Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Ako se plašite svega i svačega vaš problem zove se pantofobija

Priredio/la: M.R.
17:00 - 11. 05. 2021.

Kada im bliska osoba izađe iz kuće, neki ljudi mogu da zamisle čitav spektar stravičnih događaja koji bi mogli da je zadese

strah-panika-anksioznost Strah parališe normalno odvijanje života Foto: Shutterstock

Termini „pandemija“ i „panika“ imaju zajednički koren starogrčke reči „pan“ koja se odnosi na mitskog Boga prirode, ponekad povezanog sa divljinom i strahom. Pan je postao neka vrsta univerzalnog Boga, svega što može da vas uplaši, i ta činjenica objašnjava zašto su pojmovima „panofobija“ i „pantofobija“ opisuje ekstremni, široki strah od svega. Ako imate neku od fobija, osećate intenzivnu anksioznost u vezi sa određenim predmetom ili situacijom, recimo, od pojave oluje ili nekog insekta, možda imate ovaj poremećaj. Međutim, sa pantofobijom dolazi kombinacija više strahova.

Pogrešno definisani simptomi

Simptomi pantofobije ili straha od svega su često pogrešno definisani jer su, pored straha od svih životnih okolnosti i situacija, obolele osobe upadale u panični poremećaj i brojne druge psihoze. Danas se ovi simptomi umesto pojmom „pantofobija“ definišu i opisuju kao „opšti anksiozni poremećaj“ ili „panični poremećaj“ što je omogućilo striktnije i efikasnije propisivanje terapije i lečenja. Sa jasnom, tačnom dijagnozom u rukama stručnog lica, tretmani lečenja će poboljšati kvalitet života, uticati na oslobađanje od osećaja straha i umanjiti nivo stresa.

Šta je pantofobija?

Od ranijih vremena, reč „pantofobija“ je opisivala anksioznost koja je bila uporna i koju je bilo teško kontrolisati. U naučnoj literaturi iz 18. veka pantofobija se odnosila na panični odgovor psihe koji je uključivao:

  • neprekidnu brigu
  • iznenadnu preplašenost ili osećaj užasa
  • fizički bol
  • gubitak boje na licu i naglo bledilo
  • ubrzano kucanje srca
  • napetost u telu

Kao i u slučaju ostalih fobija, specifični strahovi nisu proporcionalni stvarnoj opasnosti koju predstavlja data situacija. Kada bliska osoba izađe iz kuće, možete da zamislite čitav spektar stravičnih događaja koji bi mogli da je zadese. Ovaj vid brige može da postane toliko zamoran i opterećujući da ne možete da se fokusirate na svoje svakodnevne zadatke i aktivnosti.

Život sa tako intenzivnom anksioznošću stvara veliki stres sa psihofizičkim posledicama, probleme u mentalnom zdravlju, vezama i karijeri.

Kako prepoznati simptome

Osećaj teskobe s vremena na vreme je tipično iskustvo za većinu ljudi. Anksioznost može povremeno da se javi, čak i kod onih koji se obično ne osećaju anksiozno, naročito ako im se dogodi nešto traumatično, poput gubitka posla, smrti u okruženju ili ozbiljne bolesti. Imati anksiozni poremećaj je znatno drugačije jer se anksioznost nastavlja, čak i nakon što početni okidač ili stresor nestanu, ili je problem rešen. Taj osećaj nije samo neprijatan, parališući i uznemirujući, već može u ogromnoj meri da vam poremeti život.

Evo nekih sigurnih simptoma, ako nemate neke druge pridružene fizičke bolesti, koje bi mogle da budu uzrok:

Ako imate anksiozni poremećaj, možete da osećate i nešto od navedenog:

  • da budete preplavljeni osećajem predstojeće propasti ili neke tragedije
  • izbegavanje situacija koje vam uzrokuju anksioznost
  • nemogućnost koncentracije ili opuštanja
  • lako upadanje u histeriju
  • imati probleme sa spavanjem
  • česte glavobolje, bolovi u stomaku ili grudima
  • bezrazložni i čest osećaj umora

Mogući uzroci pojave fobija

Naučnici nisu potpuno sigurni zbog čega ljudi razvijaju fobiju ili anksiozni poremećaj. Za sada je poznato da u određivanju faktora rizika, porodična istorija igra važnu ulogu.Određeni geni koje su vam preneli roditelji mogu da povećaju verovatnoću da ćete razviti anksiozni poremećaj ili fobiju.

Žene, inače, doživljavaju anksiozne poremećaje u višem procentu nego muškarci. Neka trauma koju ste doživeli u detinjstvu kao i zlostavljanje, povećavaju rizik od razvoja anksioznog poremećaja ili fobije. Veruje se da drugi društveni, sociološki i ekonomski faktori takođe mogu da doprinesu riziku.

Može li se danas dijagnostikovati pantofobija?

Pantofobija se u današnje vreme ne može zvanično dijagnostikovati, jer nije naznačena kao poremećaj, prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje. Umesto toga, stručnjaci iz oblasti brige o mentalnom zdravlju, nekoga ko pokazuje simptome pantofobije, dijagnostikuju i leče kao pacijenta sa generalizovanim anksioznim poremećajem (GAD), paničnim poremećajem ili sličnim stanjem.

Na startu terapije od vas će verovatno biti zatraženo da opišete svoje simptome i pokušate da definišete šta ih pokreće. Lekar ili terapeut će vas takođe kao vrlo značajno pitati koliko dugo imate simptome i kako oni utiču na vaš život. Ne znaju svi svoju porodičnu istoriju i to bi mogao da bude otežavajući faktor, ali ako imate informaciju da je neko u porodici imao sličan problema ili osećanja, možda će vam to pomoći da jasnije razumete svoje simptome.

Tretmani lečenja

Načini lečenja mogu se razlikovati u zavisnosti od toga da li vam je dijagnostikovana određena fobija, opšti anksiozni poremećaj, panični poremećaj ili neko drugo stanje. Anksiozni poremećaji se često leče kombinacijom lekova za ublažavanje teških simptoma anksioznosti, uključujući selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja norepinefrina (SNRI), benzodiazepine, kognitivnu bihejvioralnu terapiju (CBT) u cilju identifikacije i promene svh nezdravih ili nerealnih obrazaca mišljenja koji doprinose simptomima, sistematska desenzibilizacija (vrstu psihoterapije koja uključuje pažljivo, postepeno izlaganje strahovima u kombinaciji sa treningom opuštanja), terapiju za desenzibilizacija i reelaboraciju uz pomoć pokreta očiju (EMDR) u kojoj vas terapeut vodi kroz sećanja na preživljenu traumu sa uputstvima za izvođenje određenih pokreta očiju.

Mnogim osobama sa ovim poremećajem mogu da budu korisni i treninzi fokusa, meditacije, fizička aktivnost i vežbanje, kao i praktikovanje joge. Ove metode ne mogu u potpunosti da eliminišu fobiju ili anksiozni poremećaj, ali su pokazale blagotvoran uticaj na bolje psifofizičko stanje, što važi posebno za jogu.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend