Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Ako vas parališe strah od olujnog nevremena, munja i gromova, vi patite od astrafobije

Priredio/la: M.R.
19:00 - 04. 06. 2021.

Anksiozni poremećaj od koga pate i ljudi, ali i životnje, u ekstremnim slučajevima može da rezultira i napadom panike dok traje nevreme, a simptomi mogu biti pokrenuti čak i slušanjem vremenske prognoze

Oluja, nevreme, strah, astrofobija U strahu od olujnog nevremena i grmljavine neki ljudi moraju da se sakriju Foto: Shutterstock

Neumereni strah od vremenskih nepogoda, oluje, munja i udara groma zove se astrafobija i može da se javi u svim starosnim grupama, iako je češći kod dece. Kod većine mališana ovaj strah će se vremenom izgubiti, ali će određeni broj preneti ovo osećanje i tokom daljeg života. Takođe, astrafobija može da se javi i kod odraslih, koji je nisu imali kao deca, i tada čak može da bude i intenzivnija.

Strah je normalna pojava ako ne prelazi razumne granice

Najava vremenskih nepogoda ili situacija, kada bivate zarobljeni u uslovima ekstremnih vremenskih uslova, može da proizvede razumne nivoe straha, pa i osećaja anksioznosti. Kod ljudi sa astrafobijom, ovakvo vreme izaziva burne reakcije, koje vremenom postaju stalno stanje kada se vreme menja, bivaju iscrpljujuće i utiču na normalno funkcionisanje. Osećanje straha i ugroženosti je više nego intenzivno, ljudi osećaju parališuću anksioznost i imaju utisak da se radi o nepremostivoj prepreci koja će trajati ko zna koliko. Kao i druge fobije, ni astrafobija nije klasifikovana kao psihijatrijska dijagnoza, već kao jedan od anksioznih poremećaja, a definišu je i izrazi:

  • astrapofobija
  • tonitrofobija
  • brontofobija
  • keraunofobija

Simptomi u zavisnosti od intenziteta mogu da izazovu panični poremećaj

Osobe koje nemaju ovu vrstu straha, na najavu loših vremenskih okolnosti možda će promeniti planove, ako su ih imali za otvoreni prostor. Ako se nađu usred oluje, potražiće zaklon ili se skloniti da ne budu ispod drveta. Iako su šanse za udar groma male, ove aktivnosti su jedan normalan vid odgovora na potencijalno opasnu situaciju.

Osoba sa astrafobijom, međutim, imaće reakciju koja prevazilazi ove naizgled logične postupke. Mogu da razviju čak i simptome panike, i pre i tokom oluje. Ova osećanja mogu pojačanjem intenziteta prerasti u potpuno definisani napad panike i dati manifestacije kao što su:

  • drhtanje celog tela
  • bol u grudima
  • utrnulost
  • mučnina
  • lupanje srca
  • teškoće sa disanjem

Ostali simptomi astrafobije

Ova vrsta anksioznog poremećaja može da izazove i sledeće simptome:

  • znojenje dlanova
  • ubrzan (trkački) puls
  • opsesivnu želju za gledanjem oluje uprkos strahu
  • potrebu da se sakrijete (u ormar, kupatilo, ispod stola ili kreveta)
  • potrebu za zaštitom drugih ljudi
  • nekontrolisani plač, posebno kod dece

Osoba može da osvesti da su ova osećanja prenaglašena i iracionalna, ali nema mogućnosti tj.snage da ih umanji. Simptomi mogu biti pokrenuti čak i slušanjem izveštaja vremenske prognoze, razgovorom ili nekim iznenadnim zvukom, poput udara groma. Prizori i zvukovi koji su slični grmljavini i munjama takođe mogu da pokrenu strahove.

Porodična istorija pojačava rizike od pojave

Neke osobe mogu da budu više predisponirane za aktiviranje astrofobije. Ponekad je to normalni dečji strah – oluje mogu da budu posebno zastrašujuće za decu, ali kod većine ovaj osećaj nestane kako rastu, tј u toku detinjstva. Pojedinim mališanima sa autizmom i poremećajima senzorne obrade poput poremećaja slušne percepcije, može biti teže da kontrolišu svoje emocije tokom oluje jer im je pojačana osetljivost na zvukove. U knjizi „Ples na kiši: priče o izuzetnom napretku roditelja dece sa posebnim potrebama“, autor Annabel Stehli upoređuje zvuk kišnih kapi sa mecima, dajući primer kako deca sa poremećajem senzorne integracije doživljavaju kišu. Anksioznost se takođe često javlja među decom koja imaju dijagnozu autizma koja može da intenzivira osećaj nelagode pre, u toku ili posle oluje.

Anksiozni poremećaji mogu da budu genetski povezani sa porodičnom istorijom, pa tako oni koji su imali slučajeve anksioznosti, depresije ili drugih fobija mogu biti u većem riziku da razviju i astrafobiju. Preživljena trauma povezana sa lošim vremenom takođe može da bude faktor rizika. Na primer, neko ko je doživeo traumatično ili negativno iskustvo izazvano jakim vremenskim uslovima može imati sklonost ka pojavi astrafobije.

Načini lečenja

Ukoliko vaš neumereni strah uz opisane simptome traje duže od šest meseci, može se reći da ste razvili ovaj poremećaj. Lečenje je uspešno, pod uslovom da počne na vreme, i ima više različitih načina i vrsta tretmana.

Kognitivna bihejvioralna terapija (CBT) je oblik psihoterapije (terapija razgovorom). Duboko se fokusira na jedno konkretno pitanje i usmerena je ka određenom cilju tako što menja negativne ili pogrešne obrasce razmišljanja i zamenjuje ih racionalnijim načinima razmišljanja. Terapija izlaganjem je vrsta CBT terapije koja pruža mogućnost ljudima sa fobijama da se suoče sa svojim strahovima polako ih izlažući onome što ih plaši se stvari koja ih s vremenom plaši. Dijalektička bihejvioralna terapija (DBT) spaja CBT sa meditacijom i drugim tehnikama za smanjenje stresa. Pomaže u obradi i regulisanju emocija uz smanjenje anksioznosti. Terapija prihvatanja i obavezivanja nastoji da učvrsti pažnju, veštine suočavanja i prihvatanje sebe u odreženim situacijama. Lekovi protiv anksioznosti mogu pomoći u smanjenju stresa koji osećate pre ili tokom oluje, ali treba reći da lekovi nisu lek za fobiju. Tehnike upravljanja stresom poput meditacije mogu biti efikasne u uklanjanju ili smanjenju anksioznosti povezane sa fobijom.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend