Depresija ili anksioznost nisu zarazne, a mnogi se pitaju mogu li da se prenesu drugim osobama? Možemo li depresiju preneti osobi do nas, kao da je reč o prehladi ili gripu? Ma koliko pitanje delovalo čudno, ili smešno, to je ipak nešto u šta mnogi ljudi veruju da je istina.
Depresija nije zarazna kaže medicina
U istraživanju koje se bavilo ovim pitanjem učesnici su izjavili da misle da bi nakon društvene interakcije sa nekim ko živi sa anksioznim poremećajem, zloupotrebom alkohola, anoreksijom, pa čak i šizofrenijom, to stanje moglo da se prenese i na njih same. Naravno, medicina kaže da mentalna bolest nije i ne može biti zarazna, niti se može prenositi sa osobe na osobu. Ali, da li je sve baš tako…?
Depresija kao projekcija
Reklo bi se da nije sve baš tako crno-belo. Svakako, tačno je da se depresija i mentalne bolesti ne mogu preneti kao grip ili slični virusi, ali je činjenica da možemo „pokupiti“ emocije i navike ljudi sa kojima provodimo vreme. Dakle, ako vaš najbolji prijatelj pati od anksioznog poremećaja i funkcioniše u stalnom stanju stresa i brige, mogli biste početi i vi da osećate slične emocije. Da naprosto i nesvesno projektujete njegov način ponašanja i života. Ako je član porodice u krizi i depresiji, možda ćete primetiti promene raspoloženja kod sebe.
Emocije su ipak zarazne
Pojedini psiholozi smatraju da su emocije zarazne jer smo društvena bića koja reaguju na svoje okruženje. Emocionalna zaraza je osećanje ili izražavanje sličnih emocija poput ljudi oko vas jer vas njihova osećanja navode da verujete da treba da imate iste emocionalne reakcije. Gledamo druge kako da reaguju, a emocionalna zaraza je ekstreman oblik toga. Koliko puta ste se rasplakali u društvu osobe koja plače ili koliko ste se puta i vi od srca smejali u društvu koje se grohotom smeje… Ali osećanje sličnih anksioznih emocija onima koje vaši prijatelji pokazuju ne znači da imate isti anksiozni poremećaj kao i oni. To je zato što se mentalne bolesti ne mogu preneti sa jedne osobe na drugu kao grip.
Depresija i nasledne osobine
Psihijatrijska i psihološka disfunkcija nije uzrokovana infektivnim agensom, pa se stoga ne može ‘uhvatiti’ od bolesne osobe. Mentalna bolest je mnogo komplikovanija od jednostavnog dobijanja prehlade jer je neko kinuo na vas ili osećanja stresa jer se anksiozni poremećaj vašeg najboljeg prijatelja rasplamsava. Smatra se da je mentalna bolest uzrokovana nizom genetskih ili bioloških faktora i faktora životne sredine. Utvrđeno je da delimično potiče od naslednih osobina, jer je mentalna bolest češća kod osoba čiji krvni srodnici takođe imaju mentalnu bolest.
Faktori životne sredine
Faktori životne sredine kao što su traume, zlostavljanje u detinjstvu ili čak izloženost negativnim životnim uslovima ili toksinima pre rođenja takođe mogu biti povezani sa mentalnim bolestima. Dakle, ako ste zabrinuti zbog razvoja mentalne bolesti, bilo bi vam bolje da pogledate svoju porodičnu istoriju nego da se brinete o tome sa kim provodite vreme. Ideja da društvene interakcije mogu povećati rizik od dijagnoze mentalne bolesti verovatno proizilazi iz činjenice da se emocije lako mogu širiti od osobe do osobe. Međutim, emocije su prolazne i ne predstavljaju značajne mentalne bolesti koje zahtevaju lečenje.
Da li nam drugi ugrožavaju mentalno zdravlje
Niste sigurni da li se nešto ozbiljno dešava sa vama ili neko drugi utiče na vaše mentalno zdravlje? Razgovor sa terapeutom može vam pomoći da dođete do korena bilo kakvih problema sa mentalnim zdravljem sa kojima se suočavate. A ako sigurno znate da nečija mentalna bolest utiče na vaše emocionalno stanje, nemojte samo tu osobu ili osobe isključiti iz svog života da biste popravili stvari.
Podrška umesto izolacije
Kada ljudi izbegavaju da budu sa nekim ko ima depresiju ili anksioznost jer se plaše da će je dobiti, to je zaista žalosno jer dodatno izoluje pacijenta koji se zapravo bori i treba mu podrška. Treba mu podrška koja neće štetiti osobi koja je daje. Umesto toga, proverite kod svog doktora činjenice o svom mentalnom zdravlju, a zatim dajte drugoj osobi podršku. Budite njeno rame za oslonac. I najteži problemi su lakši kada se sa drugim podele. Ljudi koji žive sa mentalnim bolestima pate od dovoljno stigme, nemojte im još dodatno vašim ignorisanjem otežavati život.
