Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Kako da znate da li ste dovoljno otporni na stres i zašto je to važno

Priredio/la: I. N.
17:00 - 12. 04. 2021.

Svaki pojedinac se manje ili više uspešno nosi sa ličnim i kolektivnim krizama, među koje spada i pandemija covid 19

stres - otpornost na stres- životne nevolje Nisu svi otporni na stres i nošenje sa životnim nevoljama Foto: Canva

Otpornost na stres se obično definiše kao sposobnost oporavka od teških životnih događaja. Pokazuje koliko osoba ima snage da podnese nevolje, vrati se u kolosek i nastavi da se razvija, uprkos životnim nedaćama.

Potrebne su snaga i podrška

Potrebni su vreme, snaga i pomoć ljudi iz okruženja kako biste se podigli nakon pada. Brzina i sposobnost da ustanete i nastavite dalje, predstavlja vašu otpornost na životne stresove.

Lične i kolektivne krize

Ljudi se u životu suočavaju sa raznim vrstama nedaća. Postoje lične krize, poput bolesti, gubitka voljene osobe, zlostavljanja, maltretiranja, gubitka posla i finansijske nestabilnosti. Tu su, zatim, takozvane kolektivne krize ili tragedije, poput terorističkih napada, masovnih pucnjava, prirodnih katastrofa. I pandemija covid 19 jedna je kolektivna kriza. Svaki pojedinac se na poseban način nosi sa problemima i nadgrađuje kroz izazovna životna iskustva.

Ako ste otporni, ne znači da ne doživljavate stres, emocionalna previranja i patnju. Neki otpornost poistovećuju sa mentalnom čvrstinom, ali ona jača kroz emocionalni bol i patnju.

Otpornost nije fiksna

Otpornost nije fiksna osobina. Fleksibilnost, prilagodljivost i istrajnost mogu da pomognu da iskoriste svoju sposobnost promenom određenih misli i ponašanja. Istraživanja pokazuju da osobe koje veruju da se kroz napore mogu razviti i intelektualne sposobnosti i socijalni atributi, pokazuju bolji odgovor na stres i nevolje i poboljšane performanse.

Otpornost može da se definiše kroz četiri principa: prihvatanje realnosti, zahvalnost, saosećanje i opraštanje.

Glavni faktori

Razvijanje otpornosti je i složeno i lično. Uključuje kombinaciju unutrašnjih snaga i spoljašnjih resursa i ne postoji univerzalna formula za jačanje ove osobine. Svi ljudi su različiti: dok jedna osoba može da razvije simptome depresije ili anksioznosti nakon traumatičnog događaja, druga možda neće pokazati nikakve simptome.

Kombinacija nekoliko faktora doprinosi izgradnji otpornosti na stres. Jedna longitudinalna studija pokazala je da su zaštitni faktori za adolescente u riziku od depresije, kao što su porodična kohezija, pozitivne samoocene i dobri međuljudski odnosi, bili u korelaciji sa ovom osobinom.

Zaštitni faktori

Iako pojedinci obrađuju traumu i nevolje na različite načine, postoje takozvani zaštitni faktori koji pomažu u izgradnji otpornosti na stres, poboljšanjem veština suočavanja i prilagodljivosti.

1. Socijalna podrška

Istraživanje socijalne podrške objavljeno 2015. godine u američkom časopisu „Ekologija i društvo“ pokazalo je da socijalni sistemi koji pružaju podršku u vreme krize jačaju otpornost pojedinca. Socijalna podrška može da obuhvata užu ili širu porodicu, zajednicu, prijatelje i organizacije.

2. Realistično planiranje

Sposobnost izrade i sprovođenja realnih planova pomaže pojedincima da usmere svoje snage i fokusiraju se na ostvarive ciljeve.

3. Samopoštovanje

Pozitivan osećaj sopstva i verovanje u sopstvenu snagu daje spremnost za suočavanje sa nedaćama.

4. Veštine suočavanja

Savladavanje veština i rešavanje problema pomažu osnaživanju osobe, koja se nadgrađuje kroz nevolje i prevazilaženje teškoća.

5. Veštine komunikacije

Biti u stanju da jasno i efikasno komuniciramo, pomaže ljudima da traže podršku, mobilišu resurse i preduzimaju mere, kad je potrebno.

6. Emocionalna regulacija

Sposobnost upravljanja snažnim osećanjima pomaže ljudima da zadrže fokus kada savladaju izazov.

Svakodnevna izgradnja

Otpornost na stres nije nešto što ljudi mogu da iskoriste samo tokom nedaća. Gradi se svakodnevno, pri susretu sa raznim vrstama stresora. Kroz ovo se neguju i unapređuju takozvani zaštitni faktori.

Zašto je otpornost na stres važna?

Otpornost je ono što ljudima daje emocionalnu snagu da se nose sa traumama, nedaćama i poteškoćama. Otporni ljudi koriste svoje resurse, snage i veštine da bi prevazišli izazove i radili na svojim manama. Ljudi manje otporni na stres verovatnije će se osećati bespomoćno i oslanjati se na nezdrave strategije suočavanja, poput izbegavanja, izolacije i samolečenja.

Jedno istraživanje pokazalo je da su pacijenti koji su pokušali samoubistvo imali znatno niže rezultate skale otpornosti od pacijenata koji nikada nisu pokušali samoubistvo.

Otporni se ne libe da zatraže pomoć

Otporni ljudi doživljavaju stres, padove i teške emocije, ali koriste svoje snage i traže pomoć od sistema za podršku kako bi prevazišli izazove i rešili probleme. Otpornost ih osposobljava da prihvate problem, prilagode se situaciji i krenu napred. Otpornost je osnovna snaga koju oni koristite za podizanje tereta života.

Od čega zavisi

Nekoliko je faktora koji određuju koliko smo otporni na stresne situacije.

Efikasnost – sposobnost efikasnog postupanja u situacijama. Da bi izgradili kompetenciju, pojedinci razvijaju set veština koje će im pomoći da veruju svojim procenama i donose odgovorne izbore.
Poverenje – istinsko samopouzdanje zasnovano na efikasnosti. Pojedinci stiču samopouzdanje pokazujući kompetentnost u stvarnim životnim situacijama.
Veze – bliske veze sa porodicom, prijateljima i zajednicom pružaju osećaj sigurnosti i pripadnosti.
Karakter – osobama je potreban temeljni osećaj za dobro i zlo, da bi mogli odgovorno da biraju, doprinose društvu i doživljavaju sopstvenu vrednost.
Doprinos – osećaj svrhe je moćan motiv. Doprinos zajednici jača pozitivne uzajamne odnose.
Snalaženje – kad ljudi nauče da se efikasno nose sa stresom, oni su bolje pripremljeni da se nose sa svakodnevnim nedaćama i zaostacima.
Kontrola – razvijanje razumevanja interne kontrole pomaže pojedincima da rešavaju probleme, umesto da se, kao žrtve, oslanjaju na okolnosti. Kada nauče da mogu da kontrolišu ishode svojih odluka, veća je verovatnoća da će sebe smatrati sposobnim i samopouzdanim.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend