Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Društvene mreže mogu da budu razlog lošeg sna, pojave zavisti, depresije, agresije…

Priredio/la: Ma.R.
15:00 - 26. 09. 2021.

Aktivnim korišćenjem elektronskih uređaja za potrebe posla i za neophodnu svakodnevnu komunikaciju, naše telo i um su praktično zatrpani ogromnom količinom informacija

drštvene mreže- mentalno zdravlje Društvene mreže imaju brojne pozitivne prednosti, ali samo ukoliko na njima ne provodite previše vremena Foto: Shutterstock

Današnji život se više ne može zamisliti bez društvenih mreža koje su postale najbrže i najdostupnije sredstvo komunikacije i razmene sadržaja. Iako imaju različite pozitivne efekte, i u mnogim segmentima su olakšale život i  funkcionisanje ljudi, mreže su ga ubrzale i dosta promenile percepciju sveta oko nas. Neumereno korišćenje može negativno da utiče na mentalno zdravlje, pa i da stvori ozbiljnije probleme, poput zavisnosti i drugih poremećaja ponašanja. Najvažnije je napraviti balans između realnog i virtuelnog, izvući koristi, a ne skliznuti u brojne negativne efekte.

Da li je 30 minuta dnevno na mrežama dovoljno ili premalo?

Stručnjaci kažu da ograničavanje vremena provedenog na društvenim mrežama na 30 minuta dnevno može da ima i brojne pozitivne efekte, prvenstveno da ublaži usamljenost, anksioznost, depresiju i osećaj napuštenosti, koji je danas sveprisutan u svim slojevima društva. Jasno je, međutim, da je ovo predloženo vreme izuzetno teško sprovesti u realnom životu. Sa druge strane, uz aktivno korišćenje elektronskih uređaja za potrebe posla, neophodnu komunikaciju i obavljanje nekih svakodnevnih potreba, naše telo i um su praktično zatrpani ogromnom količinom informacija, pa i ne primetimo koliko je sve to zapravo opterećujuće i koliko nam energije troši.

Prvi problemi koji će se sigurno javiti ako preteramo sa aktivnim boravkom na mrežama su problemi sa kvalitetom sna, a do „bumerang efekta“ i pojačavanja depresije, anksioznosti ili niskog samopoštovanja, deli nas samo tanka linija.

Mobilni telefon je postao prijatelj  i životni saputnik

Retki su ljudi koji danas žive bez mobilnog telefona. Mnogi su bez mobilnog aparata potpuno izgubljeni i ponašaju se kao da im je ova spravica životni saputnik, i mnogo više od sredstva pomoću koga saznaju novosti o svojim prijateljima, poznatim ličnostima, globalnim događajima ili vremenskoj prognozi.

Ljudi spavaju sa mobilnim telefonom, osećaju se ugroženo kada im nije u rukama u svakom trenutku, upadaju u panična stanja i strahove ako ga izgube, doslovno svoje živote čuvaju u njima, pune ih noću pored glave, iako je dokazano da je stopa zračenja u ovim slučajevima visoka, ali, kao da sve to nikoga ni najmanje ne brine. Prema podacima Istraživačkog centra PEV, društvene mreže u Sjedinjenim Američkim Državama, an primer, koristi čak 72 odsto ljudi.

Zašto dolazi do negativnih uticaja na mentalno zdravlje i šta kažu istraživanja

Studija iz 2015. godine otkrila je da većina tinejdžera na internetu provodi i do 9 sati svakog dana. Mnogi od njih su čak i svesni toga, pa i zabrinuti što najveći deo slobodnog vremena utroše boraveći na društvenim mrežama. Međutim, ne smatraju da je to neki veliki problem jer „to svi rade“ i „to je danas normalno“. Autori jedne kanadske studije iz 2017. godine su potvrdili ove podatke, uz dodatak da studenti koji koriste društvene mreže duže od 2 sata dnevno već pokazuju pojedine smetnje koje bi se mogle razviti u značajnije poremećaje, za razliku od povremenih korisnika.

I konačno, velika studija iz 2019.godine dovela je u direktnu vezu upotrebu društvenih mreža sa poremećenim i lošijim snom. Redovan, kontinuiran i kvalitetan san je neophodan za kompletno dobro zdravlje, a dokazano je da problemi sa spavanjem značajno utiču na mentalno zdravlje, uz opasnost od razvijanja depresije, pa i gubitka pamćenja.

Udaljavanje od porodice, osećaj nižeg samopouzdanja kada se ekrani isključe, fingiranje života na mrežama koji nije realan, kako biste se dopali drugima u nerealnim standardima koje propagiraju osobe sa statusima uticajnih, osećaj zavisti i nezadovoljstva, pojačana agresivnost, samo su neki od dokazanih, a zabeleženih loših efekata. S druge strane, studija iz 2018. godine otkrila je da opsesivna upotreba društvenih mreža uvećava, a ne smanjuje osećaj usamljenosti.

Još negativnih strana

Osim štetnih efekata na san i smanjenja socijalnih aktivnosti, društvene mreže, kažu psiholozi, mogu izazvati i druge negativne simptome, kao i promene u ponašanju.

U istraživanju sprovedenom 2020. godine, na više od 6.000 pojedinaca u SAD, starosti od 10 do 18 godina, otkriveno je da je otprilike polovina njih doživela neku vrstu uznemiravanja ili pretnji. Nameće se, naravno, i logično pitanje „šta deca od 10 godina uopšte traže na društvenim mrežama“.

Još jedna od loših strana je svakako mogućnost koja svakom pojedincu pruža priliku da sa veoma malo ograničenja, pa čak i bez potvrde identiteta, širi štetne glasine i neproverene informacije, koristi uvredljive reči, može druge ljude da izvrgne ruglu, porugama ili osudi, što takođe može ostaviti posledice kod korisnika, koji su labilnijeg mentalnog zdravlja.

Društvene mreže rizičnije za devojčice

Neke ankete i populacione studije pokazuju da svet društvenih mreža može imati i razorne efekte na mentalno zdravlje korisnika, a postoji bojazan da će posledice biti još drastičnije zbog uticaja  pandemije covid 19. Samo u SAD rezultati istraživanja pokazuju porast od 25 odsto pokušaja samoubistva među tinejdžerima između 2009. i 2017. godine, kada je i krenula ekspanzija masovnog korišćenja mreža.

Studija iz 2021. godine potvrdila je ova saznanja, a iako je korišćenje društvenih mreža imalo minimalan uticaj na rizik od samoubistva dečaka, devojčice od 13 i više godina, koje su koristile društvene mreže najmanje 2 sata dnevno, razvile su veći klinički rizik od samoubistva u odraslom dobu. Depresivne epizode kod adolescenata, koji redovno aktivno koriste društvene mreže, češće su za 37 odsto u odnosu na prethodno vreme, a studija iz 2019. kaže da će tinejdžeri, koji koriste društvene medije duže od 3 sata dnevno, češće imati probleme sa mentalnim zdravljem i pojavom depresije, anksioznosti, agresivnosti i asocijalnog ponašanja.

Pozitivni efekti su značajni

Uprkos opasnostima, društvene mreže su jedan od najefikasnijih načina za povezivanje pojedinaca i grupa širom sveta. Ovim putem, osobe koje se bore anksioznošću ili problemom socijalizacije, mogu da razmenjuju iskustva. Takođe, mnoge marginalizovane grupe mogu da se povežu sa drugim pojedincima koji razmišljaju isto, kao i oni koji su preživeli neki vid nasilja ili zlostavljanja, a imaju problem da o tome govore. Podrška i saveti koje mogu da dobiju su izuzetno dragoceni. Mreže mogu i da edukuju, informišu, podstaknu na kreativnost i približe vam druge vidove izražavanja o kojima možda niste znali mnogo.

Umerenost, samokontrola i negovanje realnog, ne samo virtuelnog života

Kako biste dobili i zadržali neke od ovih prednosti, učinite napor i nemojte na mrežama provoditi previše vremena, jer možete, iako vam to tako ne izgleda, napraviti kontraefekte sa prethodno spomenutim posledicama. Takođe, potrudite se da što više vremena provodite u prirodi, direktnom razgovoru sa prijateljima, druženjima i posetama interaktivnim dešavanjima, a u to vreme nemojte koristiti mobilni aparat i biti akivni na mrežama. Dobro bi bilo i da noću nemate pristup internetu.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend