Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Čitanje je jedan od najboljih načina „treninga mozga“ tokom godina

Priredio/la: M.R.
15:00 - 24. 07. 2021.

Ljudi koji čitaju priče, koje se intenzivnije bave unutrašnjim životom likova iz knjiga, pokazuju povećanu sposobnost razumevanja osećanja, potreba i osobina drugih ljudi

Knjige, čitanje, mašta, mozak Važno je čitati od najranijeg detinjstva, razvijati maštu i sticati nova znanja Foto: Shutterstock

Istraživanja pokazuju da redovno čitanje nije samo stvar zadovoljstva, već da utiče na bolji rad mozga, proširuje vokabular i razumevanje sveta oko sebe, jača empatiju... Takođe, čitanje smiruje i mnogima pomaže da se lakše uspavaju, smanje stres, snize krvni pritisak i uravnoteže rad srca, smanje simptome depresije. Čitanje usporava gubljenje kognitivnih sposobnosti sa godinama i starenjem, doprinosi boljem ukupnom osećaju i produžava život. Posebno je važno da deca čitaju od najranijeg doba, i sa roditeljima i sama, jer su efekti čitanja kumulativni i značajno utiču na bolji psihofizički razvoj, razvijaju maštu i proširuju znanja.

Kako čitanje utiče na mozak

Sve veći broj istraživanja potvrđuje tezu da čitanje utiče na formiranje i promenu mišljenja. Uz praćenje rada mozga, koristeći magnetnu rezonancu (MRI), istraživači su potvrdili da se u toku čitanja obrađuje složena mreža putanja i signala u mozgu. Kako percepcija pročitanog sazreva, i te mreže postaju sofisticiranije, gušće i jače. U jednoj studiji, sprovedenoj 2013. godine, naučnici su koristili funkcionalne MRI snimke kako bi izmerili efekte čitanja romana na mozak. Učesnici studije čitali su roman „Pompeji“ tokom 9 dana. Kako su se u priči nizale napete situacije, zabeležene aktivnosti mozga su se menjale i ubrzavale. Zanimljivo je da se pojačana aktivnost mozga ocrtavala i danima nakon intenzivnog čitanja, očitavajući izražene senzacije pokreta i reakcije na emocije.

Uticaj na razvoj i jačanje empatije

Ako se govori o osećaju bola i razumevanja, dokazano je da ljudi koji čitaju priče, koje se intenzivnije bave unutrašnjim životom likova iz knjiga, pokazuju povećanu sposobnost razumevanja osećanja, potreba i osobina drugih ljudi. Istraživači ovu pojavu nazivaju „teorijom uma“, skupom veština neophodnih za izgradnju, upravljanje i održavanje boljih socijalnih odnosa. Ljudi se čitanjem lakše identifikuju sa događajima, likovima i događajima od kojih su im mnogi nezamislivi, i logično ih projektuju na sebe ili osobe iz bliskog okruženja, neizbežno razmišljajući pritom kako bi postupili u nekoj takvoj situaciji.

Kada čitamo, razvijamo vokabular i povećavamo fond reči

Biblijska ideja da bogati postaju bogatiji, a siromašni još siromašniji, mogla bi da bude koncept koji nije primenjiv samo na tokove novca, već i na čitanje. Istraživači su potvrdili da učenici koji redovno čitaju knjige, počev od rane mladosti, postepeno i kontinuirano proširuju svoje leksičke kapacitete, koji onda utiču na mnoge segmente života. Ako više čitate, imaćete bolje rezultate na testovima, prijemnim ispitima, na razgovorima za posao ostavićete bolji utisak. Jedna anketa sprovedena 2019. godine pokazala je da 69 odsto posto poslodavaca želi da zaposli ljude sa boljim komunikacijskim veštinama, a čitanje je jedan od najboljih načina za razvijanje i poboljšanje spretnosti i brzine u komunikaciji.

Pomoć u sprečavanju naglog opadanja kognitivnih sposobnosti

Stručnjaci američkog nacionalnog Instituta za starenje preporučuju čitanje knjiga i časopisa kao jedan od najboljih načina „treninga mozga“ tokom godina. Iako istraživanja nisu nedvosmisleno dokazala da čitanje knjiga sprečava bolesti poput Alchajmerove, neke studije pokazuju da starije osobe koji svakodnevno čitaju i rešavaju matematičke probleme, održavaju i poboljšavaju svoje kognitivno funkcionisanje.

Čitanje bi trebalo da bude nešto što je stalna navika koju bi trebalo negovati, posebno kada starite, a studija koju je 2013. sproveo Univerzitetski medicinski centar Rush, otkrila je da osobe koje se čitavog života bave mentalno stimulišućim aktivnostima, imaju manje šanse da razviju plakove, lezije i tau-proteinske naslage u mozgu, koje se sreću kod ljudi sa demencijom.

Manje stresa uz knjige, humor i jogu

Grupa istraživača u SAD je 2009. godine pratila efekte čitanja, joge i humora na nivo stresa studenata medicine i učesnika u zahtevnim naučnim projektima. Otkriveno je da im je samo 30 minuta čitanja dnevno snizilo krvni pritisak, otkucaje srca i osećaj psihološkog stresa, i da je bilo jednako efikasno kao u slučajevima joge i humora. Budući da je nedostatak vremena jedan od najčešće navođenih razloga visokog nivoa stresa koji prijavljuju ovi studenti, 30 minuta neke od ovih tehnika može lako da se ubaci u njihov gust raspored obaveza, a da donese značajne pozitivne efekte.

Čitanje pre spavanja opušta i pomaže da lakše zaspite

Lekari na klinici Mayo sugerišu čitanje kao deo uobičajene rutine spavanja. Naravno, misli se na čitanje kada vam je u rukama knjiga, a ne neki od elektronskih uređaja sa koga čitate (mobilni telefon, tablet, Kindle). Ne zaboravite da svetlost i zračenje koje emituju ekrani pobuđuju mozak i da će vas pre razbuditi nego pomoći da se uspavate.

Ukoliko i pored čitanja u krevetu imate problem da zaspite, lekari preporučuju da čitate u nekom drugom omiljenom ambijentu, a da se onda, kada vam se prispava, prebacite u krevet.

Čitanje, roditelji, deca

Čitanje sa decom je višestruko korisno Foto: Shutterstock

Zašto je važno čitati sa decom

Lekari na jednoj klinici u Klivlendu savetuju roditeljima da čitaju sa svojom decom od ranog djetinjstva. To će doprineti građenju odnosa između dece i čitanja, razviti ga kao prirodnu potrebu i uticati na bolji kvalitet života, uz animiranje komunikacijskih veština, razvijanje mašte i želju za novim saznanjima. Čitanje kod kuće uticaće i na bolje praćenje nastave u školi. Takođe, rečnik će im biti širi, podići će im se samopouzdanje zbog svesti da imaju više znanja, jačati mehanizmi intuicije i povećati empatija prema svim živim bićima.

Knjiga je neprijatelj depresije

Osobe koje boluju od depresije često se osećaju izolovano i otuđeno, a knjige ponekad mogu umanje taj osećaj i da im poboljšaju raspoloženje.

Čitanje fantastike može da motiviše mozak ovakvih osoba da na kratko odlutaju od sadašnjeg stanja i umanje opterećenje i loše misli, a čitanje savremene literature može da pokrene želju za boljim suočavanjem sa problemima i osvesti neke nove strategije u borbi sa simptomima. Zbog toga je Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije započela program „Reading Well“, što praktično znači „Knjiga na recept“ u okviru koga medicinski stručnjaci prepisuju knjige za samopomoć u odnosu na zdravstveni problem.

Ako čitate knjige redovno, živećete duže

Jedna dugoročna zdravstvena studija pratila je 3.635 odraslih osoba tokom perioda od 12 godina, i otkrila da su oni koji su čitali poživeli oko 2 godine duže od onih koji ili nisu imali čitanje kao redovnu naviku, ili su čitali samo časopise i gledali filmove. Studija je takođe zaključila da je kod ljudi koji čitaju više od 3 i po sata svake nedelje, za oko 23 odsto veća šansa da će živeti duže od onih koji uopšte nisu čitali.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend