Medicinski informativni portal
Naslovna / Korona

Zbog citokinske oluje svaki peti oboleli od covid 19 mora u bolnicu, dr Pejnović objašnjava zašto je ovaj proces opasan

Piše: Danijela Tadić
11:00 - 05. 03. 2021.

Citokinska oluja, koja ugrožava život, bio je skoro nepoznat pojam široj javnosti pre pojave SARS-CoV-2

Pored pluća, može doći i do zatajivanja više organa, jetre i bubrega Foto: Unsplash

Citokinska oluja, smatra se na osnovu dosadašnjih istraživanja, glavnim krivcem za najteže oblike covid 19. Doktori kažu da citokinska oluja oštećuje plućne alveole, pa na taj način otežava dotok kiseonika iz vazduha u krvotok. Ovo stanje u kojem pluća ne snabdevaju vitalne organe dovoljnom količinom kiseonika, zahteva upotrebu respiratora. Pored pluća, može doći i do zatajivanja više organa, jetre i bubrega. U nekim slučajevima sve se može završiti i fatalnim ishodom.

Citokini su proteini male molekulske mase i posrednici između delova imunološkog sistema. Oni prenose informacije između ćelija imunološkog sistema – kao što su limfociti, monociti, neutrofili, eozinofili. Citokinska oluja je proces u kojem se imunski sistem sreće sa infektivnim agensom i kod nekih osoba burno reaguje preteranom aktivacijom imunskih ćelija i prekomernim lučenjem citokina, a koji pak aktiviraju nove ćelije ovog sistema.

Kada počnu da otkazuju vitalni organi

Citokinska oluja je sistemski zapaljenski sindrom koji je životno ugrožavajući. Karakteriše se prekomernom aktivacijom imunskih ćelija i povišenim nivoima citokina u krvi. Nastaje kada postoji poremećaj u regulaciji aktivnosti imunskih ćelija koji rezultira prekomernim izlučivanjem citokina. Tri kriterijuma određuju dijagnozu citokinske oluje: povišeni nivoi citokina u krvi, simptomi akutnog sistemskog zapaljenja i sekundarni poremećaj rada organa (bubrezi, jetra, pluća). Disfunkcija više organa može dovesti do njihovog zatajivanja i smrtnog ishoda ako se ne preduzme adekvatno lečenje – objašnjava za eKliniku naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu i predsednica Društva imunologa Srbije dr Nada Pejnović.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), zbog citokinske oluje hospitalizovan je svaki peti pacijent oboleo od covida 19. Fenomen hiperinflamatorne oluje poznat je već dve decenije i nauka ga povezuje se sa SARS-om, koji je bio prisutan u Aziji 2002. i 2003. Godine i bliskoistočnim respiratornim sindromom MERS.

Prema nekim informacijama, citokinska oluja je bila u pozadini pandemije španskog gripa koja je 1918. usmrtila oko 50 miliona ljudi. Klinički se manifestuje teškim sistemskim zapaljenjem, povišenom temperaturom, malaksalošću, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima i kasnije mogu da se razviju poremećaji disajanih organa sa otežanim i ubrzanim disanjem.

Nisu do kraja poznati mehanizmi oštećenja organa

Lekari smatraju da je preterani odgovor imunskog sistema uzrok smrtnog ishoda kod nekih pacijenata obolelih od covid 19 tako što im oštećuje tkiva i organe.

– Covid 19, uzrokovan SARS-CoV-2,  karakteriše se simptomima u rasponu od blagog umora do po život opasne upale pluća, citokinskom olujom i poremećajima funkcije više organa. Smatra se da je citokinska oluja povezana sa smrtnim ishodom kod obolelih sa teškim oblikom covid 19. Mehanizmi oštećenja pluća i drugih organa u covid 19 nisu do kraja poznati i predmet su istraživanja. Povišeni nivoi citokina u krvi i povoljni efekti primene imunosupresivne terapije (blokada IL-6, kortikosteroidi) kod obolelih sa teškim oblikom covid 19, sugerišu da citokinska oluja može doprineti patogenezi ili biološkom procesu nastanka i razvoja bolesti covid 19 – objašnjava Nada Pejnović.

Neki citokini pokreću, održavaju i pojačavaju zapaljenje, dok drugi imaju antizapaljenska svojstva. Pored uloge u regulaciji funkcija ćelija urođene i adaptivne imunosti tokom infekcije, dr Pejnović naglašava da citokini imaju važnu ulogu u reparaciji tkiva, zarastanju rana, angiogenezi, tumorogenezi, neurobiološkim procesima.

– Citokini su proteini male molekulske težine koji regulišu različite procese u organizmu uključujući imunski odgovor i zapaljenje (inflamaciju). Citokini su regulatorni molekuli neophodni u odbrani organizma od štetnih mikroorganizama jer omogućavaju komunikaciju između ćelija imunskog sistema, usmeravaju, pojačavaju ili zaustavljaju imunski odgovor i inflamaciju. Velika familija citokina uključuje interleukine, interferone, hemokine, faktore rasta, porodicu faktora nekroze tumora i adipokine. Stvaraju se u T i B limfocitima, makrofagama, dendritičnim ćelijama, neutrofilima i drugim ćelijama i vezuju se za specifične receptore na membranama ciljnih ćelija – navodi dr Pejnović.

Kako sve nastaje citokinska oluja?

Na naše pitanje da li može citokinska oluja da se pojavi u organizmu, nevezano za viruse i bakterije, dr Pejnović kaže da citokinska oluja može da nastane tokom bakterijskih (sepsa) i virusnih infekcija (SARS-CoV-2, EBV infekcije kod predisponiranih osoba).

–  Infektivni agensi nisu jedini uzročnici ovog sistemskog zapaljenskog sindroma. Citokinska oluja može da nastane jatrogeno, odnosno posle primene nekih bioloških lekova, anti-CD19 i anti-CD3 antitela, određenih ćelijskih terapija malignih bolesti. Može se javiti i u sklopu autoimunskih i malignih bolesti, kao i urođenih poremećaja imunskog sistema gde zbog mutacije određenih gena dolazi do zapaljenja i u odsustvu infektivnog agensa (autoinflamatorne bolesti) – naglašava dr Pejnović.

Ona dodaje da je zapaljenje proces koji je neophodan u odbrani organizma od štetnih mikroorganizama (patogena) i reparaciji tkiva, a pokreće se aktivacijom ćelija urođene i adaptivne imunosti.

– Stroga regulacija zapaljenskog procesa obezbeđuje dovoljnu količinu citokina za uklanjanje patogena i sprečava hiperaktivacju imunskih ćelija sa povećanim izlučivanjem citokina. Citokinska oluja nastaje usled poremećaja regulacije imunskih procesa što rezultira u prekomernom i kontinuiranom stvaranju citokina i njihovim povišenim nivoima u cirkulaciji kada mogu imati sistemske efekte i izazvati oštećenja vitalnih organa. Interferon-gama, interleukin-1, interleukin-6, faktor nekroze tumora (TNF) i interleukin-18 imaju centralnu ulogu u oštećenju tkiva i organa u citokinskoj oluji – ističe dr Pejnović.

Ima li leka za citokinsku oluju?

Prema dosadašnjim saznanjima, kod najtežih pacijenata sa covid 19, do pogoršanja stanja dolazi najčešće nedelju dana posle prijema u bolnicu. Lekari nastoje da smire citokinsku oluju, a da pritom ne smanje imunske mehanizme koji štite od infekcije i neophodni su za uklanjane virusa iz organizma.

– Opšta strategija lečenja citokinske oluje uključuje terapiju za održavanje funkcije vitalnih organa, kontrolu osnovne bolesti i kada je to moguće otklanjanje okidača abnormalne aktivacije imunskih ćelija. U zavisnosti od uzroka koji su doveli do citokinske oluje primenjuje se ciljana imunomodulatorna terapija (blokada određenih zapaljenskih citokina) ili nespecifična imunosupresivna terapija (kortikosteroidi). Smatra se da na razvoj citokinske oluje utiču osnovni uzroci pokretanja inflamacije, pridružene hronične bolesti i urođeni genetski poremećaji imunskog sistema – naglašava dr Nada Pejnović, koja piše i blog o ovoj i sličnim temama.

TEME:
Тања
22:40, 09. 03. 2021. Odgovori

Добро објашњено,али не знам да ли је свако разумео.МОЛИМ и мало утехе и охрабрења за збуњен народ кога сваког дана плашимо што такође није добро за имунитет.

Ivana
10:26, 20. 03. 2021. Odgovori

Kad nema ko da procita da obična kurkuma kao suplenent moze da blokira citokinsku oluju!

Imam autoimunu bolest i primam odgovarajuću terapiju - pročitavši ovo shvatam da ne smem primiti vakcinu
20:04, 24. 03. 2021. Odgovori

Da li osoba sa autoimunom bolesti koja prima odgovarajuću terapiju sme primit vakcinu

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend