Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Ann Marie Alves – Ćurčić: Borba za svaku osobu koja ima problem sa mentalnim zdravljem

Piše: Marijana Rajić
15:00 - 21. 02. 2021.

Nakon samoubistva ćerke, novinarka Ann Marie Alves – Ćurčić pokrenula je inicijativu Za Tebe# VAŽNOJE koju putem društvenih mreža Fejsbuk i Instagram trenutno prati više od 18 hiljada ljudi iz celog regiona…

Ann Marie Alves Ćurčić putem platforme #zatebe/VAŽNOJE apeluje da osobe koje imaju problem potraže pomoć kako ne bi došlo i do tragičnih posledica Foto: Privatna arhiva

– Teško mi je da odgovorim na pitanje šta je osim ljubavi bila najveća pokretačka snaga za kreiranje ove inicijative jer jednostavno ne bih mogla i ne umem drugačije. Bio mi je i još uvek mi je potreban smisao, potrebna mi je svetlost, potrebno mi je da slavim život, čak i kad zada nepojmljivo teške udarce – kaže za eKliniku novinarka Ann Marie Alves – Ćurčić, koja je pre dve godine doživela tragični gubitak od koga se mnogi nikada ne oporave. Samoubistvo ćerke.

Više od 400.000 ljudi pati od depresije, a samo pet cantara za mentalno zdravlje

Posle svega, pokrenula je inicijativu Za Tebe#VAŽNOJE, koja ima za cilj prevenciju i skretanje pažnje na važnost brige o mentalnom zdravlju, destigmatizaciju osoba sa ovim poteškoćama kao i razbijanje predrasuda, još uvek duboko ukorenjenih u našem mentalitetu.

Sagovornica eKlinike kaže da nije ni slutila da bi čitava priča mogla da ima toliki odjek i odziv osoba kojima je očito potrebna pažnja i neka vrsta pomoći.

– Činjenica da inicijativu Za Tebe#VAŽNOJE putem društvenih mreža Fejsbuk i Instagram trenutno prati više od 18 hiljada ljudi iz celog regiona nas veoma raduje i učvršćuje u uverenju da radimo dobru stvar. Međutim, ta ista činjenica negde i brine jer jasno ukazuje na razmere potreba. One su zaista ogromne jer postojeći sistemi podrške nisu dovoljno razvijeni. Navešću samo jedan primer – u zemlji u kojoj, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2017. godine samo od depresije pati više od 400.000 ljudi postoji svega 5 (i slovima – pet) centara za mentalno zdravlje. Mislim da to samo po sebi dovoljno govori – kaže Alves – Ćurčić.

Sugurno mesto za pomoć ili razmenu iskustava bez straha od stigme i nerazumevanja

Za nešto više od dve godine postojanja, navedena platforma se profilisala i kao mesto gde se mogu naći edukativni sadržaji iz oblasti zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja, ali i kao sigurna zona u kojoj oni koji imaju problem mogu da razmenjuju iskustva, potraže savet bez straha od nerazumevanja, osude, ili stigme, koji u velikom broju slučajeva obeshrabruju ljude da potraže pomoć.

– I kao pojedinci i kao društvo moramo postati svesni razornih posledica predrasuda – njih možemo rušiti pre svega znanjem koje je istovremeno i ključ efikasne prevencije – opominje naša sagovornica.

Ona i podseća i da su zahvaljujući podršci i pritisku šire javnosti ali i razumevanju nadležnih, uspeli da izdejstvuju da pozivi Nacionalnoj liniji za prevenciju suicida (011/7777-000) budu besplatni sa svih fiksnih i mobilnih mreža, što do javnog apela inicijative nije bio slučaj.

– Zaista smo ponosni što smo pokrenuli i našu web stranicu www.vaznoje.org . Takođe smo, između ostalog, organizovali i našu prvu u, nadam se, nizu tribina posvećenih zaštiti i unapređenju mentalnog zdravlja. Pre svega mislim da polako ali sigurno uspevamo da pravimo pomake u detabuizaciji teme mentalnog zdravlja iako je još mnogo toga što nas čeka – dodaje.

Anksioznost i depresija, nerazumevanje čak i u najbližoj porodici

Na pitanje ko su ljudi koji im se najčešće javljaju budući da način komunikacije predviđa i mogućnost anonimnog javljanja, Alves – Ćurčić kaže:

– Problemi su zaista različiti ali mi se čini da anksiozno-depresivni poremećaji imaju primat. No, s kojim god se psihološkim izazovima nosili, gotovo da nema osobe koja se nije susrela sa nerazumevanjem ili osudom ne samo u širem okruženju, već i u onom najbližem, unutar vlastite porodice. Nažalost, mi prosto kulturološki nismo vaspitavani da govorimo o svojim emocijama, posebno o onim neprijatnim poput tuge, straha, ljutnje… U našem društvu je i dalje sramota reći da odlazite kod psihijatra ili psihologa, čak se i odlazak kod školskog psihologa (pod uslovom da ga uopšte ima) najčešće tumači kao kazna. To za posledicu ima samo dodatno intenziviranje osećaja usamljenosti i izolovanosti.

Zašto se teško dolazi do stručne pomoći ako i odlučite da je potražite…

Ono na šta se ljudi često žale je i nedovoljna vidljivost, odnosno dostupnost stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja, posebno u manjim sredinama.

– Većina ljudi ne može sebi da priušti privatnu praksu. Privatnu praksu pominjem pre svega zbog činjenice da nije nikakva tajna da zdravstvo u Srbiji ima veliki problem nedostatka ljudskih, odnosno profesionalnih resursa – dodaje sagovornica eKlinike.

Za primer navodi brojke: prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” iz 2017.godine, a koji se navode u Nacionalnom programu o zaštiti mentalnog zdravlja za period 2019-2026, na 100.000 stanovnika imamo svega 7 psihijatara i 3,46 neuropsihijatara. Kada je reč o specijalistima psihijatrije koji se bave decom i mladima, statistika kaže da na 27.400 dece, odnosno adolescenata do 18 godina, ide samo jedan lekar.

Mentalno zdravlje se i dalje tretira kao nizak prioritet

Pojedinačni napori sigurno pokreću neke stvari sa mrtve tačke. Međutim, kompletno društvo mora više da se angažuje da ova tema bude što vidljivija i da se o njoj ne govori samo kada medije preplave senzacionalistički izveštaji o nekoj tragediji kojoj uglavnom prethode problemi sa mentalnim zdravljem koji nisu tretirani na odgovarajući način iz svih navedenih razloga.

– U samom uvodnom delu Nacionalnog programa o zaštiti mentalnog zdravlja navodi se da se mentalno zdravlje i dalje posmatra kao niski prioritet, kao i da i dalje opstaje kultura zanemarivanja i izopštavanja osoba koje se nose sa mentalnim poteškoćama. Iskreno se nadam da ovaj program neće doživeti sudbinu nacionalne Strategije o zaštiti mentalnog zdravlja koja mu je prethodila, a koja je obuhvatala period od 2007-2017. godine. Sama struka priznaje da je mahom ostala mrtvo slovo na papiru, odnosno spisak lepih želja koje nije imao ko da realizuje – apeluje putem eKlinike Ann Marie Alves – Ćurćić.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend