Medicinski informativni portal
Naslovna / Korona

Imunska memorija štiti nas od virusa SARS-Cov-2, a evo i kako

Piše: Marijana Rajić
9:00 - 20. 03. 2021.

Smanjenje nivoa antitela ne znači da prestaje imunska memorija

Detaljno objašnjenje na koji način se ćelije našeg imunskog sistema bore protiv virusa Foto: Shutterstock

Imunska memorija nastaje nakon preležane infekcije ili se indukuje vakcinacijom, i omogućava efikasnu zaštitu organizma prilikom ponovnog susreta sa istom infekcijom, uključujući i zaštitu od virusa ozbiljnog akutnog respiratornog sindroma izazvanog korona virusom 2 (SARS-CoV-2).

Šta čini imunsku memoriju

Doktor Sergej Tomić, viši naučni saradnik Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) iz Odeljenja za imunologiju, objašnjava za eKliniku da osim antitela imunsku memoriju čine i memorijske B ćelije, memorijske pomoćničke T ćelije (CD4 T ćelije) i memorijske citotoksične T ćelije (CD8 T ćelije), koje nas štite od ponovne infekcije SARS-CoV-2.

– Tokom infekcije ili nakon vakcinacije, B ćelije u organizmu stvaraju antitela na različite delove virusa, a jedan deo tih antitela ima sposobnost da neutrališe virus pre nego što on inficira ćelije (tzv. neutrališuća antitela). Dakle, nisu sva antitela zaštitna sama po sebi, te i njihov nivo (titar) ne garantuje da je osoba u potpunosti zaštićena od ponovne infekcije. Antitela za deo S (Spike) proteina preko koga virus ulazi u ćeliju, pružaju bolju zaštitu, a najrelevantniju informaciju o efikasnosti antitela daju funkcionalni testovi neutralizacije virusa koji se retko izvode rutinski. Većina dostupnih testova za detekciju antitela je, pak, jako dobra za prepoznavanje osoba koje su prethodno bile izoložene virusu – objašnjava dr Tomić, koji u INEP-u rukovodi ispitivanjem ćelijskog odgovora kod covid 19 obolelih.

Kako se tačno ćelije imuniteta bore protiv virusa

U slučaju da virus zaobiđe prvu prepreku, odnosno neutrališuća antitela, memorijske CD8 T ćelije odmah prepoznaju i ubijaju inficirane ćelije, koje predstavljaju rezervoar za umnožavanje virusa. 

– Ubijene inficirane ćelije se uklanjaju iz organizma od strane ćelija urođenog imuniteta, koje istovremeno aktiviraju i memorijske pomoćničke CD4 T ćelije. CD4 T ćelije odmah proizvode citokine i interferone, molekule koji direktno sprečavaju umnožavanje virusa u ćelijama (interferiraju sa umnožavanjem virusa), i obaveštavaju ostale delove imunskog sistema kako da brzo i efikasno uklone infekciju. CD4 T ćelije, takođe, pomažu u pokretanju memorijskih B ćelija, odnosno njihovom podsticanju da ponovo počnu da proizvode, ovaj put, visoko efikasna antitela.

– Detekcija memorijskih B i T ćelija specifičnih za komponente SARS-CoV-2 u organizmu se već vrši u okviru naučnih studija kod nas, a njihova šira primena će takođe biti moguća – kaže dr Tomić, viši naučni saradnik INEP čiji su rezultati istraživanja vezani za polje ćelijskog odgovora virusu SARS – CoV – 2 objavljeni u uglednom međunarodnom časopisu Frontiers on Immunology u februaru ove godine.

Najviše nedoumica i dalje vezano za nivo antitela

Nivo antitela, prema Tomićevim rečima, nakon infekcije ili vakcinacije, tokom vremena se smanjuje, a brzina opadanja njihovog broja veoma je individualna.

– Međutim, smanjenje nivoa antitela ne znači da prestaje imunska memorija. Naime, memorijske B ćelije opstaju dugo u organizmu i „čekaju“ ponovnu infekciju kada će se deo njih razviti u plazma ćelije sposobne da proizvode zaštitna antitela. Recenzirani naučni radovi su dokazali da memorijske B i T ćelije opstaju u organizmu duže od 8 meseci nakon preležane infekcije (Dan i sar. Science 2021, 6529, eabf4063). Slični efekti se očekuju kod vakcina koje su odobrene za upotrebu. Pre dobijanja dozvole za vakcine, kao vida zdravstvene zaštite koja je znatno jeftinija od lekova za lečenje covid 19, bilo je neophodno čvrsto dokazati da one efikasno izazivaju imunološku memoriju. Primena dostupnih vakcina u realnim uslovima je za sada dala vrlo ohrabrujuće rezultate u nekim zemljama, a slične studije se organizuju i u našoj zemlji – potvrđuje Tomić.

Pored vakcinacije, važna i urođena imunska memorija

Osim imunske memorije pokrenute vakcinacijom, napominje naš sagovornik, vrlo važan deo imunskog odgovora na SARS-CoV-2 je urođeni imunski odgovor. Kod osetljivih osoba, SARS-CoV-2 izaziva težu kliničku sliku, zahvaljujući intrigantnoj sposobnosti da spreči efikasan anti-virusni odgovor i poremeti funkcionisanje urođenog imunskog sistema.

– Istraživanja naše grupe, objavljena nedavno (Tomić et al. Frontiers in Immunology 2021) su pokazala da mijeloidne ćelije urođenog imunskog odgovora podstiču preterano zapaljenje u covid 19, i parališu efikasan imunski odgovor. Stoga je veoma važan razvoj efikasnih terapija, koje bi delovale na sprečavanje ovakvog poremećaja u urođenom imunskom odgovoru, a time i značajno pomogle najteže obolelim pacijentima sa covid 19 – objašnjava dr Sergej Tomić.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend