Medicinski informativni portal
Naslovna / Prirodna medicina

Ljudski dodir nekada može biti najbolji lek protiv bola

Priredio/la: D. T.
19:00 - 13. 04. 2021.

Nikad nije lako izboriti se s bolom. Nekada ovo stanje može da bude privremeneo posle, na primer, hirurških intervencija, ali šta se dešava kada bol postaje hronično stanje, koje remeti kvalitet života

Obično dodirivanje, držanje za ruke može lako ublažiti bol. Foto: Unsplash

Bol je subjektivni osećaj i vrlo ga je teško definisati. Obično predstavlja direktan odgovor na štetnu pojavu koja prati oštećenja tkiva, kao što su povrede, upale ili karcinom. Ljudi uglavnom pribegavaju hrpi lekova, a u nekim stanjima najbolji lek protiv bola, kako tvrde neka istraživanja, jeste ljudski dodir, igra s detom ili slušanje omiljene muzike.

Hroničan bol je traje tri meseca ili duže, umerenog je ili jakog intenziteta. Ima različite uzroke ali najčešće je isprovociran artritisom i bolom u mišićima. Lekovi za smirivanje bola mogu da pomognu ali problem su uvek propratni efekti. Problem je i nekontrolisano uzimanje i zloupotreba pojedinih analgetika.  Postoje, ipak, i lekovi  koji bez neželjenih posledica mogu biti od pomoći i kod dugotrajnih terapija lečenja bola, piše Health.

Kod mnogih patoloških stanja povreda tkiva je neposredni uzrok bola, a to ima za posledicu lokalno otpuštanje niza hemijskih agenasa za koje se pretpostavlja da deluju na nervne završetke tako što ih ili direktno aktiviraju ili povećavaju njihovu osetljivost na druge vidove stimulacije.

Dodir

Obično dodirivanje, držanje za ruke može lako ublažiti bol. Jedno istraživanje je dokazalo da bol može da ublaži slušanje otkucaja srca ili slušanje disanja partnera. Ovaj fenomen se zove interpersonalna sinhronizacija koja pokazuje da parovi držanjem za ruke, aktiviraju moždane talase i tako smanjuju nivo bola.

Ovaj metod je posebno od pomoći pri porođaju. Iako je potrebno više istraživanja kako bi se razumelo kako sinhronizacija mozga može smanjiti bol, istraživanja pokazuju da empatični dodir može smiriti osobu i aktivirati mehanizme smanjenja bola u mozgu.

Kurkuma

Ovaj svetlo žuti začin može delovati protivzapaljenski. Lekovi za ublažavanje bolova deluju tako što blokiraju enzim COX-2. Smatra se da slično delujue kurkuma. Začin se vekovima upotrebljavao za ublažavanje glavobolje, bolova u mišićima i zglobovima. Trudnice ipak ne bi trebalo da koriste ovaj začin. Kurkuma se koristi kao dodatak supama, smutijima, jogurtu.

Dojenje

Iako je nit koja omogućava bebi pravilan rast i razvoj, u nekim situacijama dojenje može biti bolno za majku. Neka istraživanja, ipak, govore da dojenje može olakšati bolove posle porođaja carskim rezom.

Dovoljno sna

Neka istraživanja rađena na životinjama pokazala su da lišavanje sna trostruko pogoršava stanje bola. Kvalitet sna određuje doživljaj bola, stručnjaci tvrde da je najbolji način da se izborite s konstantim bolom, barem sedam sati sna tokom noći. Ima naznaka da bi i šoljica kafe mogla da bude od pomoći. Ukoliko imate glavobolje – studije pokazuju da acetaminofen sa kofeinom može obezbediti olakšanje.

Virtuelna realnost

Neke studije govore da posmatranje virtuelnih sadržaja, kao što je na primer snimak plivanja s delfinima, može umanjiti nivo bola. Virtuelna stvarnost može da bude od pomoći i zubarima. Postoje potvre da je nivo bola mnogo manji kod onih pacijenata, koji su na primer, tokom stomatološke intervencije, gledali šetnju po plaži.

Meditacija

Veliki broj istraživanja sugeriše da meditacija sa usmerenošću na bol, koji osećate može da pomogne u terapiji bola, i kod onog aktunog, nastalog usled neke posekotine i onog hrončnog koji traje danima. Sat vremena meditacije može da smanji intenzitet bola za 40 odsto, dok morfijum i drugi analgetici smanjuju bol u proseku za 25 odsto, pokazali su rezultati istraživanja sprovedenog u SAD. U nauci je poznato da se delovi mozga koji obrađuju emotivni bol i negativne emocije, preklapaju sa regijama zaduženim za fizičku bol.

Disanje

Fokusiranost na disanje može biti umirujuće. Preporučuje se polako i duboko disanje. Tehnike disanja se primenjuju ii protiv anksioznosti, savet je da udahnete kroz nos izbrojte do četiri zadržavajući dah, potom polako izdahnite isto kroz nos brojeći do četiri. Zatim zadržite dah dok još jednom izbrojite do četiri.

Držanje deteta

Privijte dete na grudi. Ova tehnika je uvek od pomoći bebama kada im treba ublažiti bol. Ipak, tvrdi se da od ovako bliskog kontakta imaju koristi i odrasli. Igranje i druženje s deteom ume itekako da bude lekovito i za odrasle osobe koje nekada nisu u stanju da se nose s bolom.

Vežbanje

Umerena fizička aktivnost može biti dobra kod nekih terapija bola. Joga može da umiri hroničnu bol u leđima. Samo mali broj ljudi je osećao bol u leđima posle joga vežbi, pokazalo je jedno istaživanje. Smatra se da i drugi tipovi vežbi mogu biti od pomoći. Obavezno recite instruktoru da patite od bolova u leđima, kuku, kolenu, stopalu kako bi vam preporučio vežbe najbolje za vaše trenutno stanje.

Masaža

Odlično sredstvo u terapiji bola. Svako zna koliko masaža može da pomogne kod ukočenosti ili upale mišića. Smatra se da se masažom takođe oslobađa hormon endorfin, koji je prirodni analgetik. Relaksacione masaže imaju zadatak da opuste organizam u celosti, ublaže simptome hroničnog zamora, stresa, depresije. Terapeutske masaže se koriste kod akutnih i hroničnih bolova u mišićima i zglobovima, postoperativnom toku. Terapeutska masaža se koristi i kod bolnih stanja: tenzione glavobolje, migrene, lumbalnog sindroma.

Muzika

Samo pomislite na omiljenu pesmu i možda ćete odmah osetiti olakšanje. Nalet ednorfina, može da pomogne da se osećate bolje u društvu ali i da olakšate bol. Muzika podstiče dodatna čula osim receptora za bol, ta čula privlače pažnju pacijenta i ublažavaju stres i anksioznost. Muzički terapeuti pružaju različita muzička iskustva sa specifičnom kliničkom namerom, kako bi pacijentu pružili osećaj nade i kontrole i preusmerili njegovu pažnju.

Vitamin D

Obezbedite dovoljne količine vitamina D, neka istraživanja tvrde da je manjak ovog vitamina sunca u tesnoj vezi sa hroničnim glavoboljama. Vitamin D ima raznolike funkcije. Nastaje u koži delovanjem sunčeve svetlosti, a možemo ga uneti i putem hrane.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend