Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Depresija se dva puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca

Priredio/la: I. N.
15:00 - 03. 05. 2021.

Svaka četvrta žena u određenom trenutku života, a posebno u jednom, doživi određene simptome depresije

depresija-žene-pms Depresija je neretko izazvana hormonalnim oscilacijama Foto: Shutterstock

Depresija pogađa gotovo dvostruko veći broj žena, u odnosu na broj muškaraca istih godina, pri čemu, otprilike svaka četvrta žena u određenom trenutku doživi simptome. Iako je potrebno uzeti u obzir različite faktore, kao što su očekivanja od žena, u smislu društvenih uloga koje igraju kod kuće i na poslu, kao i stres koji je sa time povezan, činjenica da su žene najranjivije tokom reproduktivnog perioda ukazuje na ulogu reproduktivnih hormona u pokretanju depresije.

Depresija preti već u adolescenciji

– Zanimljivo je napomenuti da su pre adolescencije stope depresije među devojčicama i dečacima približno jednake. Zapravo, situacija počinje da se menja između 11. i 13. godine života. Do trenutka kada devojčice napune 15 godina, dvostruko je verovatnije da će patiti od depresije nego muškarci, i rizik od depresije ostaje veći tokom celog njihovog odraslog doba. Pokazalo se, međutim, da su žene najranjivije po ovom pitanju tokom reproduktivnog perioda –objašnjava dr Rita Nonaks, pomoćnica direktora Centra za zdravlje žena u opštoj bolnici u Masačusecu, u svojoj knjizi „Dublja nijansa plave“.

„Bori se ili beži“

U pubertetu dolazi do dramatičnog porasta estrogena i progesterona, koji su odgovorni za razvoj dojki, kao i za druge fizičke promene kod devojčica. Ovi hormoni imaju značajne efekte i na mozak. Estrogen inhibira kortizol, hormon stresa koji aktivira odgovor „bori se ili beži“ i stimuliše neurotransmiter serotonin, koji reguliše raspoloženje i smanjuje anksioznost. Pokazaalo se da progesteron deluje smirujuće i može da ublažiti simptome panike, međutim neki smatraju da se on suprotstavlja pozitivnim efektima estrogena.

Jo-jo efekat menstrualnog ciklusa

Tokom svog reproduktivnog perioda, žena ne samo da je izložena oscilaciji nivoa različitih hormona u mnogo većoj meri nego muškarac, već doživljava stalne hormonalne fluktuacije. Upravo ovaj jo-jo efekat hormona razara mnoge žene, posebno one sklone depresiji i anksioznosti.

Žene se najčešće osećaju bolje tokom prve polovine menstrualnog ciklusa, folikularne faze, kada folikuli jajnih ćelija u jajniku, kao i nivoi estrogena i progesterona rastu. Ovulacija se odvija negde oko 12. do 14. dana. Ako jajna ćelija nije oplođena, nivo estrogena i progesterona opada poslednje dve nedelje ciklusa, što se naziva lutealna faza. U toku ove dve nedelje žene imaju predmenstrualni sindrom (PMS). Kako se bliže menopauzi, simptomi predmenstrualnog sindroma mogu da postaju sve jači. Otprilike tri do pet odsto žena ima predmenstrualni disforični poremećaj (PMDD), čija manifestacija nosi značajne promene raspoloženja ili promene u ponašanju u poslednje dve nedelje menstrualnog ciklusa, što može da uzrokuje probleme kod kuće i na poslu.

Mnoge žene pate od depresije tokom čitavog ciklusa i primećuju pogoršanje simptoma tokom poslednje nedelje. Stručnjaci veruju da ove hormonalne promene mogu da deluju kao okidač za depresiju kod nekih žena. Takođe, one koje imaju promene predmenstrualnog raspoloženja sklonije su depresiji i u drugim periodima, kada su izložene značajnim hormonskim fluktuacijama, na primer posle porođaja ili tokom prelaska u menopauzu.

Perimenopauza i depresija

Dve studije objavljene u Arhivu opšte psihijatrije pokazuju da su žene koje ulaze u perimenopauzu u većem riziku od depresije, čak i ako nikada ranije nisu patile od ove bolesti. Prvo istraživanje na Univerzitetu u Pensilvaniji pratilo je 231 ženu, starosti od 35 do 47 godina, tokom osam godina. Tokom studije, 43 odsto ispitanica je prošlo period perimenopauze. Istraživanje je pokazalo da se simptomi depresije tokom perimenopauze javljaju čak četiri puta češće, nego u prethodnom periodu, a ustanovljeno je da postoji dva puta veća verovatnoća od razvijanja kliničke depresije. Prema studiji, fluktuacije i promene nivoa reproduktivnih hormona, posebno estrogena, su prediktori depresivnog raspoloženja.

Druga šestogodišnja studija, koju je izradila grupa istraživača sa Harvarda, posmatrala je 460 žena, starosti 36-45 godina, od kojih nijedna ranije nije patila od depresije. Tokom perioda istraživanja u trajanju od šest godina, 70 odsto ispitanica ušlo je u perimenopauzu. Verovatnoća da će ove žene postati klinički depresivne je približno dvostruko veća, nezavisno od drugih faktora rizika za depresiju, poput razvoda ili smrti u porodici, pokazali su rezultati.

Neke žene su otpornije

Različite vrste depresije dr Ženifer Pejni, direktorka Ženskog centra za poremećaje raspoloženja pri Johns Hopkins Medicine, učestvovala je u izradi biltena Johns Hopkins Depression and Anxiety. Ona je objasnila fenomen anksioznosti i pisala o tome da li su hormonalne promene krivac za depresiju žena. Istakla je da je deo problema koji se odnosi na ovo pitanje postojanje nekoliko različitih vrsta depresije. Ono što trenutno nazivamo depresijom verovatno je nekoliko različitih bolesti ili „slomljenih“ delova koji dovode do sindroma koji nazivamo depresija. Ona ističe da hormonske promene mogu da budu glavni faktor kod nekih žena, dok kod drugih one to nisu. Postoji podgrupa žena koja je posebno osetljiva u periodu hormonalnih promena. Pitanje je, zato, da li same hormonalne promene direktno izazivaju i promene raspoloženja i depresiju kod ovih osetljivih grupa, ali je malo verovatno da su hormonalne fluktuacije krivac i okidač za depresiju kod svake žene koja razvije ovu bolest u vreme hormonalnih promena.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend