Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Rutina svakodnevice tokom pandemije vodi u nezadovoljstvo i depresiju, psiholozi nude rešenje

Priredio/la: I. N.
20:00 - 05. 02. 2021.

Stvaranje pozitivnih uspomena, kada svaki dan izgleda isto i kada se sva praznična slavlja otkazuju, može da koristi zdravlju tokom samoizolacije, kažu stručnjaci

žena miriše cvet

Pokrenite čula kako biste stvorili lepe uspomene Foto: Shutterstock

Rečeno nam je da je rutina zdrava – ona može da da strukturu vašem danu, da spreči odugovlačenje, da pruži osećaj svrhe – ali kao što se kažu izreke, sve je u umerenosti ili, drugim rečima: „Sviraj, pa za pojas zadeni“.

Lepe uspomene pomažu zdravlju

Ispostavilo se da tokom ovih dana socijalne izolacije, kada nam se čini da živimo isti dan iznova i iznova, razbijanje rutine može da pomogne da stvorimo bolje uspomene. A ove uspomene ne samo da nude vitalne zdravstvene beneficije, već mogu da budu i jedina nada za nežan povratak u 2020. godinu.

Vreme u kojem se ne grade uspomene

Sociološka istraživanja pokazuju da se mnogi osećaju teskobno, usamljeno i potišteno tokom pandemije. Onima koji nisu direktno pogođeni virusom mogu biti da smetaju ograničenja u svakodnevnom životu i nemogućnost stvaranja posebnih trenutaka i uživanja u prazničnim tradicijama. Postoji jaka veza između nestalih uspomena i smanjenog emocionalnog blagostanja, kažu psiholozi.

Sećanja čine naš identitet

Osećaj da niste ništa uradili ili postigli ili nmogućnost da se setite šta ste proživeli u proteklom periodu zaista može da dezorijentiše i da stresira. Sećanja čine naš identitet – to ko smo danas, usko je povezano sa onim što činili u prošlosti. Ako shvatimo da nemamo novih sećanja može da se javi uznemirujući osećaj – jednostavno, ne možemo da se setimo šta smo radili u bliskoj prošlosti.

Manjak senzornih iskustava

Razlog zbog kojeg je teško setiti se šta smo radili u poslednjih nekoliko meseci je, kažu psiholozi, taj što u svakodnevnom životu više nema mnogo senzornih iskustava. Da biste stvorili više uspomena, potrebne su vam situacije koje pokreću čula. Emocionalno nabijeni događaj stimulisaće područja mozga odgovorna za miris, sluh, ukus, vid, zbog kojih ostajemo „vezani“ za odreženi događaj. Pored toga, događaj koji vas iznenadi ili događaj u kojem naučite nešto o sebi takođe će verovatno zaraditi mesto u banci memorije.

Kako da povratite sećanje

Dakle, evo zadatka: Dodajte senzorna iskustva u svoj svakodnevni život – čak i monotonim zadacima, kada jedva izlazite iz kuće – kako biste trenutke učinili prepoznatljivijim i prijatnijim, savetuju stručnjaci.
Praznici ove godine pružaju sjajnu priliku da se otrgnete od starih navika i da stvorite sveže uspomene. Budući da u poslednje vreme nema mnogobrojnih gostiju za vašim trpezarijskim stolom, možda ćete odstupiti od svog uobičajenog menija i testirati nova jela. Večerni izlazak možete da zamenite „svečanim karaokama“ sa ukućanima, a „fensi koktel zabave“ vašeg prijatelja vožnjom do domova vama dragih ljudi kako biste im u svom omiljenom ružnom božićnom džemperu čestitali praznike.

Sitna odstupanja od rutine mnogo znače

Što se tiče svakodnevnog života, sitna odstupanja od rutinskih navika mogu da vam budu od pomoći. Umesto da doručkujete za kuhinjskim stolom, ponesite kafu i sendvič u park. Umesto samo još jedne vikend rutine uz gledanje serija, sastavite listu novih aktivnosti ili napravite novi nedeljni jelovnik i „bacite se“ na kulinarstvo. Čak i ako smatrate da je pandemija dosadna većinu vremena, može da je pamtiti u pozitivnom svetlu „ubrizgavanjem“ u nju nekoliko prijatnih čulnih iskustava.

Fokus na pozitivno

Ovaj oblik nesvesnog selektivnog pamćenja može da bude zdrav. Pozitivna reminiscencija, odnosno lepa sećanja kažu psiholozi, povezana su sa svim vrstama dobrih ishoda u smislu emocionalnog blagostanja. Depresija je povezana sa izobličenjima u nečijem pamćenju – nastaje fokusiranjem na negativne aspekte nasuprot pozitivnim. Ako se više usredsredite na pozitivne elemente iskustva, u celini ćete biti pozitivniji, pa ćete u takvom stanju više i primećivati te „pozitivne momente“.

Vežbanje memorije

Pozitivne reminiscencije neće imati uticaj samo na vaše raspoloženje, već i na vas uopšte. Istraživanja pokazuju da ljudi koji se bave različitim aktivnostima imaju bolju memorijsku funkciju. Što više događaja morate da zapamtite, to ćete više i pamtiti, a memorisanje će vam biti bolje.

Zabeležite lepe trenutke

Da biste ojačali svoja sećanja i stvorili nove uspomene, razmislite o njihovom snimanju. Psiholozi predlažu i vođenje dnevnika, jer beležeći bilo kakva neobična iskustva koja možete da pregledate kada se osećate loše, pomoći će da se „iščupate“ kad naleti kriza. Predlog je i da svake godine na rođendan, recimo, rezimirate po jednu glavnu lekciju koju ste naučili te godine i koju želite da zapamtite. Na kraju krajeva, imati rutinu je dobro – ali samo u granicama.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend