Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

I sreća može da se vežba: 6 saveta kako da bolje pogledate, ne biste li je pronašli

Priredio/la: I. N.
18:00 - 10. 02. 2021.

Čovekova težnja za „srećom“ jedan je od glavnih uzroka nesreće u svetu

Ako naučite da posmatrate, pronaći ćete je Foto: Shutterstock

Šta je zapravo sreća? Sigurni ste da bi vas usrećilo ono o ćemu sanjarite: uživate na plaži na Baliju, ponovo „ulazite“ u par omiljenih starih farmerki ili dobijate unapređenje o kojem ste maštali. Ali, evo, u čemu je stvar: ushićenje, postignuća i uspeh ne daju nužno onaj topli i opijajući osećaj sreće. Da, zvuči konfuzno. Zbog toga smo pokušali da otkrijemo šta sreća zapravo znači, kroz iskustva nekolicine koji su se pozabavili ovim fenomenom. Možda će saveti biti od pomoći. I da, istina nekad boli: odustanite od ideje ulaska u stare farmerke. Više bi vas usrećilo ako biste ih poklonili onome kome pristaju.

1. Sreća nije samo u postignućima

Nekada sam mislio da imam jasnu predstavu o tome kako izgleda sreća. Preselio sam se u Ameriku sa 13. godina. Moja porodica je emigrirala, a živeli smo izvan Detroita. Bilo je to zaista teško vreme, pogotovo jer nisam govorio engleski. Usled toga, osećao sam hroničnu teskobu i sumnju u sebe. Prvi put kad sam se osetio srećnim, bio je dan kad sam nešto postigao – položio sam test engleskog jezika.
Pomislio sam: „To je sreća! Sreća je u postignućima!“ Živeo sam sa ovakvim ubeđenjem. Biću srećan kad upišem dobar fakultet. Kad diplomiram. Kad se preselim u Njujork. Kad se oženim. Kad se osposobim da se staram o svojoj porodici, priča svoje iskustvo jedan od „istraživača sreće“.

Istraživanje o zahvalnosti

Uvek sam bio ponosan na svoja postignuća, ali sam polako „pucao“. Konstantno sam imao utisak da ne radim dovoljno da bih mogao da zaslužim osećaj sreće. Kao da sam stalno udarao u zid. Preforstirao sam se, nisam više mogao da „guram“ tim intenzitetom.
Pre devet godina, pretražujući internet, nabasao sam na istraživanje o zahvalnosti. Prva pomisao bila je: „Ovo je gomila tričarija! Kako da me učini srećnim to što ću, recimo, izgovoriti tri stvari na kojima sam zahvalan? Smešno.“ Da sam bio zahvalan na svemu, ne bih imao motiv da radim i stičem više. Ipak, odlučio sam da napravim jednomesečni eksperiment. Saopštio sam suprugi i ćerki da ću svakog dana beležiti po jednu stvar na kojoj sam zahvalan i svakog dana bar jednoj osobi reći: „Hvala!

Življenje u trnutku

Rezultat je usledio vrlo brzo. Ne mogu da kažem da sam postao srećna osoba, ali ono što znam jeste da sam počeo radost da pronalazim u malim svakodnevnim trenucima. Bile su to sitnice poput prizora moje ćerke koja trči da me zagrli, svetlosti koja udara u vazu sa lalama ili uživanja u vožnji do posla kada nema gužve.
Pre nego što sam počeo da „vežbam“ zahvalnost, nisam zaista bio prisutan u tim trenucima. Kao da sam gazio preko njih, ne primećujući ih. Sad shvatam da sreća nije nešto što osećate, već nešto što radite. Ona se vežba.

2. Uživanje je u putovanju, a ne u odredištu

Iako je novac važan, nije jedina stvar koja doprinosi sreći. Ako „boagtstvo“ za vas znači imati dovoljno kako biste namirili svoje osnovne potrebe, on, naravno, doprinosi osećaju zadovoljstva. Međutim, nakon što se zadovolje osnovne potrebe, sve dalje je diskutabilno. Da li će vam značiti 100 dolara više „u džepu“ kada ste već dovoljno imučni? Teško.

U istraživanju sreće postoji nešto što se naziva „teorija postavljenih ciljeva“. Naime, radi se o tome da subjektivni osećaj sreće, kao odgovor na životne događaje poput dobitka na lutriji ili preseljenja u veću kuću, s vremenom opada. Ova teorija nas uči da treba da uživamo u putovanju, a ne u odredištu životnih događaja. Važno je ukloniti iluziju da postoji bilo koja stvar na ovom svetu koja će nas trajno usrećiti.

3. Biti srećan je više od pukog zadovoljenja impulsa

Mnogi naučnici bi vam rekli da je sreća posledica hemijskih procesa u mozgu: motivacija, praćena nagradom. Ipak, dobro je ostati radoznao po pitanju mogućnosti koje prevazilaze ono što je nauka spremna da dokaže.
Reklo bi se da se sreća krije u korelaciji tri faktora: u vezanošću, ličnom doprinosu i veštini. Pod „vezanošču“ se podrazumeva osećaj povezanosti i pripadnosti. Neka južnoafručka plemena se tradicionalno pozdravljaju sa „Savabona“, što u prevodu znači „Vidim te“. Odgovor na pozdrav glasi: „Sikhona“ ili „Tu sam“. Osećaj pripadnosti grupi daje veliku satisfakciju pojedincu. Pod „ličnim doprinosom“ misli se na osećaj da mi svetu nudimo nešto što je jedinstveno, naše, a što dajemo drugima u okruženju. Pod „veštinom“ se podrazumeva umeće i spremnost da radimo na sebi, kako bismo postali svoja bolja verzija.

Provodite manje vremena „gledajući u ekran“

Četvrta stvar koja se veže za sreću i često se zanemari je refleksija. Ona od nas zahteva da se posvetimo smirivanju uma i sagledavanju stanja u kojem se trenutno nalazimo.
Stvari za koje mislimo da nas mogu „instant“ učiniti srećnima, poput popularnosti na društvenim mrežama, pružaju nam samo trenutno zadovoljstvo. Prosečna osoba danas „prevlači prst“ preko ekrana svog telefona stotinama puta dnevno. Više nismo ni svesni da to radimo. Kada nam se prvi put dopao taj lajk na „Instagramu“, osećaj je bio sjajan. Ali, ovo je samo navika. Da bismo zaista osetili sreću, treba da težimo onim stvarima koje jačaju naše veze, pomažu nam da doprinesemo svetu ili nam dozvoljavaju da savladavamo nove veštine. Treba da naučimo da se odupiremo stvarima kojima samo zadovoljavamo svoje impulse. Drugim rečima, provodite manje vremena „gledajući u ekran“, a više posmatrajući prirodu, ljude do kojih vam je stalo i sebe. Uradite to i osetićete istinsko zadovoljstvo.

4. Gradite jače odnose

Kvalitet međuljudskih odnosa sa bliskim ljudima je najvažniji faktor sreće. Ovo se ne odnosi samo na odnose sa malom skupinom nama najbližih ljudi. Možda mislite: zašto biste se trudili da na poslu sklapate prijateljstva? Pa to nisu prijatelji, ti ljudi su samo kolege. Ako radimo puno radno vreme, više vremena provodimo sa kolegama nego sa bilo kim drugim. Zašto ne bismo pokušali da investiramo u ove veze?

Vežbajte ljubaznost

Svako od nas ima „sposobnost“ da na okruženje prenosi svoje raspoloženje. Stoga je važno obratiti pažnju na to kako se pojavljujete na poslu, jer to što kolegama dajete, tokom dana ćete od njih dobiti natrag. Svi utičemo jedni na druge, a istraživanja pokazuju da se ovi uticaji šire samo linearno, pa se isto raspoloženje ne prenosi samo na konkretnog kolegu, već i dalje, na njegovog kolegu i tako i krug.

Vežbajte ljubaznost i ne udružujte se samo kad stvari krenu po zlu. Slavite svoje uspehe zajedno, onda kada stvari idu sjajno. To su pravi momenti za učvršćivanje odnosa.

5. Ne jurite za srećom, već tražite smisao

Sreća se obično definiše kao pozitivno emocionalno stanje – ono nasmejano lice koje vidite u ogledalu. Ljudi citiraju Aristotela: „Dobar život je srećan život“. Ali zapravo, grčka reč koju Aristotel koristi u svojim učenjima, eudaimonija, predstavlja blagostanje, a ne sreću, kakvom je mi doživljavamo. On, naprotiv, podvlači bitne razlike između ova dva pojma.
Možda se nećete stalno osećati srećno, ako živite po ovom principu. Takav model donosi stres. Biti roditelj ili „tim lider“ zahteva napor, zar ne? Da, ali vam nudi i dublji smisao značenja ovog pojma.

Blagostaje je ono što vam treba

Ipak, blagostanje je težnja za smislenim životom, umesto jurnjave za srećom. Istraživanje potkrepljuju ove teze. Kada se ljudi bave eudaimonijom, na kraju imaju veću satisfakciju. Oni su tad zapravo zdraviji, a i dugovečniji. Ljudi koji veruju da im je život smislen imaju manje šanse da razviju Alchajmerovu bolest, kao i bolesti kardiovaskularnog sistema.
Pa, onda, šta je potrebno da bi se pronašao smisao? To je pitanje od milion dolara. Jedan od ključnih aspekata smislenog života je transcendencija – oni retki trenuci kada „izađete iz sebe“ i osećate se povezano sa višom stvarnošću. Možete je da je postignete u različitim situacijama: dok putujete kolima i gledate fantastične prizore, dok meditirate ili ste u crkvi. Ovakva iskustva imaju snagu da promene vašu ličnost.

6. Sreća podrazumeva hrabrost

Moj prethodni posao, priča još jedna „istraživačica sreće“, posao voditelja i autora veoma gledane emisije, koja je prikazivana u udarnom terminu, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, bio je san snova. Bila sam plaćena da radim ono što volim: pravim komične scenarije, upoznajem fascinantne ljude. Imala sam publiku koja je obožavala i mene, i moj šou.
Bilo je to, međutim, veoma stresno. Činilo me anksioznom, toliko da sam bar dve nedelje u mesecu, i to tokom skoro deset godina bila u konstantnom strahu od sledeće emisije uživo. Uprkos tome, radila sam vredno, sve do pred jedno „lajv“ emitovanje, kad sam doživela jak napad anksioznosti. Nisam uspevala da se smirim, ovo stanje je trajalo čitava dva dana.

Spoznaja da si – očajan!

Emisija je u moj život unela toliko izvanrednih stvari i ljudi da sam mislila da bi trebalo da budem srećna. Svi su mislili da imam sreće, a kad svi oko tebe misle da si strećan, potrebno je mnogo da uvidiš da je to neistina. Ti si, zapravo, očajan!
Napad panike bio je alarm za uzbunu. Ipak, trebalo mi je nekoliko nedelja da odlučim da napustim ovaj posao. Čitavo moje telo se promenilo onog trenutka kad sam dala otkaz. Ono se opustilo, ramena su mi se spustila, ponovo sam mogla da dišem. Ali nisam odmah postala i – srećna. Zapravo, bila sam zatečena: nisam znala šta dalje.

Reč „hrabrost“ zvuči tako zastrašujuće

Želela sam da proverim da li mogu da „istreniram“ svoj mozak tako da on zna da će sve biti u redu, i ako se upstim u sasvim nepoznato, i dok stičem nova iskustva. Umesto da pomislim kako je zastrašujuće suočavanje sa novim iskustvima, pomišljala sam: „Pa, zvuči zanimljivo“. I to je bilo dovoljno da učini da se osećam mnogo bolje.
Da li osećam da postoji veza između hrabrosti i sreće? Apsolutno.

Da li je vredelo?

Kajanje i kukanje su dva čovekova neprijatelja. Ne želite s njima da budete u istoj prostoriji, a vaš strah ih stalno vuče sa sobom. Hrabrost je zastrašujuća reč. Volela bih da postoji reč za male hrabrosti: pokušaj sticanja novog prijatelja, odlazak na Tajland ako imate strah od letenja, izjava ljubavi drugoj osobi pre nego što saznate njena osećanja. To su postupci koji vam neće doneti medalju za hrabrost, ali kada ih sve zbrojite tokom života, oni će biti kriterijum procene da li je vaš život bio vredan življenja.

Ako bolje pogledate, naći ćete sreću

Težnja čoveka sa dostizanjem „sreće“ zapravo je jedan od glavnih uzroka nesreće. Ako težimo bilo čemu, to bi trebalo da budu zdrav duh i telo, osećaj svrhe i sposobnost davanja i primanja ljubavi bez rezerve i očekivanja. Ovo je najbliže istinskom zadovoljstvu. A pokušajte već danas. Otvorite svoj frižider i nađite sreću u, recimo, dobrom siru. Dobrom siru, čedru, jakog ukusa i arome. Srećno!

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend