Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Psiholozi su ipak neka vrsta savetnika sa kojima se može razgovarati bez osude, kaže profesor dr Dragan Popadić

Piše: Marijana M.Rajić
8:43 - 10. 10. 2021.

Danas je Svetski dan mentalnog zdravlja, a trenutna slika stanja nacije obojena je strаhom оd zаrаžаvаnjа, prеživljavanja gubitkа člаnоvа pоrоdicе, stаlnоm strеpnjоm оd gubitkа pоslа ili usаmljеnošću 

dr dragan popadić -psihologija Profesor dr Dragan Popadić: Na sreću, obraćanje psihologu postaje deo mentalne higijene Foto: YT PrtSc/ Shutterstock

Оvоgоdišnjа kаmpаnjа pоvоdоm оbеlеžаvаnjа Svеtskоg dаnа mеntаlnоg zdrаvljа оrgаnizuје sе nа iniciјаtivu Svеtskе fеdеrаciје zа mеntаlnо zdrаvljе, оrgаnizаciје „Uјеdinjеni zа glоbаlnо zdrаvljе“ i Svеtskе zdrаvstvеnе оrgаnizаciје (SZO), u pаrtnеrstvu sа ministаrstvimа zdrаvljа i оrgаnizаciјаmа civilnоg društvа širоm svеtа. Slogan „Brigа о mеntаlnоm zdrаvlju: nеkа tо pоstаnе stvаrnоst zа svе” pružićе mоgućnоst dа svi učinimо nеštо kоnkrеtnо kаkо bi оčuvаli mеntаlnо zdrаvljе tоkоm pаndеmiје covid 19 kоја је pоgоdilа miliоnе ljudi i оstаvilа dugоrоčnе pоslеdicе – navodi se, pored ostalog, u saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanovic Batut“.

Ogroman uticaj pandemije covid 19 na mentalno zdravlje

Nеkе оsоbе, uključuјući zdrаvstvеnе rаdnikе, ljude koji žive sami, one u izоlаciјi i kаrаntinu, člаnоve pоrоdicа zаrаžеnih, kао i оsоbе sа vеć pоstојеćim mеntаlnim pоrеmеćајimа, bilе su, kako se navodi, pоsеbnо pоgоđеnе. Takođe, došlo je dо znаčајnоg nаrušаvаnjа sistеmа pružаnjа uslugа mеntаlnоg zdrаvljа, štо је zа pоslеdicu imаlо primеnu nоvih nаčinа pružаnjа uslugа – prе svеgа kоrišćеnjеm digitаlnih tеhnоlоgiја (uslugа tеlеmеdicinе) ili kоrišćеnjеm dеžurnih tеlеfоnskih liniја.

Pаndеmiја covid 19 uticаlа јe, i nаstаvićе dа utičе nа оsоbе svih stаrоsnih grupa, i tо nа mnоgо nаčinа – preko strаhа оd zаrаžаvаnjа, prеživljеnоg gubitkа člаnоvа pоrоdicе, stаlnоm strеpnjоm оd gubitkа pоslа, ili krоz оsеćај usаmljеnоsti zbоg sоciјаlnе distаncе –  saopštava Institut „Dr Milan Jovanović Batut“ povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja.

Apatija, fatalizam, gubljenje poverenja…

Decenije psihofizičkog stresa, kojima su ljudi na našim prostorima izloženi, uz aktuelnu pandemiju covid 19, doprineli su još nekim manifestacijama koje su itekako vidljive, a sve se, mišljenje je stručnjaka, u ovim okolnostima samo nastavlja.

– Ljudi su suočeni sa konfuznim i kontradiktornim porukama i prepušteni samima sebi. U takvoj situaciji, mnogi postaju apatični i zauzimaju jedan fatalistički stav, da se mora sačekati da sve ovo prođe u nadi da „neće baš njih“. Neki su, opet, ubeđeni da ni nisu ugroženi, selektivno se oslanjajući na onaj deo kontradiktornih poruka koje ih u to uveravaju. Ogroman broj ljudi ne zna kome da veruje, jer gube poverenje u političare, medije, lekare. Moj utisak je da su u ovoj oseci poverenja ljudi, srećom, zadržali neokrnjeno poverenje u psihologiju kao struku, koja je još od devedesetih do sada uspevala da „osvetla obraz“, da bude na strani običnog pojedinca u različitim situacijama. Ljudi veruju da mogu da se oslone na psihologe, da će psiholozi biti na njihovoj strani, da će raditi u korist pojedinca a ne njegovih nadređenih, politike, multinacionalnih kompanija, da će podaci koje su im dali ostati zaštićeni i poverljivi. Psiholozi figuriraju skoro kao jedina pomagačka struka kojoj se ljudi mogu obratiti, i to je značajno u situaciji u kojoj su članovi nekih drugih struka na koje bi se građani morali osloniti izigrali njihovo poverenje – kaže u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Dragan Popadić, socijalni psiholog i redovni profesor na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. 

Zbunjeni smo sa razlogom

Objašnjavajući razloge velike zbunjenosti, koja je veoma prisutna u populaciji, profesor dr Dragan Popadić primećuje da su razlozi višestruki.

– Lično, za to ne bih krivio ljude, već prvenstveno način na koji se sa njima sve vreme komunicira. Recimo, neko će reći da su mere propisane i istaknute na javnim mestima. Ali ljudi ne reaguju samo na eksplicitne poruke koje im se šalju, već i na signale koje iz sredine oko sebe svakodnevno dobijaju. U situaciji kada se govori o merama, niko faktički i ne zna koje su mere na snazi i kako izgledaju, a mere za koje znamo, kao što je nošenje maski u prevozu, evidentno se ne poštuju. Samoizolacija zaraženih je nekada bila važna tema, ali sada nije, o tome niko ne raspravlja niti se to kontroliše, pa ako ljudi i pitaju, nema nikakvog konkretnog odgovora. Logično je da su onda ljudi zbunjeni, i da određeni broj ljudi „čita“ da sve ovo oko nas i nije nešto preterano važno i opasno. Stiže nam poruka da je svakome ko želi da se zaštiti dovoljno da se vakciniše, i da o svojoj zaštiti treba da brine jedino on sam, a ne i država. Sa druge strane, imate grupe ljudi koje su zaista ugrožene – ne mogu da se vakcinišu, ili se vakcinacija u njihovom slučaju pokazala neefikasna, ili su sprečeni da se leče od drugih bolesti – svima njima se takođe poručuje da sami sebi budu krizni štab, i u tome je veliki problem– navodi profesor dr Popadić.

Mentalna higijena postaje sve važnija

Sa tvrdnjom da se ljudi danas lakše nego ranije odlučuju da se obrate psihologu, saglasan je i profesor dr Popadić, ali je mišljenja da se to verovatno ne može posmatrati samo kao posledica pandemije.

– Čini se da je to trend i u svetu i kod nas. Na odlazak kod psihologa manje se gleda kao na otkrivanje nekog svog psihičkog problema, a više kao na oblik mentalne higijene, kontinuiranu brigu o jednom važnom delu svog zdravlja. Uz to, i stigmatizacija onih koji potraže psihološku pomoć skoro da je nestala. Ona još uvek postoji prema onima koji odlaze kod psihijatra, ali psiholozi se sve više posmatraju kao neka vrsta savetnika, odlazak kod psihologa neće izazvati osudu ni čuđenje. Iako mnogi ljudi obe ove kategorije stavljaju u isti koš, važno je reći da se psiholozima može obratiti svako ko ima neke tegobe koje ne smatra nekim duševnim poremećajem, ili životne probleme sa kojima ne zna kako da se nosi, i psiholog će razgovarati sa njim ili ga uputiti dalje. Psiholog je tu da sasluša, osvesti problem, posavetuje, pomogne i onima koji su psihički potpuno funkcionalni i zdravi – objasnio je za eKlinika portal profesor dr Dragan Popadić, socijalni psiholog.

CoV2Soul studija – depresija u porastu usled pandemije covid 19

Povodom Međunarodnog dana mentalnog zdravlja, istraživački tim projekta Cov2Soul, prve naše zvanične studije o uticaju pandemije covid 19 na mentalno zdravlje, izneo je pojedine preliminarne informacije, za sada samo o učestalosti depresivnosti. Studiju je podržao Fond za nauku Republike Srbije. Objavljeno je da je u Srbiji svaka 18. osoba starosti od 18 do 65 godina depresivna (5,7  odsto), sa jačinom depresivnosti od blage do teške, a prema ovom istraživanju, procenat depresivnih osoba se udvostručio u odnosu na pre-pandemijski period (procena Nacionalnog istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. i 2019. iznosila je 2-3 odsto).

U Srbiji je trenutno u porastu depresivnost blagog do umerenog intenziteta, što je, navodi se u ovom izveštaju, verovatno reaktivni tip smetnji. Depresivnost jakog intenziteta (sa suicidalnošču u više od 80 odsto slučajeva) je i pre pandemije, kao i tokom nje, podjednako učestala u Srbiji – 0,4 odsto. Sa druge strane, sve vreme, i pre pandemije, ali i sada, u Srbiji je manje depresivnih osoba u poređenju sa EU, a razloge za to tek treba utvrditi.

Procenjuje se, kažu preliminarni rezultati prve zvanične studije kod nas o uticaju pandemije covid 19 na mentalno zdravlje, da je pandemija više ugrozila žene, mlađu populaciju  i stanovništvo koje na socijalno-ekonomskoj lestvici sebe ocenjuje bolje (obrazovanje, položaj, prihodi).

Biti depresivan ne znači da imate dijagnozu – potražite pomoć

Istraživači podsećaju i da biti depresivan još uvek ne znači da te osobe imaju dijagnozu psihijatrijskog poremećaja, ali to jeste znak da postoji bol u duši i da treba potražiti podršku. Duševno zdravlje treba smatrati jednim od prioriteta javnog zdravlja, i kada se donose zaključci o psihičkom zdravlju i bolestima, trebalo bi se oslanjati na reprezentativne, umesto na prigodne ili pristrasne uzorke i izbegavati senzacionalizam, piše u ovom izveštaju.

Finalni rezultati studije Cov2Soul o učestalosti psihijatrijskih poremećaja u opštoj populaciji Republike Srbije, jačini kovid-stres sindroma u našoj populaciji, upotrebi lekova za smirenje i zdravlju uopšte, o usamljenosti, uverenjima oko nastanka i širenja pandemije, o dobrim i lošim stranama aktuelne situacije, kvalitetu života i vezi sa strukturom ličnosti, očekuju se u prvoj polovini 2022. godine.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend