Medicinski informativni portal
Naslovna / Korona

Na pragu školske godine stručnjaci poručuju da ne možemo pritiskati decu da se vakcinišu, a da to nisu uradili odrasli

Piše: Danijela Tadić
9:00 - 11. 08. 2021.

Zbog pokušaja podele školaraca na vakcinisane i nevakcinisane, struka je mišljenja da bi težište preventivnog rada trebalo da bude na odrasloj populaciji, starijoj od 18 godina

vakcinacija dece- covid 19- škola- vakcina za starije od 12 godina Profesori Tanja Jovanović i Dragan Delić, i Jasna Janković iz USPRS: Ne možemo pritiskati decu od 12 godina da se vakcinišu, a da nema zadovoljavajućih rezultata kod odraslih Foto: Canva, YouTube PrtSc, Unijasprs.org.rs

Od 850.000 školske dece u Srbiji, oko 4.000 učenika starijih od 12 godina vakcinisalo se protiv covid 19 infekcije. Epidemiolog i član Kriznog štaba dr Predrag Kon izjavio je da je „jedino logično rešenje za početak školske godine odvajanje vakcinisanih od nevakcinisanih“ učenika, s tim što bi klasičnu nastavu pohađala samo vakcinisana deca, a nevakcinisana bi pratila online školu. Nakon reakcije javnosti, dr Kon je korigovao svoj stav. Nastavni kadar kaže da je ovako nešto nemoguće, jer bi to značilo da na nastavu dolazi samo jedan đak u jednom odeljenju. S druge strane, zdravstveni stručnjaci, u ovom momentu, rešenje vide pre svega u što masovnijoj imunizaciji punoletnih građana.

Ništa još nije zvanično odlučeno

Virusolog i član Kriznog štaba profesor dr Tanja Jovanović za portal eKlinika izjavila je da još ništa nije zvanično dogovoreno, kada je u pitanju vakcinacija učenika starijih od 12 godina.

– Krizni štab samo preporučuje vakcinaciju, kao najefikasniji način da se zaštitimo od oboljenja. Nisam pročitala izjavu dr Kona, ali pretpostavljam da je on upravo želeo da naglasi da je vakcinacija đaka značajna za uspostavljanje kontrole nad epidemijom na jesen, kada počinje škola. Krizni štab nije razgovarao o vakcinaciji učenika, a odluku o načinu organizacije nastave za novu školsku godinu donosi Ministarstvo prosvete Srbije. Ovo je samo preporuka, a ne odluka da se deca vakcinišu – precizira dr Tanja Jovanović.

Roditelji imaju pravo da odluče da li će se deca vakcinisati ili ne

Bilo bi idealno da nova školska godina počne u realnom okruženju, navodi profesorka Jovanović i objašnjava da od broja vakcinisanih osoba i aktuelne epidemiološke situacije, od 1. septembra zavisi da li ćemo imati klasičnu ili online nastavu.

Ne sme se zbunjivati javnost informacijom da se sprema obavezna vakcinacija dece. Roditelji maloletne dece imaju pravo da odluče da li će se njihova deca vakcinisati ili ne. Vrlo je važno da se vakcinišu i svi prosvetni radnici. Na taj način biće moguće organizovati nastavu u realnom okruženju, ali i uspostaviti kontrola nad epidemijom. Za ispunjenje ovog cilja, bitno je da se pored zaposlenih u prosveti, vakcinišu i zdravstveni radnici, kao i svi ostali građani koji to još uvek nisu uradili – poručuje  dr Tanja Jovanović.

Trebalo bi uvesti i periodično testiranje na covid 19

Profesor dr Tanja Jovanović dodaje da je važno razmotriti sve mere koje bi sprečile širenje epidemije u školskoj sredini, ukoliko bude odlučeno da nastava počne u realnom okruženju od 1. septembra.

Pored klasičnih protivepidemijskih mera, koje podrazumevaju nošenje maske i fizičku distancu, trebalo bi uvesti i periodično testiranje na covid 19 – smatra dr Jovanović.

Ne možemo pritiskati decu da se vakcinišu

Epidemiolog i član Kriznog štaba dr Branislav Tiodorović navodi, ipak, da je svako insistiranje na masovnom testiranju neizvodljivo, jer ne možemo to stalno da radimo.  

– To ne bi mogle da sprovedu ni mnogo organizovanije i opremljenije zemlje od naše. Sem toga, nije ista situacija u školi u Novom Pazaru ili na Starom gradu u Beogradu, gde je već postignut kolektivni imunitet. Ako ne testiramo radne kolektive gde postoje žarišta, nema logike ni da to radimo sa đacima od petog razreda, koji inače retko oboljevaju – naveo je dr Tidorović za Telegraf.rs. On je podsetio da bi bilo idealno ako bi se svi stariji od 12 godina vakcinisali, ali da ne postoji zakonska obaveza za to, i da se deca vakcinišu na predlog pedijatra i uz saglasnost roditelja.

Ne možemo pritiskati decu od 12 godina da se vakcinišu, a da nema zadovoljavajućih rezultata kod odraslih. Prosvetni radnici moraju da shvate da treba sebe da zaštite i da će tako da zaštite i decu. Podstaknimo decu da nose maske – istakao je Tiodorović u izjavi za RTS.

Zašto veći broj starijih nije vakcinisan, zašto lekari, nastavnici nisu vakcinisani?

Da bi u ovom momentu naglasak trebalo staviti na vakcinaciju odraslog stanovništva, podvlači za portal eKlinika i infektolog profesor dr Dragan Delić.

– Moj generalni stav jeste da bi težište preventivnog rada trebalo da bude na odrasloj populaciji starijoj od 18 godina. Ako to rešimo, onda bi vakcinacija dece bila manje značajan problem, ali ne i minoran. Neprihvatljivo je mali broj građana zaštićen među odraslim stanovništvom. Zašto nije veći broj starijih vakcinisan, zašto svi lekari nisu vakcinisani, zašto nastavnici nisu vakcinisani, jer vakcinacijom štite i sebe i decu – pita profesor dr Dragan Delić.

Profesor Delić ističe da „deca nisu problem, u smislu medicinskog problema“, ali i upozorava da je u Sjedinjenim Američkim Državama, tokom poslednjih 18 meseci, od posledica covid 19 preminulo 600.000 ljudi, od čega 325 osoba mlađih od 18 godina.

Moguće su i teške forme covid 19 i kod dece. To su takozvani sistemski inflamatorni sindromi, jak imunološki odgovor kod neke dece na postojeću SARS-CoV-2 virusnu infekciju. Treba i o tome razmišljati, a ne samo da se deca zaštite kako ne bi prenosila infekciju na druge. Ima i dece koja već imaju hronične bolesti, koje kompromituju klinički tok covid 19 – objašnjava profesor dr Dragan Delić.

Odluka na pedijatrima, epidemiolozima, roditeljima

Profesor Delić, ipak, ističe da nije pristalica da se daju rešenja i da odluku o svemu treba da donesu pedijatri, epidemiolozi i roditelji.

Vakcinacijom odrasle populacije rešavamo suštinski problem, a nismo ni to uradili. Uzrok je višegodišnje odsustvo edukacije stanovništva, kada je u pitanju vakcinacija. Postoje lekari koji su zaduženi za promociju zdravlja, ali ima dosta raznih dezinformacija i građanstva koje smatra da je dovoljno da pročita nešto na internetu i stekne znanje na nivou lekara, što je apsurdno. Problem je i neangažovanje i odsustvo angažmana lekara, i čak i antidejstvo onih lekara koji govore protiv vakcinacije – podseća profesor Delić i naglašava da svaki doktor može da ima pravo na stručnu sumnju, ali da se o tome ne debatuje s laicima, već na stručnim sastancima.

– Na to mora da reaguje Lekarska komora, Srpsko lekarsko društvo, medicinski fakulteti. Ne mogu lekari nekontrolisano da iznose svoje stručne sumnje u javnost i da dovode u zabunu stanovništvo. To je nedopustivo – kaže profesor dr Delić i podvlači da je problem što se čak i blage protivepidemijske mere kod nas uopšte ne poštuju.

Nije vakcinisan ni jedan odsto dece starije od 12 godina

Kakva je situacija u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, objasnila je u razgovoru za eKlinika portal Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, koja smatra da bi eventualna odluka da klasičnu nastavu pohađaju samo vakcinisana deca bila diskriminacija.

– Deca su zakonom zaštićena, a i to ne bi moglo tehnički da se izvede. Institut “Batut“ je pre nekoliko dana izneo podatak da je 4.000 školske dece vakcinisano, a u Srbiji imamo 850.000 đaka u osnovnim i srednjim školama, što znači da to nije ni jedan odsto. Nemoguće je da samo vakcinisana deca krenu u školu, jer bi to značilo da bi mnoga sedela sama u odeljenju – objašnjava Janković.

Bez mogućnosti za tradicionalnu nastavu

U ovom momentu, kako precizira Jasna Janković, nema mogućnosti za tradicionalnu nastavu, jer je u razredima previše učenika.

– Manji broj učenika u razredu značio bi kvalitetniju nastavu i to je jedan od načina kako bi mogao da se prevaziđe problem. Naša odeljenja su deljena na dva dela tokom cele prethodne nastavne godine, zato što je u njima sedelo više od 30 đaka. Da ih je bilo, kao što je prema evropskim standardima, 18 do 20 u odeljenju, ne bi bilo deljenja, deca bi se socijalizovala i sve bi bilo lakše i drugačije – poručuje Janković.

Zaposleni u prosveti kažu da su svesni da je nemoguće u kratkom roku tako nešto uraditi, jer se 850.000 dece ne može odjednom podeliti.

– Pozivali smo da se ovaj princip primeni na prvi i peti razred osnove škole i prvi razred srednje škole. Nažalost, ne znamo šta o tome misli ministar prosvete. Pretpostavljam da bi rekao: „To je dobra ideja, ali …“ Zato smo na pragu histerične nastavne godine, koja će uticati na mentalno zdravlje svakog deteta, ali čini mi se i nastavnika i roditelja – naglašava Jasna Janković.

Samo se verbalno bavimo prosvetom

Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković ističe da smo društvo koje se samo verbalno bavi prosvetom, a da se suštinski ništa ne menja.

– Vakcinacija je počela u prosveti, 50 odsto onih koji rade s decom, mislim i na predškolsko i na univerzitetsko osoblje, jeste vakcinisano. Ne vidim izlaz u vakcinaciji dece. Govori nam se da su simptomi kod dece sasvim slabi, ali ja se zalažem da se struka pita, dakle lekari. Znam samo da sam se ja i vakcinisala i revakcinisana, i ništa mi nije bilo – poručuje naša sagovornica Jasna Janković.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend