Medicinski informativni portal
Naslovna / Moja priča

Iskrena ispovest Beograđanke: Život sa insulinskom rezistencijom traži velika odricanja, ali ona su me sačuvala od dijabetesa

Priredio/la: V. M. B.
10:00 - 20. 12. 2020.

Teško je lišavati se svega što volite da jedete, a morate, i to zauvek, kaže Marija R. (52)

pacijentkinja na razgovoru sa lekarom

Odlazak lekaru na vreme može da spreči komplikacije insulinske rezistencije Foto: Shutterstock

Marija R. (52) iz Beograda dugo godina nije znala da pati od insulinske rezistencije. Posumnjala je da ima neki problem kada je počela naglo da se goji u menopauzi. Ali ni u ludim snovima nije pomišljala da ima problem sa stanjem koje je uvod u dijabetes. Ovo je njena priča o tome kako izlgeda žvot sa insulinskom rezistencijom.

Odlazak lekaru

Za insulinsku rezistenciju su prvi put čula kada sam se obratila endokrinologu zbog tegoba u menopauzi. Pošto me je doktorka saslušala i napravila spisak pregleda i analiza koje treba da uradim, postavila mi je još jedno pitanje:

„Da li ste Vi oduvek imali ovu kilažu ili ste se naglo ugojili u poslednjih godinu dana?“

Odgovorila sam joj:“Ceo život sam imala petnaestak kilograma manje nego sad, a u poslednjih godinu dana sam se ugojila osam do devet  kilograma.“

Doktorka: ‚‚Da li Vam se jede nešto slatko sat vremena nakon obroka?“

Ja: ‚‚Obavezno! Čim bilo šta pojedem, jede mi se i nešto slatko. Inače bih jela po ceo dan. Nemam osećaj sitosti koji može da potraje nekoliko sati do narednog obroka.“

Doktorka: ‚‚Sve ovo što ste mi rekli ukazuje na insulinsku rezistenciju, ali to moramo da proverimo. Uradićete još neke testove i analize.“

Rezultati analiza

Kada sam posle izvesnog vremena podigla nalaze iz laboratorije, ono prvo što sam primetila je bilo crvenom olovkom napisano: INSULIN x 5!!! i tri puta podvučeno. Doktorka mi je objasnila da moj pankreas izluči pet puta više insulina da bi snizio nivo šećera u krvi nego kod zdrave osobe. Moje ćelije su postale rezistentne, odnosno ne reaguju na insulin kako bi trebalo. Ako se ne leči, ovo stanje neminovno dovodi do šećerne bolesti. Pankreas preterano radi, pa u jednom trenutku gubi sposobnost proizvodnje insulina koji služi za regulaciju šećera u krvi i tako dolazi do dijabetesa.

Hormonska terapija

Uz hormonsku terapiju, zbog koje sam se prvenstveno i obratila endokrinologu, dobila sam i metformin – lek koji dijabetičari koriste za regulaciju šećera u krvi. Skrenuta mi je pažnja da ovaj lek često izaziva stomačne tegobe: nadimanje, podrigivanje i proliv. Zato se počinje sa manjim dozama. Kada se organizam navikne, doza se polako povećava. Meni je bila potrebna maksimalna doza od 2.000 mg dnevno. Kada sam počela da ga uzimam, lek mi je stvarao sve pomenute tegobe, ali su posle izvesnog vremena prestale.

Dijeta

Obavezan deo lečenja insulinske rezistencije je dijeta. Doktorka mi je rekla da moram da izbacim iz ishrane sve što sadrži skrob i šećere, sve masno, pohovano i mlečne proizvode (osim kiselog mleka). Šećer ni liznuti! Preporučuju se namirnice niskog glikemijskog indeksa kao što je zeljasto povrće, povrće bogato vlaknima, a od voća maline, kupine, borovnice, ribizle (ali ne više od jedne šake dnevno).

hodanje

Šetnja od sat vremena je obavezna za osobe sa insulinskom rezistencijom  Foto: Shutterstock

Fizička aktivnost

Treći, ali jednako bitan, deo lečenja je fizička aktivnost. Preoručena mi je svakodnevna šetnja u trajanju od jednog sata. Podrazumeva se da tempo hoda treba da bude brz, ali ne toliko da otežava disanje.

Izbegavanje stresa

Doktorka mi je posebno napomenula da izbegavam stresne situacije. Stres izaziva povećano lučenje hormona kortizola, a kortizol automatski podiže nivo insulina. Onda insulin izaziva glad, mi jedemo iako suštinski nismo gladni, nivo šećera u krvi raste, insulin se još više luči i tako nastaje začarani krug. Kada sam se prisetila kroz kakve sam sve stresne situacije prošla u poslednjih desetak godina, sve mi je bilo jasno.

Zvuči jednostavno, zar ne?

Zbunjenost i potraga za odgovorima na brojna pitanja

Otišla sam kući potpuno zbunjena. Pitala sam se:

  1. Šta će mi lek koji uzimaju dijabetičari, kada mi šećer meren ujutro na prazan stomak nikada nije bio viši od pet?
  2. Šta je suština insulinske rezistencije?
  3. Kako sam dobila ovu bolest?
  4. Može li to da se izleči?
  5. Šta sve ne smem da jedem?
  6. Koje namirnice imaju nizak glikemijski indeks i šta to zapravo znači?

Pogađate! Odgovore sam potražila i našla na interetu

  1. Metformin snižava nivo šećera u krvi, a samim tim i nivo insulina koji pankreas luči. Zato se ovaj lek koristi i kod osoba koje imaju hiperinsulinemiju.
  2. Hiperinsulinemija je latinski naziv za moj zdravstveni problem. To znači da moj pankreas proizvodi previše insulina. Saznala sam da kod ljudi koji pate od insulinske rezistencije, pankreas luči 5 do 7 puta više insulina nego što je normalno.

Tragala sam za jasnim i slikovitim objašnjenjem insulinske rezistencije i na CNN-ovom sajtu naišla na sledeće:

Do predijabetesa dolazi kada ćelije organizma čoveka ne reaguju normalno na insulin, hormon koji luči pankreas. Insulin ima ulogu ključa koji otključava vrata ćelija da bi pustio glukozu (šećer) da uđe u krvotok i da se koristi kao energija, pa da potom skladišti ostatak glukoze u jetri. Kada se ćelija ne otvori, beta ćelije u pankreasu proizvode sve više insulina pokušavajući da nateraju ćelije da odreaguju. Posle izvesnog vremena, pomenute beta ćelije se istroše, a nivo glukoze u krvi raste dovodeći do predijabetesa, a ako ostane neregulisan, do dijabetesa tipa  2″.

Svesna problema

Kada sam ovo pročitala, konačno mi je bilo jasno šta se to događa u mom organizmu i koliko je velika opasnost da obolim od šećerne bolesti. U mojoj porodici niko nije bio dijabetičar. Ipak sam znala da je to bolest koja oštećuje mnoge organe i sisteme organa, a poznajem i osobu koja je oslepela zbog dijabetesa. Ako moje ćelije ne reaguju na insulin, to bi značilo da ni lečenje dijabetesa insulinom ne bi pomoglo u mom slučaju. Strašno!

Kada sam jednoj poznanici, profesoru interne medicine u penziji, pomenula svoj problem, ona mi je postavila pitanje: ‚‚Da li su Vam dijagnostifikovani policistični jajnici?“ Moj odgovor je bio potvrdan. Setila sam se da sam negde u 27. ili 28. godini prvi put otišla na ultrazvučni ginekološki pregled. Tih devedesetih godina dvadesetog veka su samo trudnice išle na ginekološke ultrazvučne preglede. Doktorka je ustanovila da imam policistične jajnike i da nema ovulacije u tom ciklusu.

Jajnici i insulinska rezistencija

Zaključak još nekoliko uzastopnih ultrazvučnih pregleda je bio da ovulacije nema. Kasnije sam saznala da sam imala još neke znake sindroma policističnih jajnika: neredovne, bolne i obilne menstrualne cikluse; masnu kožu i akne; pojačanu maljavost na licu, 2-3 dlake na vratu i nekoliko malja oko bradavica na grudima. Tada se ovaj problem lečio isključivo kontraceptivnim pilulama, a moja doktorka je bila protiv takve terapije, pa nisam dobila nikakav lek.

Kakve veze imaju jajnici i akne sa insulinskom rezistancijom? Jajnici proizvode ženski polni hormon estrogen, a sindrom policističnih jajnika je posledica hormonske neravnoteže između muških i ženskih polnih hormona. Sve se vrti oko poremećaja hormonske ravnoteže. Naučnici ne mogu da se slože da li prvo nastaje insulinska rezistencija, a onda sindrom policističnih janika ili je obrnuto. Pošto se većina slaže da su policistični jajnici urođeno, a ne stečeno stanje, meni je logično da sve počinje od jajnika.

Sindrom policističnih jajnika i insulinska rezistencija su najčešći među gojaznim ženama. Smatra se da masno tkivo proizvodi jednu vrstu estrogena i tako doprinosi hromonskom disbalansu. Ja sam bila izrazito vitka sve do menopauze. Gojaznost kod mene sigurno nije bila uzrok.

Ishrana može da bude rešenje

Mnogi doktori tvrde da se prvenstveno odgovarajućom ishranom može izlečiti insulinska rezistencija, pa čak i dijabetes. Muž moje koleginice je dobio dijagnozu dijabetes tipa 2 jer mu je jutarnji šećer bio oko 9. Od kada jede samo hranu niskog glikemijskog indeksa, ne uzima nikakve lekove, a nivo šećera u krvi mu je sada normalan.

Spisak namirnica koje ne smeju da se konzumiraju je veoma dugačak. Glikemijski indeks je broj koji pokazuje koliko neka hrana diže nivo šećera u krvi. Raspon je od nula do 115. Što je broj veći, ta namirnica više utiče na povećanje nivoa šećera u krvi. Najviši glikemisjki indeks imaju kukuruzni sirup (115) i pivo (110). Na internetu možete pronaći spiskove hrane sa visokim, odnosno niskim glikemijskim indeksom. To će va mmnogo pomoći u odabiru namirnica.

Šta ne sme da se jede

Moramo da zaboravimo na sve namirnice od testa. Moja doktorka meni dozvoljava samo jednu krišku ražanog hleba dnevno, po mogućstvu tostiranog.

Zabranjeni su svi slatkiši, uključujući sladoled i šlag. Nema palačinki, a naročito ne čokoladnih namaza, džema. Neophodno je da čitamo deklaracije na hrani i isključimo sve što sadrži bilo kakav šećer: saharozu (beli ili žuti šećer), med, fruktozu, glukozu, dekstrozu, maltodekstrin, manitol, sorbitol, ksilitol, melasu, sirup od javora i agave itd. Prihvatljivi su stevija i kokosov šećer (kašičica dnevno). Ako mene pitate, stevija uopšte nije slatka. Ako je stavite malo više, postaje gorka. Kokosov šećer ima ukus karamela.

Zaboravite na sva pića osim vode i nezaslađenog čaja! Koka-kola, pivo i ostala alkoholna pića – nikako! Ni ceđeni sokovi nisu bolja varijatna. Možete da pijete nezaslađen sok od paradajza, ali je kečap najstrože zabranjen jer sadrži mnogo šećera. Isto važi i za senf.

Banane, mango, grožđe i sve vrste sušenog voća – zbogom! Jedna doktorka koja se bavi dijabetesom mi je rekla da treba da izbegavam sve vrste voća. I musle treba izbegavati u svakoj varijanti.

Kako bez krompira?

 

pečen krompir

Krompir ne sme da se jede ni u jednom obliku Foto: Shutterstock

Naročito mi je bilo teško da se odreknem krompira. Zabranjen je u svakom obliku. Isto važi i za pirinač. Prihvatljiv je samo bazmati pirinač koji se skuva al dente i stavi u frižider na nekoliko sati. Tako mu se smanjuje glikemijski idenks. Isto se radi i sa testeninom. I jedno i drugo treba jesti umereno.

Šargarepa i cvekla ne smeju da se jedu kuvane, odnosno termički obrađene. Isto važi i za celer, paškanat, peršunov koren i slično korenasto povrće. Drugim rečima, zaboravite na čorbe, supe, francuske i ruske slate. A tu ide i majonez, koji je takođe zabranjen, jer masna hrana podstiče lučenje insulina. Zaboravite i na margarine, puter, kajmak, sireve i mleko (sadrži mlečni šećer – laktozu). I jogurt treba izbaciti iz ishrane, a naročito onaj voćni.

Zaboravite i na kobasice i sve suhomesnate proizvode koji sadrže šećer. Zaboravite i na picu. Nećete verovati koliko mesnih proizvoda sadrži šećer! Zato čitajte deklaracije.

Zabranjeno je svinjsko meso zbog masnoće, a posebno pohovano.

Sigurno vam nikada nije palo na pamet da industrijski pravljena turšija, a posebno kiseli krastavci, sadrže šećer. Ako ih volite, pravite ih sami ne dodajući šećer.

Šta se preporučuje

Hrana koja se preporučuje su namirnice niskog glikemijskog indeksa. Povremeno mogu da se kombinuju i sa namirnicama srednjeg indeksa (između 40 i 50).

Bitno je znati da su pileće i ćureće meso i jaja dozvoljeni u ishrani. Dozvoljena je i riba koja nije masna (grilovana, pečena ili barena). Povremeno možete uključiti u ishranu i junetinu i teletinu koja nije masna. Možete da jedete i pečenicu, pileće viršle i one suhomesnate proizvode koji ne sadrže šećer ili skrob. Dižon senf je dozvoljen.

Dozvoljene su sve vrste zelenih salata, kupus, kelj, prokelj, karfiol, brokoli, spanać, zelje, blitva i slično. Može i paradajz. Salate začinite jabukovim sirćetom. Ono snižava nivo šećera u krvi.

Nizak glikemijski indeks ima i koštunjavo voće kao što su bademi i lešnici. Orasi imaju previše masti, pa njih ne treba mnogo jesti. Prihvatljiv je i kikiriki i nezaslađen puter od kikirikija, badema, lešnika. Dozvoljeni su seme bundeve, golica, susam, seme suncokreta, lana. Ipak, treba obratiti pažnju na količine ovih namirnica zbog visokog procenta masti i njihove kalorijske vrednosti.

Nisu svi nutricionisti jednoglasni kada je u pitanju voće. Sigurno mežete jesti maline, kupine, borovnice, ribizle, jagode i slično bobičasto voće. Ja se nisam odrekla jabuka, a zimi ih pečem i posipam cejlonskim cimetom, za koji se smatra da povoljno utiče na nivo šećera u krvi. Jedem i trešnje i višnje, pa i breskve. Sve u umerenim količinama.

Možete da jedete i pasulj, sočivo, leblebije, humus, soju i tofu. Grašak možete konzumirati ako ga pripremate svežeg ili smznutog, ali ne i konzerviranog (sadrži šećer ili med). Basmati pirinač i slatki krompir (batat) su prihvatljivi. Testeninu, kao i bazmati pirinač, kuvajte al dente i obavezno ohladite nekoliko sati u frižideru pre konzumiranja.

Odličan izbor su i boranija, patlidžan, tikvice, pečurke, rotkvice, špargle, krastavac, crni i crveni luk, beli luk, praziluk, paprika, avokado, artičoke, komorač, đumbir. Začini i začinsko bilje su dozvoljeni.

Od mlečnih proizvoda dozvoljeno je kiselo mleko, grčki jogurt, mladi kravlji sir ili kozji sir, pa čak i kozji zreli sir i kačkavalj. Povremeno možete pojesti za doručak i kačamak.

Lako je smršati…

Nije lako držati se ovako restriktivnog režima ishrane. Ali, ja sam uspela! Prihvatila sam novi jelovnik kao izazov i smišljala nove recepte i načine spremanja različitih jela. Za 9 meseci sam smršala 19 kilograma. Svi su mi tada govorili da sam premršava. Narednih nekoliko meseci se nisam baš strogo držala spiska poželjnih namirnica, pa sam se ugojila dva kilograma.

Pre ovog procesa sam probala više dijeta, obraćala se nutricionistima, išla na akupunkturu, ali se sve završavalo jojo efektom. Smršala bih četiri do pet  kilograma, a onda se ugojila osam do 10.

…ali teško održavati

.Jedan moj prijatelj stalno govori: ‚‚Lako je smršati. Teško je održati željenu kilažu“. Živa istina! Život sa sobom nosi mnoge nepredviđene i vrlo stresne situacije. Stres diže insulin, a onda neminovno dođe i do kojeg kilograma više. Teško je lišavati se nekih vrsta hrane na duge staze. Naročito je teško na slavljima gde svi jedu pečenje i rusku salatu i piju gazirana i alkoholna pića, a vi morate svima da objašnjavate da je sve to vama zabranjeno. Često na takvim trpezama nema ničega što biste smeli da jedete.

Pošto se radi o dugotrajnom procesu, mislim da nam je neophodna pomoć nutricioniste koji ume da osmisli takav jelovnik da nam se ne javljaju neodoljive potrebe za slatkišima, pecivom ili masnom hranom. Ključ je da nema naglih skokova i padova nivoa šećera u krvi, a time i insulina.

merenje tezine

Gubitak kilograma moguć je samo uz strogo pridržavanje jelovnika i terapije Foto: Shutterstock

Uspeh

Danas imam 14 kilograma manje nego onog dana kada sam se obratila endokrinologu pre oko tri godine. Sada uzimam 1.500 mg metformina dnevno, svakodnevno vežbam dvadesetak minuta i hodam od 30 minuta do sat vremena. Zadovoljne smo i moja doktorka i ja, iako nam je cilj da jednog dana prestanem da uzimam metformin i vratim se normalnoj ishrani.

Ako ste prepoznali sebe u ovoj priči, obavezno se javite endokrinologu. Ne radi se o manekenskoj liniji, već o zdravlju.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend