Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Praznična depresija nije isto što i sezonski afektivni poremećaj

Priredio/la: M. M.
16:00 - 03. 01. 2022.

Praznična depresija ne spada u grupu zvaničnih kliničkih dijagnoza, ali je zima i sezona praznika prepuna potencijalnih izazivača

jelka Praznična depresija nije isto što i sezonski afektivni poremećaj. Foto: Shutterstock

Praznična depresija čini ovo doba godine iscrpljujućim i teškim za veliki broj ljudi, jer vreme praznika ne predstavlja svima samo radost, naprotiv. Upravo zbog toga psiholozi imaju nekoliko saveta koji mogu da pomognu da se izbegnu potencijalni okidači i spreči depresija, koja može da nas obuzme tokom prazničnih dana.

Šta je praznična depresija i da li je razlog zima ili praznik

Praznična depresija ne spada u grupu zvaničnih kliničkih dijagnoza, ali je sezona praznika puna potencijalnih okidača.

– Depresija, koja se javlja u vreme praznika, može se nazvati prazničnom depresijom. Važno je razgraničiti kod osobe da li se to dešava svake godine zimi, jer ako je tako, moglo bi da se radi o sezonskom afektivnom poremećaju. Ako nije tako, možda je reč o depresiji koju iniciraju i pogoršavaju stresori povezani sa praznicima – kaže dr Gail Saltz, psiholog.

Praznična depresija može da se spreči dobrim planom

Dr John Sharp, psihijatar u Beth Israel Deaconess Medical Center, savetuje osetljive grupe stanovništva da osmisle kako će provesti praznike. To podrazumeva i svakodnevne rutine, kao što su čitanje ili popodnevno dremanje. Sve aktivnosti valja zapisati u kalendar, ako je nekome tako lakše, ali svakako je dobro odrediti prioritete, savetuje dr Sharp.

Izbegavajte porodične sukobe

Postoje načini da izbegnete nesuglasice na porodičnim okupljanjima, kaže dr Jeffrey Greeson, psihijatar na Duke University School of Medicine. Ako pretpostavljate da može da dođe do sukoba na božićnom ručku, uvek treba imati pripremljen neutralan odgovor kojim će se skrenuti sa pažnja sa neprijatne teme, na primer: „Hajde da pričamo o tome drugi put“. Sasvim je u redu i da se u cilju izbegavanja sukoba povučete i da popustite. Zato – fokusirajte se na dobre ljude i dobre stvari koje imate u životu.

Naučite kako da tugujete

Ako tugujete za osobom koju ste izgubili, razgovarajte o svojim osećanjima sa prijateljima od poverenja, ili se obratite grupama za podršku.

– Ne postoji ni jedan pravi način da fingirate da se osećate dobro, ako ste zaista tužni. Nije neuobičajeno ni da se ljutite na osobu, jer vas je ostavila, ili da se osećate krivim, ako uživate tokom praznika – smatra Deborah Jonsson, menadžer za odnose s javnošću u bolnici Avow Hospice. Ona dodaje i da su sva slična osećanja znak da ste „živa duša“ i da se možda nalazite u procesu izlečenja od tugovanja.

Praznična depresija i loš san

Praznične aktivnosti lako mogu da poremete režim spavanja, a studije pokazuju da postoji jasna veza između lošeg sna i depresije. Nemojte dozvoliti da san trpi zbog obaveza, ili zbog zabave. Pokušajte da odete na spavanje i probudite se u približno isto vreme svakog dana. Izbegavajte obilne obroke i intenzivnu fizičku aktivnost nekoliko sati pre spavanja. Trudite se da u spavaćoj sobi, po mogućstvu, ne bude uključen televizor, niti da vam u blizini glave budu drugi elektronski uređaji, savetuju stručnjaci.

Fizička aktivnost treba da bude jedan od prioriteta

Vežbanje i fizička aktivnost bi trebalo da budu visoko na listi vaših prioriteta. Vežbanje poboljšava raspoloženje. Brza šetnja u trajanju od 35 minuta pet dana u nedelji (ili 60 minuta tri puta nedeljno) smanjuje rizike od depresije, kažu istraživanja sa University of Oxford. Što smo pod većim stresom, imamo manje vremena, ali i snage za vežbanje. Uz malo motivacije, i to može da se promeni. Ne samo da ćete se osećati bolje, već ćete izbeći i negativne posledice mogućeg gojenja i „nabacivanja“ viška kilograma.

Različiti razlozi praznične depresije – utičite na one na koje možete

Ako ste stalno umorni, razdražljivi i iscrpljeni u ovo doba godine, razlog može da bude i nedovoljno izlaganje suncu, kaže dr Sharp. Ovo stanje poznato je i kao sezonski afektivni poremećaj. Jači je u toku zime, kada svakako ima manje sunčeve svetlosti. Prekomerno unošenje hrane i alkohola takođe može da pojača loša osećanja, iako će vam u trenutku možda izgledati da se osećate dobro. Ako vam je raspored obaveza, uključujući i zabavu, gust, jednostavno ga redukujte. Idite samo tamo gde ćete se osećati dobro i gde možete da uradite nešto dobro i korisno za druge.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend