Medicinski informativni portal
Naslovna / Korona

Koliko najduža pauza sme da bude između dve doze vakcine protiv covid 19

Priredio/la: J. M.
9:30 - 17. 03. 2021.

O svim dilemama oko vakcinacije, delovanju vakcina, broju i kvalitetu antitela, za eKliniku govori Dr Marija Gnjatović, saradnik Instituta za primenu nuklearne energije

Ako se druga doza primi posle nekoliko nedelja, ne može da šteti imunitetu

Usled različitih okolnosti, neki građani drugu dozu vakcine protiv covid 19, i pored svih preporuka proizvođača, ne mogu da prime tačno 21 dan posle prve, pa se s tim u vezi postavlja pitanje posle koliko nedelja najduže ta druga vakcina ima smisla. Marija Gnjatović sa Instituta za primenu nuklearne energije kaže za eKliniku da odlaganje druge doze od nekoliko nedelja neće škoditi imunitetu, ali i da se za vakcine pojedinih proizvođača tačno zna koliki može biti razmak, dok za neke ne.

− Odlaganje od nekoliko nedelja ne pravi problem, ali za neki duži period ne postoje podaci, nisu rađena istraživanja, pa nema jasnih preporuka. Pomeranje na nekoliko nedelja neće škoditi imunitetu. Za Pfizer i AstraZeneca vakcine zna se da može da se odloži druga doza do 12 nedelja, za Spunik V je slično kao za AstraZeneca, a za Sinopharm – nemamo podatke – kaže Gnjatović.

Šta je važno – broj ili kvalitet antitela?

Otkako je vakcinacija počela, mnogi po duštvenim mrežama dele rezultate svojih testova na antitela, pa viđamo brojke od 70 i nešto, pa sve do nekoliko desetina hiljada. Šta ti brojevi antitela znače i da li je zapravo važan broj antitela ili njihov kvalitet.

Važan je kvalitet antitela. To znači da se za sada ne znaju korelacije između nivoa antitela koji dobijete kao rezultat i same protekcije, zaštite u infekciji – navodi Gnjatović i dalje objašnjava:

− Postoje neutrališuća antitela koja se ne mere postojećim testovima. Neutrališuća antitela su deo IgG klase antitela tako da ne postoje testovi koji mere isključivo neutrališuća antitela, već ukupna IgG antitela stvorena na S proteinu ovog virusa. Zato se i ne preporučuje svakome ko se vakcinisao da se testira, jer te brojke samo znače da je imunitet pokrenut, i da je naš imunitet odreagovao na vakcinu. Ali, da li će me bolje štititi 20 ili 60 ili 100 000 antitela – te korelacije se ne znaju. Niko ne može da vam garantuje da će vas viša vrednost štititi bolje od niže vrednosti.

– Postoji veoma velika korelacija između IgG antitela, odnosno neutrališućih i onih koje merimo preko S proteina, mnogo naučnih radova je to dokazalo, ali sama naeutrališuća antitela se ne mere postojećim testovima. To se više naučno radi. Istraživanja su u toku, sada se prate osobe koje su vakcinisane, nivoi njihovih antitela i razvoj kliničke slike, odnosno projekcije u perspektitvi, tako da se rezulatati o tom kvalitetu antitela tek očekuju – kaže Gnjatović .

Ni jedna vakcina ne štiti 100 %, ali baš zato se treba vakcinisati!

Mnogi odustaju od vakcinacije, jer se govori i o tome da nijedna vakcina ne štiti 100 odsto od zaraze, pa ni vakcina protiv covid 19.

Niko može da se garantuje da će vakcina 100 odsto da štiti, ali će sigurno stvorena antitela uticati na pokretanje drugih parametara, B i T ćelija, takođe, što će uticati na to da se organizam zaštiti od razvoja ozbiljne kliničke slike, težih oblika bolesti i sprečavaće hospitalizaciju i komplikacije. Ni od jedne vakcine se ne očekuje 100 posto zaštita. Čak i vakcina protiv morbila ne štiti 100 odsto, kod neke dece koja su primila vakcinu protiv morbila dolazi do zaraze, ali klinička slika je toliko blaga, gotovo beznačajna. Sada kada je zdravstveni sistem preopterćen, veoma je važno da se vakcinišemo, jer ćemo tako sprečiti da dođe do hospitalizacije. To je važno. Da se ne razbolite toliko da odete u bolnicu. U velikoj meri svako ko se vakciniše biće zaštićen od komplikacija, a možda čak i od razvoja simptoma – objašnjava naša sagovornica.

Kako motivisati ljude da se vakcinišu

Prema njenim rečima suština je u tome da se ljudi razboljevaju u trenutku kada njihovo telo još nije razvilo nikakv antitela.

− Verovatno neki ljudi odustaju ili uopšte ne žele da se vakcinišu jer na njih utiču i sve ove priče po medijima, kao na primer: primio sam vakcinu pa sam se razboleo, šta mi vredi da se vakcinišem… A suština je da se ljudi razboljevaju u trenutku kada njihovo telo još uvek nije razvilo nikakva antitela. Čak i kad se neko zarazi dve nedelje od primanja druge doze Sinopharma, to znači da se infekcija desila pet do sedam dana ranije. U tom trenutku kada vas je virus napao, vi niste još imali antitela i ništa nije moglo da vas zaštiti od razvoja infekcije. Dakle niste se razboleli jer je vakcina loša, već je to posledica vremena koje je potrebno da telo stvori zaštitu. Jedine osobe koje nikako ne odbijaju vakcinu su one koje su ležale u Batajnici, na Sajmu i drugim bolnicama i koje su videle sve užase ove pandemije. Jedan od načina da motivišemo ljude je da ovako pričamo i rešavamo sve dileme oko vakcina, što i radimo – kaže za eKliniku Marija Gnjatović.

Profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa ranije je, da podsetimo, za eKliniku objasnio da je najbitnije da u trenutku primanja vakcine osoba bude potpuno zdrava:

− Tek kada budete „čisti“, onda idite na vakcinaciju. Šta znači čisti: negativan PCR test, ili da imate antitela, potom da vam D-dimer ne bude povišen, da vam broj leukocita bude u normali. Kada sve to bude kako treba, onda možete da idete na vakcinaciju. Otpilike mesec dana posle preležanog covid 19, možete na vakcinu. Dakle, i onaj ko je preležao mora da se vakciniše. Zato, da ne biste morali da odlažete drugu dozu, vodite računa da između dve doze vakcine poštujete sve mere. Maska, distanca… Niko u svetu nije imao dovoljno vremena da prouči sve moguće reakcije na vakcinu. Možda će nekome ko ima lakši oblik bolesti, vakcina biti samo „buster“ koji će da mu poveća broj antitela i dodatno ojača imuntet…

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend