Medicinski informativni portal
Naslovna / Korona

Zašto neko posle preležanog covid 19 uopšte nema antitela

Priredio/la: J. M.
13:00 - 31. 01. 2021.

U većini slučajeva se ispostavi da ako nema simptoma, onda nema ni imunološkog odgovora, imunološki sistem onda „ćuti“, kažu ruski lekari…

antitela protic SARS-CoV-2 Ponekada telo „pamti“ ili ima dobar urođeni imunitet, pa posle zaraze korona virusom, antitela ne ostaju Foto: Shutterstock

Oni koji su preležali covid 19 očekuju da će neko vreme biti zaštićeni od ponovnog zaražavanja – međutim, 17% njih posle oporavka nema antitela na korona virus, kažu ruski lekari. Kako su objasnili za Gazeta.Ru, kod nekih ljudi telo ne reaguje na korona virus i ne emituje antitela. Po njihovom mišljenju, ovo je zbog posebnih genetskih mutacija.

Tih  17% pacijenata koji se oporavljaju od covid 19 i ne razvijaju antitela, po pravilu su oni koji su imali blagi tok bolesti − kaže ruski lekar Aleksandar Gorelov.  Sličnu procenu dali su i u ruskom zdravstvenom institutu „Rospotrebnadzor“ – oni kažu da je takvih pacijenata oko 20%.

Infektolog Ana Balandina kaže da najčešće asimptomatski ili blagi tok covid -19 ukazuje na malu dozu infekcije.

U većini slučajeva se ispostavi da ako nema simptoma, onda nema imunološkog odgovora, imunološki sistem „ćuti“ – objasnila je ona. Pored toga, kaže ova doktorka, ponekad nivo antitela može biti toliko ispod praga osetljivosti da se njihovo prisustvo jednostavno ne beleži. A pored antitela, kod pacijenata se formira i ćelijski imunitet. Takav imuni odgovor je još važniji za odbranu tela.

Ćelijski imunitet igra ključnu ulogu. Takođe je važan značaj makrofaga (ćelija sposobnih da aktivno prigrabe i svare bakterije, viruse…), koji su prvi koji se bore protiv virusa na nivou urođenog imuniteta, mnogo pre nego što se formiraju antitela. Ove ćelije igraju ulogu „specijalnih snaga“ – štite telo od početnog uvođenja patogena. U početku ne razumeju da li je to dobar ili loš patogen, već ga jednostavno unište. Tek tada „uzimajuu“ fragment infekcije i prenesu ga u limfne čvorove, gde se antitela već proizvode – kaže infektolog Elena Čurina i dodaje da odsustvo antitela može ukazivati na vrlo jak primarni imuni sistem.

Ruski lekari kažu da u početku takvi ljudi još uvek razvijaju antitela, ali ih je toliko malo da u vreme analize budu u nultom stanju. Takođe, u ovom slučaju mogu raditi „memorijske ćelije“.

Ako se osoba ranije susrela sa nekom vrstom korona virusa, onda su ove ćelije zadržale informacije o celoj porodici korona virusa, jer imaju 70% sličan genetski sastav. Ove memorijske ćelije pomažu određenom sloju stanovništva da održi imunitet – kažu lekari.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend