Potreban poseban oprez pri susretu sa bakama i dekama Foto: Shutterstock
Broj zaraženih sa covid 19 i dalje je veoma visok uprkos merama zaključavanja, a virusolozi, psiholozi i stručnjaci za javno zdravlje podelili su svoje stavove o nekim greškama koje i dalje pravimo, a zbog kojih možemo da se inficiramo ovim virusom.
1. Dozvoljeno, umesto bezbednog ponašanja
Mere su danas blaže nego na početku pandemije, pa postoji više prostora za socijalni kontakt nego tokom prvog talasa. Danas je, recimo, u većem delu sveta dozvoljeno viđanje sa prijateljima. U kuću danas može da vam dođe i čistačica ili dadilja… Generalno, postoji mnogo više prostora za socijalnu interakciju, nego u početku. Ovi pomaci jesu od velikog značaja za očuvanje mentalnog zdravlja, kao i ekonomije, ali to ne znači da su oni u potpunosti bezbedni, piše The Guaridan.
Viđanje sa prijateljima nije samo po sebi problem, ako posmatrate samo taj kontekst. Problem je u onome što se može primetiti ako proširite sliku, pa razmotrite sa kojim još ljudima su se svi ti pojedinci susretali u drugim situacijama.
Šire gledano, opasnost postoji
Na primer, mladi ljudi, deca, često osećaju da mogu slobodno da viđaju svoje vršnjake, jer znaju da oni nisu u velikom riziku od zaražavanja. Nakon takvog druženja otići će, recimo, u posetu svojim bakama i dekama. Iako će postupati oprezno u interakciji sa starijima, to nije sasvim dovoljno. Naime, koliko god da su na oprezu pri susretu sa bakama i dekama, ne može da se zanemari činjenica da su prethodno boravili u grupi vršnjaka, od kojih se svaki već susretao sa svojim ukućanima i rođacima, objašnjavaju stručnjaci.
Čak i ako mladi izbegavaju da viđaju svoje bake i deke, ali se slobodno ponašaju sa roditeljima, dešava se da roditelji, zatim, dođu u kontakt sa bakama i dekama. Kako kažu stručnjaci koji se bave ovim problemom, ljudi nedovoljno razumeju moguće posledice svih ovih interakcija, jer ne vide širi kontekst.
2. Verovanje na reč: „Bio sam oprezan“
Budite oprezni i sa osobama koje vas uveravaju da su poštovale sva pravila i da je, recimo, kašalj koji su upravo dobili samo zbog prehlade grla. Kako kažu psiholozi, mnogi ne govore o tome da su kršili mere fizičke distance, a neki čak ne otkrivaju ni da su primetili simptome Covid 19. Istraživanje koje je nedavno sprovedeno na uzorku od 550 odraslih Amerikanaca otkrilo je da je četvrtina njih lagala po pitanju poštovanja fizičke distance, a među onima koji su zaraženi korona virusom, 34 odsto je poreklo da ima simptome.
3. Dovoljno je povremeno otvoriti prozore
Ako osetite da neko miriše na beli luk, alkohol ili duvan, to znači da udišete ono što je ta osoba izdahnula. Ovaj sadržaj ne nosi samo miris belog luka, alkohola ili dima, već i bilo koji virus koji je sadržan u njihovom nosu ili ustima, ako je osoba zaražena, kažu virusolozi. Koliko virusa je tu sadržano zavisi od više faktora, poput faze bolesti i njihovog imunološkog odgovora. Ako se kraj njih zadržite dovoljno dugo, udahnućete dovoljno da vas eventualno zaraze.
I kao što ćete detektovati miris dima cigarete ako je neko zapali na drugom kraju kancelarije, virusi u vazduhu se postepeno akumuliraju u zagušljivim zatvorenim prostorijama, zbog čega je provetravanje veoma važno.
Provetravanje ne podrazumeva samo otvaranje prozora. „Sama reč „provetravanje“ – podrazumeva da je potrebno da vazduh struji, a ne da prozore samo povremeno otvorite. Čini se da je većina ovoga nesvesna.
4. Ako mere ne poštujete 100 odsto, ništa niste uradili
Sve je više pokazatelja da količina virusa koju udahnete može da utiče na težinu bolesti i simptoma koje možete da razvijete, ukoliko dođe do zaražavanja. To znači da je čak i delimično sprovođenje preventivnih mera bolje nego njihovo apsolutno nepoštovaje, kažu virusolozi.
Neki stručnjaci pandemiju porede sa švajcarskim sirom: zamislite blok švajcarskog sira isečen na kriške. Svaki sloj ima rupice kroz koje bi virus mogao da prođe, ali kada se nekoliko slojeva kombinuje – nošenje maski, fizičko udaljavanje, pranje ruku, manje socijalnih kontakata – to značajno smanjuje njegove šanse.
5. Na otvorenom smo sasvim bezbedni
Razgovor sa ljudima na otvorenom smanjuje rizik od zaražavanja, ali ne u potpunosti. Ako pored neke osobe duže stojite razgovarajući, iako ste na otvorenom, dok, na primer, čekate autobus, a naročito ako ste zajedno pod zaklonom, moguće je da postepeno udišete ono što sagovornik „izbacuje“ iz svojih pluća, a da toga niste svesni.
Dakle, imajte na umu da je interakcija na otvorenom bezbednija od kontakta u zatvorenim prostorijama, ali nije i sasvim bezbedna. Mnogi se pitaju da li su sigurni ako, recimo, džogiraju tamo gde i drugi ili provode vreme u parku. Rizik, kažu stručnjaci, postoji, ali je on neuporedivo manji od boravka sa grupom ljudi u zatvorenom prostoru.
6. Neadekvatno pokrivanje lica
Trojstvo „ruke, lice, distanca“ treba poštovati, ali nema svaka od ovih preventivnih mera jednak značaj, kažu stručnjaci. Oni se slažu oko zaključka da su sve one od važnosti za sprečavanje zaražavanja, ali fizičko udaljavanje, pa i sprečavanje manjih i većih skupova, ima najveći uticaj. Ovu meru, po važnosti, sledi nošenje maske, onda kad ne možete fizički da se distancirate ili boravite u slabo provetrenim prostorijama.
Standardi se razlikuju
Trenutni savet vlade Velike Britanije, recimo, je da odaberete masku koja pokriva i nos i usta. U idealnom slučaju, trebalo bi da ona sadrži najmanje dva sloja tkanine. Neki smatraju da su i šal i marama prihvatljiva rešenja. Svetska zdravstvena organizacija, međutim, preporučuje tri sloja, kad su u pitanju maske od tkanine. Ova pravila su podložna promenama, ukoliko dođe do novih saznanja o prenosivosti virusa.
Mogu se čuti i stavovi da troslojne obloge kakve sad nosimo nisu adekvatne i saveti da bi ih bilo dobro zameniti ventilacionim maskama tipa FFP2. One su već obavezne u prodavnicama i u javnom prevozu u Austriji i Bavarskoj. U Francuskoj i ostatku Nemačke dovojno je nositi hiruršku masku.
Glavni problem maski od tkanine je taj što njihov kvalitet dosta varira. Neke troslojne maske jednako dobro blokiraju čestice kao i hirurške maske, ali ih druge tkanine blokiraju mnogo manje.
7. Ako ste vakcinisani, možete da se opustite
Proći će još nekoliko meseci dok vakcinom ne bude imunizovano stanovništvo u meri koja obećava kraj pandemije. Jednom kada primite vakcinu, biće potrebno nekoliko nedelja da se razvije imunološki odgovor, a pitanje je koliko ste zaštićeni dok ne dobijete i drugu dozu. Takođe, i dalje je nejasno u kojoj meri vakcinacija sprečava prenos virusa na druge ljude.
Istraživanja pokazuju da se mnogi koji su primili tek prvu dozu već slobodno viđaju sa članovima familije i prijateljima, što bi moglo da rezultira još jednim skokom krive koja pokazuje broj zaraženih. Vakcinacija bi trebalo da dovede stanje u normalu, ali još nismo izašli iz šume, iako smo na dobrom putu, kažu stručnjaci.
8. Covid 19 nije moguće dobiti dva puta
Reinfekcije među ljudima koji su hospitalizovani sa Covid-19 su retke, ali se dešavaju. Manje je poznato da oni koji su imali blažu infekciju mogu ponovo da se zaraze, jer većina ovakvih slučajeva nije bila testirana tokom ranih dana pandemije. Takođe je nejasno da li oni koji su prethodno zaraženi mogu da „pokupe virus“ i prenesu ga drugima, a da sami ne pokažu simptome. Dakle, čak i ako ste u prošlosti imali pozitivan test na koronavirus, trebalo bi da se pridržavate pravila. A ako se nije testom pokazalo da ste pozitivni, ali mislite da ste virus preležali, budite posebno oprezni, jer drugi virusi mogu da izazovu slične simptome.
