– Svi se povremeno toliko smrznemo da ne osećamo prste na rukama i nogama. Posle sankanja i grudvanja i ostalih aktivnosti na snegu, sasvim je normalno da ekstremitetima treba malo vremena da se zagreju. Ali, oko 5 odsto populacije, uključujući i mene, pati od mnogo intenzivnije verzije ovog problema „smrzavanja“ jer i zbog najmanje „jeze“ mogu odjednom, satima da izgubim osećaj u prstima na rukama, a ponekad i na nožnim – priča nam Milena M. (58), kojoj je tokom tridesetih godina dijagnostifikovana bolest, u medicini smatrana i sindromom i fenomenom.
Kao da mi je neko iscedio krv iz prstiju
– Nije uvek bilo tako. Zimu sam normalno podnosila. Nikada nisam bila nešto posebno otporna na hladno vreme, ali smrznuti prsti na rukama i nogama bili su uobičajena pojava zimi. Posebno u studenstkim danima, kada noćna šetnja Tašmajdanom stvarno ne ostavlja prostora da vas telo pita „jel ti hladno, jel osećaš prste?“Ali, u tridesetim je čak i lagana šetnja zimi ili hodanje do kuće po snegu umela da se završi utrnulim prstima na rukama koji su postajalii beli. Izgledali su kao mi je neko iscedio krv iz njih. A kada bi se povratili u normalno stanje, onda bi počeli da jako da bole i da trnu – seća se Milena.
Neprijatna vaskularna bolest
Nakon nekoliko zima i brige zbog ovog problema, iako joj je lekar opšte prakse rekao da verovatno nije reč ni o čemu ozbiljnom, Mileni je dijagnostifikovan Raynaudov fenomen ili Rejnoov sindrom (Syndroma Raynaud), neprijatna i ponekad veoma bolna vaskularna bolest.
– I, iako to možda zvuči simpatično što uvek na listi želja ima vunene rukavice i čarape, problem je mnogo ozbiljniji. Evo šta sam ja tada saznala o svom stanju i šta bih volela da i drugi znaju kaže naša sagovornica.
Šta je Raynaudov sindrom?
Raynaudov sindrom, koji se ponekad naziva i Raynaudova bolest ili Raynaudov fenomen, vaskularno je obolenje koje se javlja kada je hladno, čak i leti, u vrlo klimatizovanim prostorima ili kao odgovor na stres. Male arterije koje dovode krv do ekstremiteta počinju da se sužavaju.
– Lekari su mi objasnili da, kada je hladno i telo izloženo niskim temperaturama, uobičajeno je da osećamo hladnoću u rukama i nogama. Uobičajeni odgovor tela na hladnu temperaturu je vazokonstrikcija (sužavanje krvnih sudova) radi očuvanja toplote tela. Međutim, mi, pacijenti sa Raynaudovim sindromom imamo preterani odgovor tela koji se manifestuje kao mngo ozbiljnija reakcija. Tipične promene su prilično dramatične i podrazumevaju promenu boje prstiju na ruku, a nekad i na nogama, koji postaju bele i plave boje – objašnjava Milena.
Fenomen smrzavanja još uvek nije dovoljno istražen Foto: Shutterstock
Tkivo može i da odumre
Međutim, čak i kada se protok krvi vrati u ekstremitete koji uključuju prste na rukama i na nogama, kao i uši, nos, usne, pa čak i bradavice, problemi se tu ne zaustavljaju. Koža tada postaje crvena, počinje da pulsira ili prsti da trnu. Milena kaže da je upozorena da može doći i do stvaranja rana na prstima ili čak i do izumiranja tkiva. Na sreću, nije došla do tog stadijuma.
– U mom slučaju, zimi mogu da prođu dani, a u letnjim mesecima, čak i nedelje – bez napada Raynaudov sindroma. Neki misle da je reč samo o oboljenju koje se javlja tokom zime, ali nije tako. Tokom leta okidačza aktiviranje bolesti može da bude stres ili veoma rashlađen klimatizovan prostor. Ne znam uvek ni koliko dugo će da traje utrnulosti i bola, jer čak ni medicinska literatura ne može mnogo toga da kaže o trajanju napada – priča Milena i priseća se da, kada joj je prvi put dijagnostifikovan Raynaudov sindrom, njeno prvo pitanje je bilo: „A zašto ja?“ Bila je mlada, zdrava žena, bez drugih bolesti, i pitala se zašto je njenom telu nedostajala sposobnost da reguliše svoj vaskularni odgovor na prehladu.
Neistražena bolest
Nažalost, medicina kao nauka ne nudi uvek objašnjenje. Prema istraživanju iz 2013. objavljenom u stručnom medicinskom časopisu Journal of Vascular Surgeri, navedeno je da iako je Raynaudovu bolest još 1862. godine prvi put opisao francuski lekar Maurice Raynaud (otuda i naziv bolesti), sindrom je još uvek ostao neistražen i nejasan. Za primarni oblik sindroma, kakav ima Milena, čak nema ni poznatog uzroka, niti je bolest povezana sa bilo kojim drugim zdravstvenim problemima.
Ako ste žena – veći je rizik
Međutim, postoje određeni uslovi koji ljude mogu učiniti podložnijim Raynaudovom sindromu. Na primer, pacijenti sa poremećajima vezivnog tkiva i autoimunim poremećajima poput lupusa, reumatoidnog artritisa, poremećaja krvi, ateroskleroze… mogu dovesti do vaskularnih problema u rukama i nogama. Kada neko pati od Raynaudove bolesti u vezi sa bilo kojim od ovih uzroka, njihov slučaj poznat je kao sekundarni Raynaudov sindrom. Drugi faktor zbog kojeg možete imati predispoziciju da dobijete ovu bolest je pol. Žene imaju znatno veću verovatnoću da boluju od ovog sindroma nego muškarci. Ali, osim činjenice da nivo estrogena može uticati na protok krvi i zbog toga izazvati pojavu kod žena, za sada nema čvršćih objašnjenja.
Kako se leči Raynaudov sindrom?
Koliko god bi lekari želeli da postoji neka čarobna pilula koja bi mogla da ukloni simptome ovog sindroma, lečenje se, ustvari, svodi na prevenciju. Lekari objašnjavaju da utopljavanje ruku i nogu u vunene čarape i rukavice, čak i tokom leta, može da ublaži simptome. A ukoliko je sindrom posledica stersa, pacijntima se predlaže meditacija i biofidbek terapija (terapija kojom pacijenti treniraju kako da kontrolišu unutrašnje telesne procese). Za ljude sa ozbiljnim simptomima postoje određene mogućnosti intenzivnog lečenja. Kada jednostavne mere ne pomažu, primenjuju se lekovi koji šire arterije.
Vunene rukavice u cegeru za plažu
– Tokom godina naučila sam da budem spremna, čak i u vreloj Sahari, da se simptomi odnekud pojave. Na veliku nesreću moje toplokrvne porodice, od novembra do aprila uključujem grejače za sedišta u automobilu i puštam klimu na najjače. Vunene rukavice ne vadim ni iz cegera za plažu, a isti je slučaj i sa vunenim čarapama. Mnogo puta mi se desilo da ljudi moju osetljivost na hladnoću povezuju sa mentalnom i emocionalnom čvrstinom. I, biću iskrena, pomalo me nervira kad mi se neko podsmeva što sam se utoplila dok on/a uživa u majici kratkih rukava kad je prohladno. Ipak, ovo je stanje koje ne zaslužuje omalovažavanje, jer mi sa ovim sindromom, imamo potpuno drugačiju reakciju na hladnoću. I svi znamo, da ako ne modifikujemo život po savetu lekara, možemo da da postanemo teški slučajevi, sa čirevima na prstima i gangrenom – priča Milena koja će, po savetu lekara, nastaviti da se utopljava, da nosi rukavice kada treba i pomaže svojim znanjem ljudima koji imaju isti problem kao ona. Kako naglašava, za nju je važnije da se zaštiti od fizičkog bola, nego da joj bude hladno.
