Naslovna / Psihologija

Gordana Marić Lalović: Kako da ostanemo „normalni“ u doba pandemije?

Piše: J. T.
15:00 - 24. 10. 2020.

Na opšte mentalno zdravlje korona će se odraziti kao i svaka kriza, uglavnom nepovoljno, ali kao i svaka kriza, osim rizika i destrukcije, i ova nosi i šansu za nešto novo i bolje, kaže za e- Kliniku psiholog Gordana Marić

depresivna žena gleda kroz prozor

Poslednjih meseci postoji zajedničko osećanje ugroženosti Foto: Shutterstock

Šta nas čeka u ovom novom talasu  koronavirusa, 10 meseci od početka pandemije i svega kroz šta smo prošli, kada je reč o našem mentalnom zdravlju? Da li se osećaju posledice vanrednog stanja, straha, zbunjenosti? Kako se one manifestuju? Koje smo sve tipove „poremećaja“ dobili? Da li smo spremni za moguće novo „zaključavanje“ jer zaraženi korona virusom se mere stotinama u Srbiji, hiljadama u okruženju?

Mnogi se plaše kad dobiju kijavicu, pa odmah misle – „korona je“? Ili, ako kašlju odmah misle da treba da idu na testiranje. Kako oni da pomognu sebi? Ima i onih koji i dalje negiraju bolest, koji su upali u teorije zavere, pa mnogima postali neprijatelji i pretnja, jer većina njih ne poštuje distancu, ne nosi maske…

Takođe tu su i oni odgovorni, ali već umorni od svega, pa polako popuštaju sa merama, oslobodili su se, jednostavno ne mogu više da izdrže ograničenja i pritiske? Šta sa njima?
Hiljadu pitanja postavljamo sebi svaki dan od početka pandemije, mnogo je nedoumica, mnogo straha, zbunjenosti, umora…

Umorni smo, mnogo smo umorni

Kako će se sveukupno odraziti pandemija na opšte mentalno zdravlje nacije za e-Kliniku govori psiholog Gordana Marić Lalović: 

U svojoj praksi primećujem da je mnogo onih koji su strašno umorni, a da i ne znaju od čega, a iscrpljeni su zapravo od stanja neizvesnosti. Ne samo da smo već mesecima u senci egzistencijalne opasnosti (po zdravlje i izvore prihoda), nego se mere koje se donose često menjaju i preispituju, pa je skoro svako, i ono najobičnije svakodnevno planiranje, jako otežano. To se odnosi na sve nas. Većina u nekom momentu ove visemesečne vanredne situacije, bilo da se plaši kijavice, pa želi da se testira, ili odlučuje i dokazuje da je maska dobra ili nedovoljna zaštita, čak opasna po zdravlje – samo je jednostavno umoran od poštovanja mera i propisa – kaže psiholog i nastavlja:

Grupe i pojedinci u ime svih nas

− Meni je najbliže da o svemu ovome mislim kao o jednom grupnom procesu. Odavno postoje teorije koje govore o grupi kao celini (koja nije prost zbir pojedinaca koji je čine), a jedna od fundmentalnih je ona koju je dao Vilfred Bion, uticajni britanski psihoanalitičar. Ona kaže da svaka grupa koja se okupi, može funkcionisati kao radna grupa, usmerena na zadatke oko kojih se okupila , a kada je grupa ugrožena ona dominantno postaje grupa u kojoj postoji implicitna pretpostavka da se okupila da bi našla način da se zaštiti od opasnosti. Pojedinci u grupi različito su predisponirani za ispoljavanje ponašanja u čijoj je osnovi neka od ovih pretpostavki.

Znači, sva one karakteristične tendencije u ponašanju koje ste nabrajali na početku, izraz su grupnog osećanja nesigurnosti, koje POJEDINCI ISPOLJAVAJU ZA SVE NAS. Mi kao društvo (pa i mi kao ljudska zajednica) smo velika grupa u kojoj se poslednjih meseci nesto menja, postoji zajedničko osećanje ugroženosti. Neki ovu ugroženost prvenstveno doživljavaju kao zdravstvenu krizu, neki ekonomsku, neki socijalnu, neki kao krizu moralnih vrednosti. I na grupnom nivou pojavljuju se anksioznosti koje težimo da ublažimo implicitnim pretpostavkama o tome šta treba da radimo da bismo preživeli – kaže psiholog. A da bi smo bolje razumeli kako ova kriza utiče kroz grupe na pojedinca, psiholog kaže:

Verovanje autoritetima i potpuna neposlušnost

− Bion je govorio o tri vrste grupa osnovnih pretpostavki: U osnovi „zavisne grupe“ je implicitna (dakle nesvesna) pretpostavka da će je zaštititi vođa, neki viši autoritet: bog, predsednik, vlada, krizni štab, svetska zdravstvena organizacija… To su oni izrazi zahvalnosti i poverenja i poslušnosti autoritetima. Ali tu je i naličje iste tendencije – nepoverenje i nezadovoljstvo i neposlušnost autoritetu (okretanje crkvi, predlozi da se u školi deca mole pre časova, da se učionice okade pre časa, potom skoro religiozno poverenje u zaštitne mogućnosti nošenja maske, ali i veliki otpor nošenju maski, odnosno izrazito poštovanje ili kršenje mera – objašnjava psiholog Gordana Marić Lalović.

godina 2020.

Isrcpljenost se ispoljava kao posledica stanja neizvesnosti Foto: Shutterstock

Bori se ili beži

Druga grupa koju je izdvojio Bion je ona koja se zove „Bori se ili beži“. Šta to znači?

U osnovi „grupe bori se ili beži“ je implicitna pretpostavka da će se zaštititi ako se jasno odvoji od onih koji ne pripadaju grupi (koji su drugačiji) i sa njima se bori ili od njih pobegne. Verovanje da se možemo zaštititi ako pronađemo neprijatelja, odnosno krivca. Krivci su naročito u početku, bili, na primer Kinezi zato što se „hrane koje čime, zato što nisu na vreme obavestili šta se dešava“, potom oni koji postavljaju 5G mreže,  ili još dalje od teme, neposredno po izbijanju pandemije, bile su vrlo aktuelne teorije o migrantima koji nas ugrožavaju. Za vreme karantina, opasnost su bili oni koji šetaju pse, sada oni koji ne nose maske ili za druge oni koji insistiraju da se maske nose… – objašnjava Gordana Marić Lalović.

Grupa parova

Treća grupa koja se okuplja, kako bi pobedila krizu je ona koja se naziva „grupa parova“.

− U osnovi „grupe parova“ je implicitna pretpostavka da će neki par svojim kreativnim povezivanjem izroditi spasioca. Na primer verovanje da će naučnici ili naučnici u sprezi sa političarima stvoriti neko trajno rešenje kao što je recimo vakcina – kaže psiholog Gordana Marić Lalović.

Posledice krize i rešenje

A kako se sve ove reakcije na krizu pomažu ili odmažu i kako zapravo treba da se ponašamo, psiholog savetuje:

Na opšte mentalno zdravlje korona će se odraziti kao i svaka kriza, uglavnom nepovoljno, ali kako svaka kriza osim rizika i destrukcije nosi i šansu za nešto novo i bolje, možemo da se nadamo. Verujem da, kao što nas je pandemija podstakla da na razne načine jačamo imunitet (biološki), treba da razvijamo spontanost, koja je neka vrsta psihološkog imuniteta – sposbnost da se snađemo u novim situacijama i da se trudimo da naše ponašanje bude više motivisano ljubavlju nego strahom.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend