Medicinski informativni portal
Naslovna / Korona

Da li nas čeka i treća doza covid 19 vakcine, u odnosu na broj stečenih antitela, objašnjavaju naši stručnjaci

Piše: Danijela Tadić
10:00 - 18. 05. 2021.

Kako da znamo da li imamo antitela posle dve doze covid 19 vakcine i da li će nam trebati i treća doza, za eKlinika portal  objašnjavaju doktori Ana Banko, Radmilo Petrović i Jelena Begović

covid10-vakcina-antitela-treća doza Još jedna vakcina sa visokom efikasnošću Foto: Shutterstock/ YouTube ScreenShot

Merenje antitela posle vakcinacije protiv covid 19 postala je neka vrsta mode, kako kažu pojedini zdravstveni radnici. Dobro je da imate visok nivo antitela, ali ova informacija ne može dati odgovor o zaštićenosti od infekcije, smatraju stručnjaci koji su govorili za portal eKlinika. Ne mora da znači, kako svi napominju, da niste zaštićeni i ako imate nizak nivo antitela.

Dr Petrović : „Biće potreba i treća doza“

Da bi saznali da li imaju određen nivo antitela nakon obe doze covid 19 vakcine brojni građani uradili su testove na  antitela. Oni se naplaćuju u svim laboratorijama i potrebno je izvoditi nekoliko hiljada dinara da bi se uradili, i pored nekih najava da će biti besplatni. Mešutim, ovi testovi su nepotrebni, jer ne daju odgovor o uspešnosti vakcinacije.

Ne treba meriti rutinski antitela, zato što ona nisu jedini faktor zaštite. Postoji i odgovor T limfocita, koji je isto značajan. Merne jedinice mogu da govore o kvalitetu imunskog odgovora, ali ne uvek. Dobro je da postoje  antitela, ali onaj ko ih nema ne znači da nije zaštićen – kaže za eKlinika portal epidemiolog dr Radmilo Petrović.

U razgovoru na temu o eventualnoj trećoj dozi covid 19 vakcine, ukoliko neko nije razvio antitela, posle druge doze, dr Radmilo Petrović objašnjava da je „u nauci jasno da ni jedna vakcina ne štiti 100 odsto, ali, da u većini slučajeva svaka stvara zaštitu više od 95 procenata“.

– Zbog onih 4 ili 5 odsto, koji nisu stvorili odgovor, treba i dalje nositi maske, da ne bismo istraživali ko su tih 4 ili 5 odsto. Jasno je samo da vakcina stvara zaštitu i da neko ko je vakcinisan neće umreti, ako se razboli. Kada je u pitanju eventualna treća doza, biće potrebno još nekoliko meseci istraživanja kako bismo znali da li je ona neophodna. Na osnovu mog iskustva, mislim da će biti potrebna i treća doza, ali nakon 6 do 12 meseci posle vakcinacije – kaže dr Petrović.

Šta bi sve moglo da utiče na treću dozu vakcine?

Virusolog dr Ana Banko objašnjava da će na primanje treće doze iste ili različite vakcine uticati više faktora.

Jedan od njih biće uputstvo, odnosno preporuka proizvođača vakcine, koji će na osnovu kliničke studije doći do procenta efektivnosti. Drugo uputstvo ticaće se opšte preporuke, koliko ljudi generalno ima trajanje imuniteta pa treba da dobiju tu neku treću dozu. Na primenu, eventualne treće doze uticaće i varijabilnost virusa. Možda će varijabilnost virusa uticati na primanje neke adaptirane doze treće vakcine. Moguće je da se desi da jedna vakcina daje, na primer, imunitet koji traje 12 meseci, ali da će morati da se adaptira trećom dozom ako se, posle tri ili četiri meseca, pojavi nova varijanta virusa koja će početi da dominira – objasnila je Banko, uz napomenu da je sve još u fazi ispitivanja.

– Ništa još nije do kraja odlučeno i treća doza nije stvar individualne odluke. Ne mora da znači da i onaj ko ima nizak broj antitela nije zaštićen, ali da kažem, da je zaštićen, ne mogu da garantujem – precizira dr Banko za portal eKlinika.

Ko ima više antitela ima više šanse da je zaštićeniji

Dr Banko ističe da antitela nisu nebitna, jer onaj ko ima više antitela ima i više šansi da bude zaštićeniji.

– Ali, obrnut rezultat ne znamo u ovom momentu da tumačimo. To je problem. Nije problem tumačiti rezultate ljudi koji imaju izuzetno visok nivo antitela, problematično je tumačiti one druge i za to nam trebaju neki dokazi – naglašava dr Ana Banko.

Ne preporučuje se određivanje antitela na lični zahtev

Društvo imunologa Srbije u saopštenju iz marta ove godine naglasilo je da „određivanje antitela trenutno dostupnim testovima ne može dati odgovor o uspešnosti vakcinacije, odnosno zaštićenosti vakcinisane osobe od infekcije“. Imunolozi su naglasili i da „prisustvo antitela ne garantuje otpornost na infekciju u uslovima masivne cirkulacije virusa kroz populaciju, niti odsustvo antitela isključuje mogućnost da je osoba otporna na infekciju. Zato se vakcinisanim osobama ne preporučuje određivanje antitela na lični zahtev “, objašnjeno je u tom saopštenju.

Šta ako nemam antitela?

U međuvremnu je javnost dovedena u zbunjujuću situaciju s obzirom na to da su neki od članova Kriznog štaba navodili da oni koji nemaju antitela posle dve doze, „treba da prime još neku – ili dozu te iste vakcine, ili da promene vakcinu“.

– Situacija jeste zbunjujuća, da li je dovoljno da imate samo 10 odsto iznad one granice koja je presečena, ili da imate 200 posto više antitela iznad granice. To su pitanja na koja, u suštini, niko nema odgovor. Ljudi koji nemaju antitela imaju i druge mehanizme odbrane, ali i to je trenutno siva zona i vidim prema istraživanjima da se počinje od kraja. Od toga „čovek je primo vakcinu, a ima antitela, ali se zarazio“. „Ovaj drugi nema antitela pa se zarazio“, sve kombinacije su moguće – kaže kaže za eKlinika portal direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo dr Jelena Begović.

Ona napominje da nema statistiku o antitelima, već samo empirijske informacije iz okruženja i uzorka s malog broja ljudi. Sve ovo su, kako navodi,  pre svega iskustvena, a ne i naučno dokaziva saznanja.

– Teško je bilo šta tvrditi. Bilo šta da kažete, covid 19 može, posle izvesnog vremena, da demantuje priču. Prvo se mislilo da će biti sezonska bolest, pa kada dođe leto da neće biti toliko opasnosti, a evo je 365 dana u godini – ističe dr Begović.

Dosta zavisi i od genetske lutrije

Neki ljudi su preležali covid 19 i nemaju antitela. Dr Jelena Begović navodi da pored antitela postoje i ćelije koje štite naš organizam od sledeće infekcije, odnosno sledećeg susreta sa covid 19.

– Dosta toga zavisi i od genetike i lutrije koju je neko izvukao na rođenju ili od pridruženih bolesti. Još mnogo ne znamo ni o reakciji organizma na vakcine, i šta do kraja obezbeđuje imuni odgovor, to su stvari na kojima radi i medicina i nauka. Da li ćemo vakcinacijom biti zaštićeni od nekog sledećeg talasa – ne znam, ali znam za slučajeve u mom okruženju kompletno vakcinisanih ljudi koji su imali antitela i ipak se zarazili britanskim sojem. Oni su lako podneli bolest i ozdravili za četiri ili pet dana, ali to je zaista mali uzorak, pa ne mogu da tvrdim da je i zaista tako – precizira dr Begović.

Šta će biti s novim sojevima

Prvobitno se mislilo da je covid 19 respiratorna bolest, sada se smatra da je vaskularno oboljenje, evidentno je da  bolest ostavlja tragove u organizmu, a nauka utvrđuje koliko su te posledice dugoročne.

– Možete da se zarazite, ali vakcina u suštini deluje, šta će biti s novim sojevima to ćemo nažalost sve saznavati, ako se desi, i onda ćemo izvlačiti zaključke. Ljudi koji su se vakcinisali, neće se razboleti i dobiti teži oblik infekcije i indikacije su da prođu sa veoma blagim simptoma. To je najbitnija stvar – naglašava dr Begović. Kako objašnjava,  razvijaju se i nove vakcine, koje uzimaju u obzir i širi krug mutacija, ali kaže i da se radi dosta na razvoju lekova, koji bi mogli da pomognu kod covid 19 infekcije.

– Nadam se da će sledeće godine, taj neki period od pojave covid 19, biti obeležen i nekim novim lekovima, koji će pomoći u slučaju bolesti. Kad su u pitanju vakcine one „rade“ i poenta je da smanjimo kruženje virusa – ističe dr Jelena Begović.

Vakcina za sve sojeve i varijante

Kompanija Pfizer, odnosno njen direktor Albert Bourla nedavno je priznao da će verovatno biti potreban pojačivač vakcine, koji će pomoći da se proširi zaštita koju pruža Pfizer covid 19 vakcina kako bi onemogućila novim sojevima da zaraze vakcinisane ljude. Tim povodom rađena je nedavna studija koja je pokazala mešovitu sliku. Studija je otkrila da odgovor antitela na trenutne vakcine može da propadne u odnosu na mutacije virusa. Međutim, drugi imuni odgovor, u obliku T ćelija „ubica“ (za koje se smatra da su skriveni imunitet na covid 19) koje napadaju već zaražene ćelije, a ne sam virus, ostao je uglavnom netaknut.

Kako prenose svetski mediji, nekoliko startup kompanija radi na razvijanju vakcina usredsređenih na T ćelije, u nadi da će proizvesti injekciju koja će pružiti ne samo zaštitu od novih sojeva korona virusa, koji već postoje, već i od varijanti koje još uvek ne postoje ili čovek ne zna za njih

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend