Medicinski informativni portal
Naslovna / Korona

Naučnici otkrivaju da imunitet na korona virus može da traje godinama

Priredio/la: I. V.
12:00 - 31. 05. 2021.

Nova istraživanja pokazuju da važne imune ćelije opstaju u koštanoj srži ljudi koji su bili zaraženi korona virusom, a kada se vakcinišu, njihov imuni odgovor je postaje još bolji, jer telo započinje određene procese

imunitet-antitela-covid 19 Foto: Shutterstock

Prema dve nove studije, imunitet na korona virus traje najmanje godinu dana, možda i ceo život, poboljšavajući se vremenom, naročito posle vakcinacije. Ovi nalazi, kako navode naučnici, mogu da pomognu u smirivanju dugotrajnog straha ljudi da će zaštita od virusa biti kratkotrajna.

Kome treba pojačivač vakcine, a kome ne

Zajedno, obe studije pokazuju da većini ljudi koji su se oporavili od covid 19, i koji su kasnije vakcinisani, neće biti potrebni pojačivači vakcina. S drughe strane, vakcinisanim ljudima, koji nikada nisu bili zaraženi, najverovatnije će trebati „busteri“ covid 19 vakcine, kao i manjini koja je zaražena, ali nije proizvela snažan imunološki odgovor. Obe  studije bavile su se ljudima koji su bili izloženi korona virusu otprilike godinu dana ranije. Ćelije koje „pamte“ virus opstaju u koštanoj srži i mogu da izbace antitela kad god je to potrebno, prema jednoj od studija, objavljenoj u pre neki dan u časopisu Nature.

Memorijske B ćelije sazrevaju i 12 meseci nakon prve doze vakcine

Druga studija, objavljena na BioRxiv, mreži za biološka istraživanja, otkrila je da ove takozvane memorijske B ćelije nastavljaju da sazrevaju i jačaju najmanje 12 meseci nakon početne doze covid 19 vakcine. 

– Istraživanja su u skladu sa sve većom literaturom koja ukazuje da imunitet izazvan infekcijom i vakcinacijom za SARS-CoV-2 izgleda da je dugovečan – rekao je Scott Hensley, imunolog sa University of Pennsylvania, koji nije bio uključen u studiju. Obe studije su umirujuće zbog straha da je imunitet na virus prolazan, kao što je slučaj sa korona virusima koji uzrokuju prehladu.

– Ali, ti virusi se značajno menjaju svakih nekoliko godina. Razlog što se stalno zaražavamo zajedničkim korona virusima tokom života možda ima mnogo više veze sa varijacijom ovih virusa, a ne sa imunitetom – istakao je dr Hensley.

Zaraženi i vakcinisani imaju sjajan imuni odgovor

U stvari, memorijske B ćelije proizvedene kao odgovor na infekciju SARS-CoV-2 i pojačane vakcinacijom toliko su snažne da sprečavaju čak i sojeve virusa, negirajući potrebu za pojačivačima, smatra Michel Nussenzweig,  imunolog sa Rockefeller University u Njujorku koji je vodio studiju o sazrevanju memorije.

– Ljudi koji su zaraženi i vakcinišu se, zaista imaju sjajan odgovor, sjajan skup antitela, jer nastavljaju da razvijaju svoja antitela. Očekujem da će trajati dugo. To znači da će ljudima koji nisu imali covid 19, a koji su vakcinisani, na kraju možda biti potreban pojačivač vakcina. To je nešto što ćemo znati vrlo, vrlo brzo – izjavio je dr Nussenzweig. Rezultat se možda neće odnositi samo na zaštitu dobijenu od vakcina, jer će imunološka memorija verovatno biti drugačije organizovana nakon imunizacije, u poređenju sa onom koja je posledica prirodne infekcije.

Mali broj ćelija nastanjuje se u koštanoj srži

Nakon prvog susreta sa virusom, B ćelije se brzo razmnožavaju i proizvode antitela u velikim količinama. Jednom kada se organizam oslobodi akutne infekcije, mali broj ćelija nastanjuje se u koštanoj srži, neprekidno pumpajući umereni nivo antitela. Da bi pogledali memorijske B ćelije specifične za SARS-CoV-2, istraživači koje je predvodio Ali Ellebedy sa Washington University u Sent Luisu, analizirali su krv 77. ljudi, u intervalima od tri meseca, počev od otprilike mesec dana nakon zaraze korona virusom. Samo 6 od 77 bilo je hospitalizovano zbog covid 19, a ostatak je imao blage simptome.

Memorijske B ćelije čekaju kada da „preduzmu mere“

Nivo antitela kod ovih osoba brzo je opao 4 meseca nakon infekcije i nastavio je polako da opada mesecima posle – pokazali su rezultati koji su u skladu sa rezultatima drugih studija. Neki naučnici su ovo smanjenje protumačili kao znak opadanja imuniteta, ali upravo se to očekuje, ocenili su drugi stručnjaci. Da krv sadrži velike količine antitela na svaki patogen sa kojim se telo ikada susrelo, brzo bi se pretvorila u gusti mulj, kažu naučnici. Umesto toga, nivo antitela u krvi naglo opada nakon akutne infekcije, dok memorijske B ćelije ostaju u mirovanju u koštanoj srži, spremne da „preduzmu mere“ kada je to potrebno.

Dr Ellebedy i njegov tim uzeli su uzorke koštane srži od 19 ljudi, otprilike 7 meseci nakon što su zaraženi i od toga, 15 ih je imalo detektabilne memorijske B ćelije, ali četiri nisu, što ukazuje da neki ljudi možda nose vrlo mali broj ćelija ili ih uopšte nemaju.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend