Život i želje nikada ne računaju na bolest
Prvi zdravstveni problemi
– U 20. godini otkriven mi je je i operisan tumor u desnoj dojci. Razmišljala sam ovako „pa šta, to je neko benigno „čudance“ i jedino mi je to i bilo važno. Idemo dalje! Slede novi izazovi koji nisu bili samo lični – osnivanje porodice, problemi sa trudnoćom, operacije… Paralelno sa tim kriza u državi, nervoza, stres zbog sankcija, bombardovanje, suprug na ratištu, nema s para za mleko, redovi za ulje – u razgovoru za eKlinika portal priseća se Mirjana Nikolić dela života koji nije mogao da ne ostavi tragove na dušama svih nas.
Život je, priča nam Mirjana, išao dalje. Usledili su posao snova u banci, karijera u usponu, pa pronevera kolega i otkaz. Oseća se potpuno slomljeno, jer u čitavu priču, po njenim rečima, nije bila umešana, a trpela je posledice. Ali, kako je život smena „Jina i Janga“, dolazi i novi posao, sa uspehom i dobrim rezultatima, a nakon njega još bolji, koji je potrajao. Delovalo je da je sve, baš sve kako treba.
Borba, usponi i padovi, pa novi šok – rak dojke
– U toku tuširanja napipavam kuglicu. Pomišljam „masno tkivo je!“ Na insistiranje majke, odlazim kod lekara kome se snimak ne dopada. Radimo biopsiju koja kaže – maligno je. Pa, kako sad odjednom rak? Rak dojke? Ja sam zdrava i tako se osećam, ne radim u nezdravoj sredini, nisam u nekoj fabrici gde ima loših materija!? Kako meni to da se desi?! Šok, uz saznanje da je ovo sada stvarno problem. A kako prihvatiti informaciju o dijagnozi i ubediti sebe da je to još samo jedan izazov koji ću, kao i sve ostale do sada, prevazići? – prepričava nam Mirjana koja je sve pitanja imala i kakve su bile emocija kada je saznala da je jedna od žena koja ima rak dojke.
Do dijagnoze raka dojke uvek spremna na sve
Mirjana Nikolić sebe opisuje kao“ osobu koja je uvek volela da nad stvarima ima potpunu kontrolu. Osobu koja je bila savršeno organizovana i spremna, kako kaže, ne samo za plan A, već i B, C i D“. Uvek sa rešenjem za svaku neplaniranu situaciju. Ovo je bio prvi trenutak kada je naišla na zid. I to je, i ona nam potvrđuje, nešto sasvim očekivano i normalno, kada se suočite sa saznanjem da bolujete od životno ugrožavajuće bolesti. Ne krije da joj se u glavi i mislima desio, i pored mentalne jačine, opšti haos. Pometnja najpre u njoj, ali i kod najbližih. Danas kaže da je tada to bilo teško i opisati, a kamoli podneti.
Lavovska podrška porodice i prijatelja su najveći motiv
Mirjanin rođeni brat Milan Krstić, opisuje naša sagovornica, kreće sa najzešćim žarom „u kampanju“ za njen život. Uz njega i majka, snaja, suprug i deca. Prijatelji, rođaci, kolege i poznanici, takođe su se potrudili da kao pomoć i podrška budu tu.
– Čak i moj psić Kali se nije odvajao od mene. Kreće borba. Obrijana glava, ali nasmejano lice. Hemioterapija prži vene. Poželiš često da sve stane. Plačeš, plaču svi. Pa se smeješ. Stiže podrška i od znanih i neznanih. Onima koji se iščuđavaju (a ima ih), ali ni ostalima, ne dozvoljavaš da te sažaljevaju. Jednostavno, guraš. Ponekad i puziš, ali ideš dalje… Dalje, ka životu. Jer, kako da ne uspeš sa toliko snage i podrške? Kad ležiš dok ti hemikalije prže telo, imaš vremena za razmišljanje o koječemu. Pa i tome, da nije fer da izneveriš te ljude koji se bore za tebe i prepustiš se bolesti – naglašava Mirjana.
„Više se smejem, nema tuge i stresa“ – kaže o životu nakon bolesti Mirjana Nikolić, na fotografiji sa suprugom Darkom, velikom podrškom u lečenju i ozdravljenju Foto: Privatna arhiva
A šta je bolest promenila
Prvo je, priča nam Mirjana, iz svog života izbacila tugu, stres i naviku da od svega pravi teoriju. Odmah zatim i želju za kontrolom svega oko sebe.
– Počela sam da se radujem slučajnim susretima, racvetaloj ruži u basti, svakoj Noletovoj pobedi. I smejala sam se više. Na kraju lečenja shvatiš da je život onoliko lep koliko mu ti dozvoliš da to bude! Moj život je sada najlepši, sačuvala sam ga i sada treba da traje! Sve dok se ne razbolite, i ne shvatate koliko je život lep i koliko sebi glupostima ubijate sreću. Svaki problem ima rešenje, samo ga treba naći. Ali, najvažnije je da treba želeti, zatim slušati lekare koji su tu i trude se da ti pomognu u svakoj borbi. Na kraju ovog puta punog haosa, borbe i muka, mogu da se osvrnem na sve sa velikim osmehom i setim reči doktora Koste Zdravkovića: „Samo slušaj svoje telo i savete lekara, bićeš ti zdrava žena!” – ispričala je u razgovoru za eKlinika portal Mirjana Nikolić. To bi, ujedno, bila i njena poruka svima – i zdravim osobama, i onima koji to, možda u ovom trenutku, nisu.
Sve to sam proživela i znam…. Naučila sam nešto novo o životu, i a iako sam težila ka optimizmu, želji za životom, izbegavanju tuge, desilo mi se opet zlo, moj sin je u 27.godini umro…. I dalhe živim, trudim se, ali samo ja znam kako mi je….