Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Postodmorna depresija više je uzrokovana poslom koji radimo, a ne završetkom odmora, smatra psihoterapeut Žarko Petrović

Piše: Danijela Tadić
9:00 - 13. 08. 2021.

„Ne možemo da funkcionišemo u „minusu“ tokom cele godine, i da se nadamo da će jedno letovanje nešto popraviti“

depresija posle odmora- postodmorna depresija- anksioznost Psihoterapeut Žarko Petrović: Mnoge osobe imaju i prevelika očekivanja od odmora Foto: Privatna arhiva/Shutterstock

Postodomorna depresija, kako pokazuju istraživanja, javlja se kod oko 80 odsto ljudi koji se vrate s odmora. Povratak sa odmora za neke je „kraj života“, a većina oseća besmisao, koncentracija gotovo i da ne postoji, ne postoji volja za nove izazove… Ali, život nije godišnji odmor, upozoravaju stručnjaci koji se u praksi susreću i sa slučajevima da ljudi prvi radni dan dočekuju s grčem u stomaku, koji se ponekad manifestuje i povraćanjem. Ovaj fenomen uočava se i kod dece koja u nekim situacijama na prvi školski dan, posle raspusta ili malo dužeg odsustva, reaguju mučninom i povraćanjem.

Da li smo depresivni ili potišteni?

Da li nam je zaista toliko muka i kako je pandemija covid 19 i činjenica da tokom prošle godine mnogi nisu putovali, uticala na psihu, za portal eKlinika govori psihoterapeut Žarko Petrović. On smatra da se u ovom slučaju ne radi o blagoj depresiji, nego pre o nelagodnosti, letargiji, neraspoloženju pred prvi radni dan posle odmora.

Bitno je da se ne napravi greška. Termin depresija često se koristi, a ne znamo njeno pravo značenje. Tako se u najširoj populaciji depresijom označava i pad raspoloženja, apatija, umor… Ukoliko sve ovo ima veze sa spoljnim faktorima, kao što su posao, covid 19, situacija u porodici, to nije depresija. Svako može biti neraspoložen iz mnogih razloga, a s druge strane postoji i depresija kao bolest koja ima jasne kriterijume. Ona često ne zavisi od spoljnih činilaca. Imate, na primer, jako imućne ljude, koji su depresivni, pa čak izvrše i suicid, a imaju sve u materijalnom smislu – objašnjava Petrović.

Pandemija covid 19 samo je ogolila neke stvari

Podatak da je skoro 80 odsto ljudi blago depresivno po povratku sa odmora, prama rečima Žarka Petrovića, pre govori o bazičnom raspoloženju ljudi, koje nije patološko. Pandemija i nemogućnost putovanja usled covid 19 samo, su prema njegovim rečima, uticale na to da se ogole neke stvari.

– Činjenica je da živimo u vremenu kada je dosta tog izašlo na površinu. Izgleda da je najbitnije biti srećan u poslu, afirmisan, imati novac. Često i svet i spoljna sredina mogu biti izvori frustracije, naročito ako čoveku nije toliko važno da bude po svaku cenu „uspešan“. Odmor se povezuje s odlaskom na more, i to je mnogima prva asocijacija na putovanje. Ali, čovek ne može da se odmori za dve ili tri nedelje, da „napuni baterije“ i da one traju 50 nedelja. To je loš menadžment energije. Zato postoje vikendi, ili češći, a kraći odmori, koji su nekada bolja opcija – smatra Petrović.

Kakav je to život ako živiš za odmor?

Stručnjaci naglašavaju da je dobar izbor i aktivan odmor. Nekada 10 dana ležanja na jednoj ili dve plaže i obavezan all inclusiv pansion, nisu pravo rešenje. Sve naravno zavisi od ličnih afiniteta, ali često se ispostavi da je najbolje rešenje, putovanje na kojem ćemo nešto naučiti ili koje će izmeniti naš pogled na svet i proširiti vidike.

Nije toliko problem, kako naglašava naš sagovornik, činjenica da prošle godine, usled pandemije covid 19, nismo mogli da putujemo, koliko to da je nekim ljudima, putem medija i društvenih mreža nemetnuta slika idealnog odmora.

– Svi će da kače na Instagram to kako se nezaboravno provode i uživaju, a malo ko će da pokaže i drugu stranu odmora, koja se nekada svodi na višečasovno čekanje, na plus 35 stepeni, s detetom u naručju da pređeš granicu. Ljudi pokušavaju na silu da razdvoje posao od života i obaveza, da budu srećni van posla, ali ako živiš samo za odmor to i nije neki život – podvlači pshiterapeut Žarko Petrović.

Neki ljudi nikada nisu bili na moru pa nisu depresivni

Mnogi ljudi leto provode na nekoj njivi, žanjući pšenicu. Dosta građana Srbije nema pasoš, a i ne mali broj mlađih od 18 godina koji, kako nas podseća Petrović, nikada nisu bili na moru.

Naši preci su retko letovali. Ima dece koja nikada nisu bila na moru i nisu depresivna, krivo im je što nisu putovali, ali ipak nisu nesrećni – naglašava sagovornik eKlinika portala.

Ljudi ne treba da traže više odmora, već bolje uslove rada

Prema rečima Žarka Petrovića, mnoge osobe imaju i prevelika očekivanja od odmora, dok u isto vreme ispod tepiha guraju razna nezadovoljstva.

– I onda dolazi razočarenje i pitanje „što nisam postigao ono stanje koje sam mislio da mogu da postignem“. Očekujemo da nas odmor potpuno preporodi. Pa i kad nam se pojavi žulj potrebno je tri sedmice da se povuče. Ukoliko ljudi hoće da im bude bolje, ne treba možda da traže više odmora, nego bolje uslove rada. Nije problem u odmoru, već u radu. Problem je kako provodiš 8 ili 10 sati dnevno, više od 300 dana u godini, u kojoj atmosferi radiš, da li je taj posao za tebe ili nije, da li postoje uslovi da menjaš posao, ili moraš njime da otplaćuješ kredit za knjige deci – ističe Petrović koji smatra da je rešenje u kraćim i češćim odmorima ili možda i u skraćenju radnog vremena.

– Vidite da bogatije zemlje eksperimentišu s radnim vremenom, pa se smanjuje dužina radne nedelje u Norveškoj. Neka istraživanja, moram da naglasim ne do kraja proverena, kažu da ljudi sa 6 sati rada dnevno mogu da budu efikasniji i srećniji nego ako rade 8 sati – navodi Žarko Petrović.

Problem ponedeljka

Fenomen potištenosti tokom prvog radnog dana ne vezuje se samo za godišnji odmor, već i bilo koji praznik – Novu godinu, Božić, Uskrs… Čest pojam s kojim se susreće savremeni čovek u razvijenom svetu je i „depresivni ponedeljak“.

– Ta dinamika, letargija i potištenost pred prvi radni dan, može biti i posledica neuroza. Činjenice je da je depresija jača ponedeljkom u jutarnjim satima. Sve to je sastavni deo našeg misaonog sistema, koji leži na našoj memoriji jer znamo šta znači ponedeljak – da tada počinju obaveze. Ta tenzija uveče, u velikom broju slučajeva, ali ne uvek, popusti, jer smo pregurali dan i nema više očekivanja. Mnogi na silu tako pokušavaju da osmisle život, samo oko odmora, ali šta ćemo s ostatkom života – pita Petrović.

„Minus“ tokom cele godine ne može da popravi jedno letovanje

Psihoterapeut Žarko Petrović upozorava da ne možemo da funkcionišemo u „minusu“ tokom cele godine, i da se nadamo da će jedno letovanje nešto popraviti. Rešenje je da nekada pokušamo da preispitamo sebe. Možda smo lenji, možda ne moramo po svaku cenu da radimo posao koji radimo.

– Pa svima se nekada ne radi, ali ne gadi se svima posao koji obavljaju. Nekada se dešava da neko ima mučninu, povraća pred prvi rani dan. Možda taj čovek zaista ne želi da radi taj posao, u tom slučaju  valja razmišljati, ako je moguće, o promeni posla. Jer, na primer, dobar zanatlija koji ima svoju radnju, ima mogućnost raspolaganja svim svojim vremenom – poručuje Žarko Petrović.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend