Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Neuronauka pronašla način kako da se komunicira sa ljudima koji sanjaju

Priredio/la: I. V.
19:00 - 05. 03. 2021.

Ima ljudi koji su svesni da sanjaju, a naučnici su otkrili način kako da komuniciraju sa takvim osobama kako bi saznali zašto se snovi događaju i kako bi mogli da budu korisni za mentalne funkcije nakon buđenja

Aplikacije za mobilni telefon učiće ljude kako da lucidno sanjaju Foto: Shutterstock

Granica između sveta snova i stvarnosti možda je mnogo tanja nego što smo mislili, a to su dokazali naučnici iz četiri zemlje koji su u novoj studiji pokazali da je moguće komunicirati s ljudima dok lucidno sanjaju (ljudi koji su svesni da sanjaju). Do sada se znalo da bar ponekad sanjari mogu da odgovore sa Da ili NE na neka pitanja, ili da pokretima lica i očiju odgovore na jednostavne matematičke probleme, dok su se neki prisećali da su bili ispitivani tokom svog sna.

Snovi kao čuvari dnevnih uspomena

Kognitivni neuronaučnik i autor studije Ken Paller i njegove kolege sa Northwestern University u  Čikagu, već godinama proučavaju vezu između spavanja i pamćenja. Smatra se da je spavanje presudno za pouzdano čuvanje uspomena stvorenih tokom dana. Ali, još uvek se malo zna o ovom procesu i o tome kako snovi mogu da igraju ulogu „čuvara“.

– Istražujemo sanjarenje kako bismo saznali više o tome zašto se snovi događaju i kako bi mogli da budu korisni za mentalne funkcije nakon buđenja. Pretpostavljamo da događaji kognicije spavanja mogu da budu korisni za funkciju memorije – rekao je naučnik Ken Paller.

Problem pamćenja i prepričavanja snova

Jedan od razloga zašto je teško razumeti proces sanjanja je taj što većina nas ima problema sa potpunim pamćenjem svojih snova kada se probudi, a još manje da ih prepriča drugima. Ali, Paller i njegov tim već dugo eksperimentišu, pokušavajući da komuniciraju sa „spavačima“. Njihova prethodna istraživanja pokazala su da na ljude, dok spavaju, mogu da utiču zvuci spoljašnjeg sveta. Druga istraživanja o sanjarima – ljudima koji tvrde da su svesni dok sanjaju i da ponekad kontrolišu svoje snove – ukazuju da posmatračima pored njih mogu da signaliziraju pokretima očiju dok sanjaju. Mnogi ljudi su upoznati sa jednosmernom komunikacijom sa uspavanom osobom, jer su šetanje i razgovor u snu uobičajeni fenomeni. Ali, Pallerov tim je zaključio da bi trebalo da bude omogućena dvosmerna komunikacija između sanjara i budnih posmatrača i da bi sanjari trebalo da se prisete ovih razgovora. Takođe su pretpostavili da bi se ova komunikacija mogla da indukuje i replicira pod pravim uslovima u laboratoriji, što bi bilo sjajno za buduća istraživanja procesa spavanja.

Istražavanje iz 4 zemlje objedinjena u jedan rad

Ispostavilo se da nisu jedino naučnici imali ovu ideju. Najmanje tri istraživačke grupe u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji imale su isti cilj. Istraživačke grupe sprovodile su studije nezavisno, a nakon toga je otkriveno da su slične studije rađene u različitim zemljama. Tada smo su naučnici iz četiri zemlje odlučili da sve svoje rezultate objave u zajedničkom radu – više kao saradnju, nego kao konkurenciju. I, studija je objavljena ovog februara u stručnom časopisu Current Biology. 

Reči, tonovi ili svetla za komunikaciju

U studiji je ukupno učestvovalo 36 volontera. Neki su bili stručnjaci za lucidno sanjanje, posebno dvadesetogodišnji francuski učesnik sa narkolepsijom koji im je omogućio da postignu REM san (stadijum sna kada su snovi najčešći) u prvom minutu od 20-minutnog sna. Ostali učesnici nisu imali prethodno iskustvo sa lucidnim sanjanjem, ali Pallerov tim je pokušao da obuči sve svoje učesnike da započnu lucidan san kada čuju određeni zvuk, koji je svirao tokom spavanja. Neki timovi su koristili izgovorene reči ili tonove za komunikaciju, drugi su se oslanjali na bljeskajuća svetla. Dobrovoljci su takođe nadgledani tipičnim merenjima sna poput EEG, koji beleži aktivnost mozga.

Pokret očiju ili grimasa kao odgovor

Tokom 57 sesija spavanja, učesnici su mogli da signaliziraju da su kretanjem očiju ušli u lucidan san, i to u 26 odsto slučajeva. U ovim uspešnim sesijama, naučnici su mogli da postignu bar jedan tačan odgovor na pitanje pokretima očiju sanjara ili grimasom lica. Sve u svemu, od 158 puta koji su pokušali da komuniciraju sa lucidnim sanjarom tokom ovih sesija, dobili su tačnu stopu odgovora od 18 procenata.

Iskustva učesnika studije

Kada su dobrovoljce pitali o njihovim iskustvima, neki su rekli da mogu da se sete uputstava pre snova koja su dobili i pokušali su da ih izvrše. Neki su takođe prijavili da su čuli pitanja koja su dobili u snu, mada ne uvek na isti način. Neki su prijavili da su čuli reči za koje se jasno činilo da dolaze izvan njihove trenutne stvarnosti, dok su drugi rekli da im se čini da ih čuju putem radija ili drugog oblika komunikacije u snu. Ali, bilo je slučajeva kada se ljudi nisu mogli jasno setiti šta se dogodilo ili kada se pitanja koja su rekli da su dobili u snu ne podudaraju sa pitanjima koja su zapravo dobili.

Fenomen „interaktivno sanjarenje“

Nalazi studije pokazuju da je ipak moguće ostvariti dvosmernu komunikaciju sa sanjarima. A činjenica da su različite grupe naučnika, u različitim delovima sveta, i koristeći malo drugačije metode, sve to mogle da zabeleže – ukazuje na to da to nije reč o samo nekom izolovanom ili pogrešno identifikovanom fenomenu. Naučnici su zato skovali termin koji su ovaj fenomen nazvali „interaktivno sanjarenje“. I sada, kada osećaju da su pokazali da je to moguće, planiraju da nastave da poboljšavaju sposobnost ljudi da uđu u to stanje. Jedna od mogućnosti koju istražuju za buduća istraživanja je upotreba aplikacije za mobilni telefon koja ljude uči kako da lucidno sanjaju i kako da postanu bolji u tome (aplikacija je već dostupna za sve radoznale posmatrače). Aplikacije bi se mogle razviti i za rešavanje problema, uvežbavanje usavršenih veština, duhovni razvoj, terapiju noćne more Učesnici ove naučne studije nadaju se da će ova tehnika omogućiti i ostalim istraživačima da se približe otkrivanju misterija naših života iz snova i kako mogu da utiču na naše „budno vreme“.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend