer osećamo sličnost. To preko internet nije toliko moguće – objašnjava nam psiholog i psihoterapeut u edukaciji Leo Ivanišević.
Društvene mreže omogućavaju lažno predstavljanje
Tinejdžeri su danas zaluđeni igricama. Satima mogu da sede za računarom. I tu mogu da se dese lomovi kad shvate u jednnom trenutku da se protivnik lažno predstavljao mesecima.
– Možemo da negujemo njihove aktivnosti u stvarnom svetu: hobije, sport, umetnost, druženje. Možemo da negujemo njihovo samopouzdanje, inicijativu, hrabrost i empatiju. Na taj način igrice će biti samo zabavna razbibriga, a ne beg od života. Najbolji način da zaštitite decu od opasnosti u virtuelnom svetu je da ih naučite da vole i prihvate stvarni svet, a onda, kada je vreme da ih upoznate sa virtuelnim svetom, ukažite im na sve razlike između virtuelnog i stvarnog sveta – savetuje Ivanišević.
– Naučite ih da nije sve tako kao što izgleda i da je, na kraju dana, mnogo bitnije ono što im se dešava van virtuenog sveta. Pored toga šta ćete im reći, mnogo je bitnije kako ćete se ponašati. Ukoliko je roditelj zavisan od igrica i ne odvaja se od telefona, ukoliko roditelj koristi igrice ili tehnologiju kao beg od života, dete će isto to usvojiti. Ne možete naučiti dete ono što sami ne znate. Dakle, počnite od sebe, kakav je vaš odnos prema virtuelnom svetu? – objašnjava za eKlinika portal Leo Ivanišević.
Napisati ili pročitati reč LOL i dodati emodži, nije isto što i iskreno se smejati sa nekim, slušati smeh i gledati ljudsko nasmejano lice Foto: Shutterstock
Živimo u eri narcizma
Istraživanja pokazuju da živimo u eri narcizma. Porast stope narcizma u svetu je neminovan, a neki eksperti čak pričaju o mentalno-zdravstvenoj krizi, napominje Ivanišević. Ovo je jako važno, zato što ne možemo razumeti kako funkcioniše mobing, emotivno zlostavljanje ili bilo koji drugi oblik zlostavljanja, ako ne razumemo narcizam i toksične dinamike u kojima je glavni sastojak.
– Dakle, narcizam je obrazac ličnosti. To je skup određenih karakteristika ili crta ličnosti koje nisu naročito podložne promeni. Nalazi se na kontinuumu, neki ljudi su manje narcisoidni, a neki više. Kada stepen narcisoidnosti ispuni određeni kriterijum, može se govoriti o narcisoidnom poremećaju ličnosti. Glavne karakteristike narcisoidnih ljudi su manipulativnost, bahatost, zavist, grandiozna slika sebe, stalna potreba za pažnjom i divljenjem, površnost, egocentričnost, nedostatak empatije i emotivna nestabilnost koja se često manifestuje kroz dramatično ponašanje, ispade besa ili pasivnu agresiju – ističe Ivanišević.
Narcisoidni ljudi uspevaju u poslu
Savet našeg sagovornika je da informišemo o narcizmu i tome kako da ga prepoznamo. Biti needukovan na ove teme u 21.veku može biti vrlo opasno po naše mentalno, a i fizičko zdravlje.
– Narcisoidni ljudi, upravo zbog ovih osobina, ostvaruju veliki uspeh u kapitalističkom društvu i dospevaju na vodeće pozicije. Kompetitivni su, sve će uraditi kako bi dobili pažnju i nagradu, nemaju problem sa tim da nekoga povrede kako bi dobili ono što žele, a žele moć i kontrolu. Jednom kada ostvare moć, razmetaće se njome. Dovoljno je da imamo jednog narcisoidnog rukovodioca ili kolegu i naš poslovni život će postati ozbiljan izvor brige, stresa i anksioznosti. Ako sve ovo uzmemo u obzir – porast broja ljudi koji se žale na stress i mobing ne treba da nas iznenađuje – upozorava Leo Ivanišević.
Naučite da postavljate granice
Kako se odbraniti? Naučite da postavljate granice. Naučite šta su tehnike sivog kamena (gray rock) i tehnike vatrenog zida (fire-walling). Radite na vašem samopouzdanju i brinite o sebi. Mobing može biti vrlo traumatično iskustvo, stoga, ne ustručavajte se da se obratite psihoterapeutu.
– Za početak, utvrdite sa čime imate posla. Informišite se o tome šta je narcizam, šta je emotivno zlostavljanje, kako izgleda narcizam na radnom mestu, šta je izluđivanje (gaslighting), šta je manipulacija i procenite u kojoj meri je to prisutno na vašem radnom mestu. Zapamtite: niste vi krivi, ništa ne umišljate i niste preosetljivi. Ako vam se promenio ciklus spavanja, ako primećujete promene u apetitu, ako se osećate umorno, iscrpljeno, razdražljivo, prazno, ukoliko imate panične napade, odjednom vas muče neobjašnjive fobije, nasumični bolovi u telu i kojekakvi somatski simptomi, vrlo je moguće da se nosite sa nekim oblikom zlostavljanja, a da niste ni svesni – pojašnjava Ivanišević.
– Emotivno zlostavljanje je podmuklo, uglavnom ga ne primećujemo dok ne osetimo posledice, a posledice često pripisujemo nečemu drugom. Jednom, kada ste ustanovili da ste u toksičnoj situaciji, smislite plan za evakuaciju. Vaša bezbednost i vaše zdravlje su na prvom mestu. Toksična radna mesta teško da će se promeniti, zato što ljudi koji ih vode se mahom ne menjaju. Ukoliko ne možete da odete odmah, informišite se o tehnikama komunikacije sa teškim ljudima – savetuje čitaoce eKlinika portala Leo Ivanišević.
Da li društvene mreže kriju seksualne predatore
Kada pričamo o seksualnim predatorima, pričamo o ličnostima koji su sposobne na vrlo ružna i opasna dela. U početku, ove ličnosti smo opisivali mračnom trijadom osobina koje podrazumevaju narcizam, makijavelizam i psihopatiju. Nešto kasnije, trijada je postala tetrada, a ovim trima osobinama je pridodata četvrta, sadizam.
– Trenutni, najaktuelniji model, govori o faktoru D, takozvanom “mračnom jezgru ličnosti”. Ovaj faktor podrazumeva osobine poput: egoizma (preokupacije svojim interesima po cenu tuđih), makijavelizma (manipulativni hladnokrvni stav da cilj opravdava sredstva), moralna nehajnost (sposobnost da se ne oseća nikakva nelagoda nakon nemoralnih ponašanja), narcizam (preterana opsednutost sobom, osećaj superiornosti i ekstremna potreba za pažnjom drugih), povlašćenost (uverenje da je osoba bolja od svih ostalih i da zaslužuje drugačiji tretman), psihopatija (nedostatak empatije i samokontrole u kombinaciji sa impulsivnim ponašanjem), sadizam (želja da se drugome nanese mentalna ili fizička šteta i bol radi svog zadovoljstva ili interesa), sebičnost (stalna želja za višim socijalnim i finansijskim statusom) i prkos (destruktivnost i volje da se drugi povrede, čak i ako to zahteva sopstvenu štetu u procesu) – precizira Ivanišević osobine mračnih ličnosti.
– Naravno, kada bi sve ove osobine nekome pisale na čelu, bilo bi lako, ali treba biti oprezan i prema najsitnijim naznakama. Obratite pažnju kako neko tretira ljude koji su mu podređeni. Obratite pažnju kako neko reaguje kada mu kažete “ne” za neku sitnu stvar. Obratite pažnju kako neko vozi, koliko je pažljiv u saobraćaju i da li ima ispade besa dok vozi, da li se utrkuje sa drugima, da li ima želju da se pretiče samo da bi nešto dokazao – poručuje Leo Ivanišević.
Da li je moguća ljubav, a da se još niste upoznali
Obratite pažnju kako se neko ponaša kada nije sve po njegovom. Obratite pažnju na to da li neko može da preuzme odgovornost za svoje postupke ili su uvek drugi krivi.
– Ukoliko neko pokazuje neko romantično interesovanje prema vama, obratite pažnju na način na koji to radi. Da li vas obasipa komplimentima koji vam prijaju, ali vam je istovremeno i neprijatno? Da li vam je rekao da vas voli pre nego što je stigao da vas upozna? Da li vam traži da se nečega odreknete ili da nešto uradite za njega, uz obećanje da će vam se to vratiti u budućnosti? Da li je isuviše zainteresovan za previše intimne detalje vašeg života? Da li dobijate skupe poklone i da li izlazite na preskupe večere na kojima vam je neprijatno, jer vam deluje preterano? Da li imate osećaj u stomaku da nešto nije u redu? Da li vas oslovljava po imenu? Da li vam je smislio neki “nadimak”? – navodi Leo Ivanišević za eKlinika portal dobro poznate floskule predatora i dodaje:
– Da li se osećate objektifikovano i seksualizovano? Da li se od vas očekuje da prerano napravite velike prekretnice u smislu ulaska u brak, ulaska u zajednički život ili selidbe u drugu zemlju? Da li udvaranje više liči na holivudski film, nego na stvaran život? Da li sve deluje previše dobro da bi bilo istinito? Toksičnim ljudima je prvi cilj da vas pridobiju i zavedu, ali budući da nemaju mnogo empatije i da ne razumeju kako ljubav zaista funkcioniše, sve će se odvijati prebrzo i preintenzivno, a vi ćete imati osećaj kao da vas neko požuruje, čak i ako ste potpuno očarani grandioznim gestovima.
Ljubav nije holivudski film
Društvene mreže su nekim ljudima donosile ljubav, ali i problem. Iako je udaranje granica predatoru dobro za društvo, može biti jako traumatično i naporno. Seksualno zlostavljanje samo po sebi je dovoljno traumatično i bez celog naknadnog procesa koji dodatno traumatizuje. Kada donosite odluku, na prvom mestu su vaše zdravlje i bezbednost.
– Žao mi je što moram da srušim Sneška mnogim ženama, ali veze koje počinju kao holivudski film, sa mnogo vatrometa i intenzivne hemije, najčešće se na kraju ispostave kao toksične. Zdrav odnos počinje polako, postepeno, rasterećeno i nepretenciozno. Na početku zdravog odnosa dominira osećaj bezbednosti i udobnosti. Zdrav odnos mnogo više liči na spori, nezavisni film, nego na blokbaster – smatra Ivanišević.
Prijavljivanje predatora
Kada se radi o prijavljivanju seksualnog zlostavljanja, Ivanišević ističe da je to lična odluka koju svako mora sam da donese, uzimajući u obzir sve okolnosti. Prijavljivanje je važno, zato što se time predatoru postavlja granica i poručuje da je nešto neprihvatljivo.
– Predatori nisu u stanju da sami sebi udare granice i zbog toga je na nama da to uradimo, kako bi ih sprečili da nekoga ponovo povrede. Ukoliko osete dovoljno ozbiljne posledice, neki od predatora će modifikovati svoje ponašanje, jer iako nemaju saosećanja prema drugima, jako im je važno da sačuvaju sebe. Sa druge strane, ukoliko kod nekog predatora dominira prkos, taj će biti spreman na sve da vas odvuče u propast, makar i na sopstvenu štetu – navodi Ivanišević
– Sudski procesi sa takvim ljudima su užasno naporni, sudski troškovi su ogromni, a toksična osoba ne žali ni novac ni vreme kako bi isterala svoje, makar to podrazumevalo žalbe višim institucijama ili kontratužbu. Ljudi koji su uspeli da nakon višegodišnjih procesa na sudu pobede toksičnu osobu često navode da “nisu sigurni da li je bilo vredno toga” i “da su znali da će to tako da izgleda, pitanje je da li bi se na to odlučili” – za eKlinika portal prenosi detalje iz brojnih iskustava sa kojima se psiholog Leo Ivanišević sreo u praksi.
Odličan tekst!