Medicinski informativni portal
Naslovna / Prirodna medicina

Čaj koji dokazano pomaže kod nazeba, bronhitisa, kijavice…

Priredio/la: I. V.
21:00 - 20. 12. 2020.

Zova podstiče preznojavanje, a ima i druga lekovita svojstva

zova Kod svih bolesti praćenih znojenjem zova može da pomogne Foto: Shutterstock

Prirodna medicina kaže da mladi listovi zove, mada manje nego cvetovi, imaju sposobnost da podstiču znojenje i pospešuju lučenje mokraće. Zbog toga se čaj od listova i od cvetova zove koristi u lečenju bolesti kod kojih je pojačano znojenje. Pre svega za prehladu, nazeb, grip, bronhitis, za početni stadijum zapaljenja pluća, jaku kijavicu, reumatske bolesti… Čaj od mladih listova i cvetova zove, preporučuje se u svim onim slučajevima kada je potrebno poboljšati funkcije bubrega, pojačati izlučivanje mokraće i odstraniti nagomilanu vodu u organizmu. Mladi izdanci i listove zove, na primer, sadrže supstancu koja deluje na smanjenje povećanog šećera u krvi, pa se čaj od njih preporučuje kao pomoćno, dopunsko dijetoterapijsko sredstvo u lečenju šećerne bolesti.

Čaj od zove protiv kijavice, brohitisa i upale pluća

Čaj od svežih ili suvih cvetova zove koristi se protiv kijavice, bronhitisa, groznice, u početnom stadijumu upale pluća i kod svih reumatičnih oboljenja gde se čovek znoji.

Priprema: 50 g svežih ili suvih cvetova zove prelijte sa litar ključale vode. Ostavite da odstoji poklopljeno 10 minuta, a zatim procedite. Pijte po nekoliko šolja dnevno.

Odvar od zove protiv upale bubrega i za izbacivanje vode

Odvar od zove preporučuje se kod nefritisa (upale bubrega), reumatizma i za izbacivanje nagomilane suvišne vode iz organizma.

Priprema: 2 šake ili oko 50-60 g unutrašnje kore zove stavite u litar vode. Kuvajte koru u vodi sve dok voda ne uvri. Odvar procedite i pijte nekoliko puta dnevno, između obroka.

O ZOVI:

Zova se ubraja u najstarije lekovite biljke, a za ishranu i lečenje koristili su je još praistorijski ljudi, o čemu svedoče pronađeno seme i grančice ove biljke u iskopinama naseobina iz kamenog i bronzanog doba, nađenih u Evropi. U narodu je poznata i pod imenom bazga, bezgovina, zoviljik, pitomi boz… Toliko je cenjena da postoji izreka „svako ko se nađe pred zovom, treba da joj se pokloni i skine kapu“. Raste kao grm visine od 3 do 10 metara, a grane su ispunjene velim cvetnim bokorima. Cvetovi su sitni, udruženi u krupne cvasti. Iz njih se kasnije razvijaju zelenkaste bobice koje poprimaju tamnoljubičastu boju i postaju sočne, pune soka jako crvene boje.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend