Gubitak čula mirisa jedan je od simptoma koji bi mogao da se dovede u vezu sa kognitivnim oštećenjima posle preležanog covid 19, smatra međunarodna Asocijacije za izučavanje Alchajmerove bolesti. Covid 19, bi prema prvim izveštajima, mogao na duge staze da ugrozi pamćenje, učenje, orijentaciju i druge kognitivne funkcije. Na to ukazuju dve studije predstavljene na ovogodišnjoj Međunarodnoj konferenciji Alchajmerove asocijacije. Tvrdi se da covid 19 može dovesti do kognitivnog oštećenja, i da se određeni simptomi, kao na primer, gubitak čula mirisa, koji traju i posle oporavka od infekcije, mogu dovesti u vezu sa kognitivnim padom.
Čulo mirisa i kognitivne sposobnosti
Prvo istraživanje otkrilo je veze između gubitka čula mirisa nakon oporavka od covid 19 i lošijih kognitivnih sposobnosti. Druga studija tvrdi da će ljudi čije je fizičko i respiratorno zdravlje pretrpelo zbog covid 19, verovatno kasnije imati problema sa shvatanjem nekih mentalnih procesa.
– Mislim da je sasvim moguće da će covid 19 potencijalno imati, na neki način, uticaj na mozak. Još uvek postoji mnogo pitanja o uzroku i posledici, istražuje se da li se radi o direktnom ili indirektnom efektu covid 19. Uočavamo, ipak, da je sve više podataka koju ukazuju na to da će infekcija na neke ljude dugoročno uticati – kaže dr Rebeka Edelmajer, viši direktor naučnog angažmana za Alchajmerovu asocijaciju u Čikagu.
Teži oblik covid 19 – teže kognitivno oštećenje
U jednoj studiji učestvovalo je 233 osobe koje su bile pozitivne na korona virus i 64 osobe koje su bile negativne. Svi učesnici bili su stariji od 60 godina. Osobe koje su bile pozitivne učestvovale su u studiji tri meseca posle oporavka od covid 19.
Testirane su kognitivne funkcije kao što su učenje, pažnja, pamćenje i čulo mirisa. Rezultati studije sugerišu da je gubitak mirisa povezan sa kognitivnim oštećenjima, s tim da su osobe sa ozbiljnijim gubitkom mirisa imale veću verovatnoću da imaju teže kognitivno oštećenje. Međutim, istraživači su, ipak, primetili da ozbiljnost olfaktorne disfunkcije (gubitak čula mirisa) nije povezana sa težinom bolesti.
– Postoje neke sugestije da bi nedostatak mirisa mogao biti simptom same infekcije covid 19, ali uočava se da i pacijenti koji nemaju ovaj simptom, kasnije imaju problem s čulom mirisa. Stoga je bitno da utvrdimo kako bi nedostatak čula mirisa, posle covid 19 mogao da dugoročno utiče na mozak – navodi dr Edelmajer.
Najlošiji rezultati kod osoba lošeg zdravlja
U malom grčkom istraživanju, u drugoj studiji, stručnjaci su dva meseca pratili 32 pacijenta, posle oporavka od blagog do umerenog oblika od covid 19. Autor ove studije dr Georgios Vavougios, istraživač na Univerzitetu u Tesaliji, navodi da nijedan od ispitanika nije patio od hroničnih bolesti, osim visokog krvnog pritiska.
Svi učesnici su podvrgnuti šestominutnom testu hodanja, koji meri koliko metara neko može da pređe za 6 minuta i nivo kiseonika u krvi na kraju testa. Drugi testovi, poput Montrealske kognitivne procene, koji ispituje pažnju, koncentraciju, memoriju, izvršne funkcije, jezik, vizuelnokonstrukcione sposobnosti, konceptualizaciju, računanje i orijentaciju, merio je da li je došlo do kognitivnog pada posle oporavka od covid 19.
Prvi nalazi studije tvrde da je kod više od polovine (56,2 odsto) učesnika zabeležen kognitivni pad posle oporavka od covid 19. Najlošiji rezultati utvrđeni su kod osoba koja su imale loše zdravlje i zabrinjavajuće nizak nivo kiseonika u krvi tokom testa šestominutne šetnje.
– Za zdrave osobe, nivo zasićenosti krvi kiseonikom bio bi 99 odsto, bez obzira da li vežbaju ili samo hodaju. Kod ljudi koji su preležali covid 19, zasićenost kiseonikom pala je na 95 odsto, i podseća na plućnu funkciju nekoga ko ima hroničnu opstruktivnu bolest pluća– kaže dr Vavougios.
– Ovaj nalaz mogao bi uticati na zdravlje mozga, jer mozak lišen kiseonika ne može da bude zdrav, a manjak kiseonika može da uzrokuje kognitivne poteškoće – ističe dr Vavougios.
Drugi zabrinjavajući nalaz tiče se dugotrajnih efekta covid 19 na uobičajene dnevne poslove. Ljudi koji su bili veoma funkcionalni pre covid 19 značajno su smanjili radno vreme zbog dugotrajnih zdravstvenih posledica izazvanih covid 19, navodi studija.
– Ti ljudi nisu bili u dovoljnoj meri funkcionalni kao pre bolesti, što su nam neki od njih i lično potvrdili – kaže dr Vavougios.
Kako zaštiti zdravlje mozga od covid 19
– Opšta poruka bi bila da ne potcenjujte čak ni male promene kognitivnih sposobnosti, ako ste preležali covid 19 – upozorava dr Vavougios. Ovo potvrđuju i drugi stručnjaci koji navode da bi svako zabrinut za svoje pamćenje i kognitivne sposobnosti ili opšte zdravlje, posle covid 19, trebalo da poseti lekara radi detaljne procene stanja. Stručnjaci su jednoglasni u oceni da će se tek spoznati dugoročni efekti covid 19 na mozak i u međuvremenu pozivaju na preventivne mere.
Postovanje kliniko. U decembru mesecu sam prelezala laksi vid korone i izgubila culo mirisa. Ima li nade da mi se ikad vrati, kako leciti. Imali nekog resenja. Unapred hvala