Stres i briga majke mogu zaustaviti proizvodnju mleka Foto: Shutterstock
Čim sam se porodila, doneli su mi bebu. Babice su mi pomagale da dojim, imala sam malo mleka, ali je svakim danom bivalo sve bolje i bolje, a mleko je sve više nadolazilo. Problem je nastao pet dana posle porođaja, kada je moja beba dobila visoku temepraturu. Nakon pregleda joj je konstatovana sepsa. Odjednom, beba završava u Institutu za majku i dete. Odvajaju je od mene i mi smo uplašeni za njen život. Od straha i neizvesnosti koji su trajali danima potpuno sam ostala bez mleka. Osećala sam se kao da nikada nisam bila trudna. Beba se oporavila, ali ja više nisam mogla da dojim. I danas žalim zbog toga, jer uvek mislim da sam joj nešto uskratila, da sam mogla još nešto da učinim. I danas, posle 13 godina, mislim da joj tada za imunitet moje mleko bilo najvažnije. Ali ga ja nisam imala − priča svoje iskustvo Biljana P. iz Beograda.
Bolest i odvajanje majke od bebe objektivni su razlozi za zaustavljanje mleka
Biljana nije jedina mama koja je u prekinula sa dojenjem zbog bolesti bebe i velikog stresa koju ona izaziva.
– Psihička trauma i briga majke inhibiraju hormone koji utiču na proizvodnju mleka. A najveća trauma za majku jeste bolest i ugroženost bebe, kao i odvajanje od njenog novorođenčeta. I tada je očekivano da žena izgubi mleko – objašnjava prim. dr Olga Stanojlović, pedijatar i šef Odeljenja neonatologije u Kliničko-bolničkom centru „Zvezdara“.
Dok majka skuplja mleko, uspostavlja vezu sa bebom uprkos fizičkoj razdvojenosti
Ako je zbog prevremenog rođenja ili drugih zdravstvenih problema dete odvojeno od majke, važno je da mama počne sa redovnim pražnjenjem (stimulacijom) dojki uz pomoć i podršku babice. Izmlazanje obezbeđuje da mleko “krene”. Dok beba ne bude u stanju da sisa, hraniće se maminim mlekom na način koji odgovara njenom zdravstvenom stanju – na pipetu, flašicu ili kašičicu.
– U toj situaciji mami je neophodna i fizička i psihološka podrška osoblja u porodilištu, ali i lekara koji leče bebu. Ona mora da zna šta je sa bebom, mora da ima sa kim da porazgovara i podeli svoje brige. Mami je tada neophodan neko ko će je umiriti, utešiti, razumeti, saslušati. Ako joj se obezbedi puna podrška, ona će verovatno uspeti da održi laktaciju, što je jako važno jer je majčino mleko (ili humano mleko iz banke mleka) najbolja moguća hrana i lek za prevremeno rođeno ili bolesno novorođenče. Osim toga, dok majka skuplja mleko za svoju bebu, ona uspostavlja vezu sa njom uprkos fizičkoj razdvojenosti.
Prekinuto mleko može da se vrati, a dojenje nastavi
Najjednostavnije se mleko vraća dok je beba mlađa od dva meseca Foto: Pexels
Čak i ako mama potpuno ostane bez mleka, ponovno uspostavljanje dojenja je moguće.
– Relaktacija može biti potrebna ako je dete bilo bolesno i nije moglo da sisa, ako majka nije izmlazala mleko dok je bila odvojena od bebe, ako u početku nije dojila ali sad to želi, ako je morala da prestane da doji zbog upotrebe nekih lekova… Čak i majka koja je usvojila dete uspeva da uspostavi laktaciju ako je prethodno dojila svoju biološku decu – navodi dr Stanojlović.
Kao i za dojenje, za relaktaciju je presudna motivisanost i upornost majke. Dr Stanojlović ističe da je neophodna je bliskost sa detetom, maženje, igranje ne samo za vreme hranjenja već kad god je dete budno.
– Što je dete manje, relaktacija je lakša. Najjednostavnije se mleko vraća dok je beba mlađa od dva meseca i nije se navikla na cuclu – dodaje dr Stanojlović.
Majci treba pomoći da ne oseća krivicu
Ukoliko uprkos želji da doji i velikom trudu dojenje bude prekratko ili neuspešno, sigurno je da će majka imati osećaj uskraćenosti i žaljenja, pa i krivice. Iako je majčino mleko najbolje, postoji kvalitetna i bezbedna hrana koja bebama omogućava pravilan rast i razvoj.
– Ne sme se dozvoliti da majka oseća krivicu ako ne može da doji. Potrebno je mnogo veće angažovanje i podrška majkama na svim nivoima: od porodice, preko lokalne zajednice, do najviših državnih institucija. Ne može breme odgovornosti i krivice zbog eventualnog neuspeha dojenja da bude samo na majkama – ističe prim. dr Olga Stanojlović.
