Kod nas najpoznatija kao uva (Arctostaphylos uva ursi), ova biljka se još naziva i medveđe grožđe, gornik, crvena planika, mlivnjak, ili medveđe bobice, zbog toga što njen bobičasti plod jarko narandžastocrvene boje obožavaju medvedi. Za dokazanu delotvornost uve, prvenstveno u slučaju urinarnih infekcija, zaslužan je arbutin, sastojak koji se u našem telu pretvara u hidrohinon koji prolazi kroz bubrege u urinarni trakt, detoksikuje ga i čisti.
Bogatstvo korisnih sastojaka pomaže kod uništavanja nekih bakterija
U tradicionalnoj medicini se od davnina koriste osušeni listovi, koje je najbolje sakupljati u septembru i oktobru. Imaju izrazito gorak ukus, a njihov najveći kvalitet je sadržaj vitamina C kao i kompleksa B vitamina, uz gvožđe, kalijum, magnezijum, kalcijum, tanin, flavonoide, galotanine, hidrohinon i fenolne glikozide.
Laboratorijske studije ispitivanja zdravstvenih efekata ekstrakta lišća uve pokazale su da kombinacija navedenih sastojaka uspešno utiče na usporavanje razmnožavanja i rasta bakterija stafilokoka i ešerihija koli, dve vrste koje su najčešći uzročnici infekcija urinarnog trakta. Treba, međutim, naglasiti da postoji niz drugih bakterija koje mogu da izazovu urinarne infekcije, kao i da se većina njih leči antibioticima. Čaj od uve može da olakša stanje i da pomogne, ali nikako nije apsolutna zamena za antibiotsku terapiju ako vam je prepisana od strane lekara.
Bolesti kod kojih je uva efikasna i korisna
Pored izraženog antiseptičkog dejstva koje sprečava i zaustavlja razvoj velikog broja bakterija i mikroorganizama, kod ekstrakta iz lišća uve potvrđena je i sposobnost delovanja na zidove urinarnog trakta. Smiruje, tonira, oblaže i ojačava ih. Koristi se u slučaju pojave peska u bubrezima i bešici, a postoje dokazi o dobrim efektima pri pojavi dijareje i hematurije.
Zapisano je da je uvin čaj korišćen jer arbutin iz njega eliminiše bakterije iz mokraćnih kanala i creva, pospešuje izlučivanje mokraće, ali i smanjuje nakupljanje mokraćne kiseline. Uz antibakterijsko, ima i diuretičko dejstvo, pa na taj način pomaže kod detoksikacije tela i doprinosi održavanju stabilnog stanja kod osoba sa dijabetesom. Važno je napomenuti da sadrži i hidrohinon koji je značajan u jačanju imuniteta – samim tim i kompletnog zdravstvenog stanja, ali samo ako se uzima u dozvoljenim količinama.
Pravilno doziranje je važno, za neke osobe je opasno da piju čaj od uve
Čaj od uve ne bi trebalo piti više od 2-3 šolje dnevno i to ne u dužem vremenskom periodu dužem od dve nedelje, a kategorije koje ne bi smele da ga konzumiraju su trudnice, dojilje, deca mlađa od 12 godina, osobe koje boluju od čira ili hroničnih bolesti bubrega, creva, jetre i srca, kao i oni za koje se pokazalo da su alergični na ovu biljku i koji su imali neku reakciju pri pokušaju konzumacije.
Ovu biljku ne treba koristiti u kombinaciji sa nekim namirnicama i vitaminima kao što su brusnica, vitamin C i citrusi, jer poništavaju korisna dejstva uve. Nuspojave usled uzimanja većih doza mogu da budu mučnina, povraćanje, grčevi u stomaku, zujanje u ušima, i gušenje.
Da li je uva Geteu spasila život i izlečila ga od urosepse?
Uvin čaj se spominje u pričama iz dalekog perioda od 1795 – 1805. godine kada je Johan Volfgang Gete dobio urosepsu, kao posledicu urinarne infekcije koja se, uz groznicu, proširila na bubrege.
Podaci o tome su objavljeni u naučnom časopisu „World Journal of Urology“ 1999. godine. U vreme kada nije bilo antibiotika koji bi lečili slične bolesti, Gete je sa 56 godina praktično bio životno ugrožen. Nešto kao „poslednja šansa“ bio je odlazak kod travara koji je pravio mešavine čajeva i napitaka od lekovitih biljaka, među kojima se nalazila i uva. Iako je od strane mnogih bio proglašavan za „šarlatanskog lekara“, veruje se da je upravo terapija dotičnog travara Geteu spasila život, jer su urološki problemi kasnije potpuno prestali.
