Razija Mujanović (54) je ime na čiji pomen svakome ko je živeo u Jugoslaviji zaigra srce. Nemoguće je ne prisetiti se svih fantastičnih trenutaka koje su nam sporisti iz različitih sportova poklonili. Donosili su nam neizmernu radost, i bili smo svetska sportska sila. Svima poznata i omiljena Raza, i danas pleni svojom divovskom snagom, ali i skromnošću. Iznad svega, dostojanstvom. A bila je drugačija. I vodila brojne bitke. Ne samo sportske, već i one životne, koje svaki običan čovek vodi. Razija Mujanović je pobedila, ne samo u košarci.
Razija Mujanović, od devojčice iz Ratkovića do Kuće slavnih
Slavna sportistkinja, košarkašica Razija Mujanović priča za eKlinika portal da nije mogla ni da izabere neki drugačiji životni put. Jednostavno, bila je predodređena za sport u kome je dostigla zvezdane visine. Rođena je u malom mestu Ratkovići, između Brčkog i Tuzle. Počela je karijeru u tuzlanskom „Jedinstvu“, a sa istim klubom popela se na evropski tron 1989.godine. Na tu titulu je, kaže, najponosnija. Bila je nadmoćni vođa naše reprezentacije. Stigla do srebra na Olimpijskim igrama u Seulu 1989.godine, do još jednog na Svetskom u Kuala Lumpuru 1990.
Vicešampionska pozicija kao da je za nju bila zagarantovana, pa se isto desilo i na Evropskom prvenstvu u Tel Avivu. Sa reprezentacijom Bosne i Hercegovine kasnije je osvojila zlato na Mediteranskim igrama. Titulu najbolje igračice Evrope osvajala je 4 puta, a 2017. stiglo je možda i životno priznanje, ulazak u Kuću slavnih FIBA u Ženevi.
Visina i različitost – kako ih je Raza obrnula u svoju korist
Uspela je da dođe do klubova u Italiji, Španiji, Mađarskoj, i bila prva evropska košarkašica koja je igrala košarku u Brazilu, u Sao Paolu. Davala je koševe i u WNBA, najboljoj ženskoj ligi na svetu, kao članica Detroit Shocka. Pitamo je kako se nosila sa tim što je, ipak, bila drugačija u odnosu na druge, ne samo devojčice, i dečake, u detinjstvu, ali i kasnije. Jer, visina od 202 santimetra jeste nešto što može da odredi životni put, ali „tapija“ na uspeh – ne postoji.
– Naučila sam sa godinama da, jednostavno, nosim svoju visinu. Kao dete, jesam sam na to gledala kao nešto negativno, a s vremenom je moja visina postala moja snaga. Visina me je sigurno činila fizički drugačijom od ostalih, ali i biti drugačiji je prednost, zar ne? – sa svojim blagim osmehom koji je i danas njen zaštitni znak, šalje Razija Mujanović važnu poruku svima koji su na neki način drugačiji.
Šta joj je vrhunski sport doneo, a šta uzeo
Profesionalni sport je vrsta gladijatorske arene, a to što je neko aktivan sportista ne znači i da je „zdrav kao dren“. Odricanja su brojna. Steknu se, potvrđuje nam Razija, status, prijatelji, proputuje ceo svet. Ali, mnogo toga se i žrtvuje.
– Imala sam sreću da su me povrede zaobilazile. Radila sam na tome da budem što bolje fizički spremna. Kada je telo spremno, onda je lakše i razmišljati pod naporima. U tom periodu veoma malo vremena sam provodila sa porodicom i prijateljima. Uvek sam bila ili u dvorani ili na putu. Žao mi je što dragim osobama nisam pružila više pažnje – kaže Raza i dodaje da je cena to što je težila nekom savršenstvu u svemu što je radila. Nakon svake utakmice nije spavala, već je analizirala svoju igru. Trudila se da bude potpuno iskrena prema sebi i drugima, i veruje da je to put do psihičke stabilnosti. Sa iskustvom je, poverava nam, naučila i da kontroliše svoje emocije.
Pobeda i u životnim utakmicama kakve su rak i nasilje
Pre desetak godina stiglo je i iskušenje sa kojim se danas susrećemo skoro na nivou epidemije. Kako je pronašla snagu da pobedi i u toj bici?
– Dijagnoza raka dojke je za mene bila još jedna utakmica u kojoj sam na poluvremenu gubila 20 poena razlike. Onda sam se pogledala u ogledalu i rekla sebi: „Moraš da pobediš“. Verovala sam, slušala svoje doktore i Bogu hvala, pobedila i rak dojke. Apelujem na sve žene da se redovno kontrolišu. Nije sramota, i svima se može desiti, bez obzira da li ste profesionalna košarkašica, učiteljica, doktorica, čistačica, ili nešto peto. Žene, možete vi to, uz vas sam u svakoj borbi! – poručuje Razija Mujanović koja je doživela i teško porodično nasilje.
Naime, šampionka velikog srca i blage naravi preživela je težak životni period kroz porodično nasilje od strane prvog supruga. O tome su pre nekoliko godina pisali mediji, a ona je smogla snage da se i iz tog iskustva izdigne i nastavi dalje.
Podrška mladim generacijama je njena nova misija
Na pitanje ko joj je najviše pomogao u karijeri i čija podrška je bila najvažnija, nema dilemu. To je njen trener Miki Vuković, koji je, kaže Razija, motivisao i verovao u nju i u retkim trenucima kada nije ni ona sama.
– Ponavljao mi da ću biti najbolja košarkašica Evrope.On je bio moja najveća podrška, zahvalna sam mu, i to ću uvek da ističem. Poverenje je izuzetno važno za karijeru svakog igrača, i imam to na umu jer danas svoje znanje prenosim na mlade kao team manager u Košarkaškom savezu BiH. Nema ništa lepše ni humanije od toga – sa ljubavlju priča proslavljena košarkašica o novim košarkaškim šampionima i šampionkama čijem razvoju sada i sama daje doprinos.
Pobednički duh je ono najvažnije, nikada ne odustajte
– Moj život je košarka, a tu sam postigla jako mnogo. U igračkoj karijeri – sve. Sada u radu sa mlađim kategorijama u KS BiH imam nove izazove. Ja sam uvek bila gladna pobeda i dan danas je isto tako. Jednostavno, ne volim da igram igre u kojima ne pobeđujem. Moja poruka mladima je da nikad, nikad, nikad ne odustaju. Svaki rad i trud se pre ili kasnije nagrade – kaže Razija Mujanović u razgovoru za eKlinika portal.
Konačno, na naše pitanje šta bi sada rekla nekoj mlađoj Razi, odgovara:
– Raziji sa 10 godina bih rekla da se malo smiri, onoj sa 18 – da više veruje u sebe, a onoj sa 40 – da se posveti još više porodici i prijateljima.
Najljepša sportašica BIH svih vrijemena po portalu mujaga.ba