Medicinski informativni portal
Naslovna / Korona

Dr Ana Gligić: Ako ne budemo imali nove mutacije, kraj korone možemo očekivati u prvoj polovini 2021.

Priredio/la: I. V.
11:00 - 01. 01. 2021.

Prirodnim prokužavanjem i vakcinacijom moramo što pre zaustaviti epidemiju i pandemiju, smatra virusolog dr Ana Gligić

Virusolog dr Ana Gligić Foto: YouTube/ N1 TV

Virusolog dr Sc Med Ana Gligić, danas viši naučni saradnik u penziji, u ovom vremenu pandemije korona virusa za portal eKlinika priča kako su još pre 60 godina veliki vizionari i entuzijasti, a njeni učitelji iz oblasti virusologije, uočili značaj izučavanja virusa koji su tiho prisutni u prirodi u divljim životinjama, a onda se iznenada, usled narušavanja ekološke ravnoteže ustreme na čoveka izazivajući epidemije, pandemije ili epizootije, kao što je ovaj aktuelni zoonozni korona virus-SARS-Cov-2.

U potrazi za virusima iz „divlje“ prirode

Nakon što su primarijus dr Marko Borđoški i profesor dr Ljubinko Stojković, kao začetnici formiranja Instituta za imunologiju i virusologiju „Torlak“(danas Institut za virusologiju, vakcine i serume), osnovali ovu zdravstvenu instituciju, ranih šezdestih godina prošloga veka, u Okviru Instituta „Torlak“ osnovana je laboratorija za izučavanje virusa pod nazivom – Nacionalna Referentna laboratorija za variolu i druge pox viruse, artropod borne i druge viruse. Odmah nakon završene specijalizacije za rukovodioca laboratorije postavljena je dr Ana Gligić.

Iskustva primenila u novim istraživanjima

Iskustva stečena u radu sa najsmrtonosnijim importovanim majmunskim Marburg virusom (1967), sa variolom (1972), kao najvećom posleratnom epidemijom u Evropi, primenila je na izučavanju drugih virusa koji potiču iz divlje prirode. Na tlu bivše Jugoslavije obrađivala je biotope i tragala za ovom vrstom virusa od ostrva Mljeta, Plitvičkih jezera, Slovenije, katuna u Crnoj Gori i širom Srbije, i izolovala nekoliko virusa iz krvi obolelih, prenosioca ili rezervoara virusa u prirodi i prelaza na čoveka, a to su načešće: glodari, divlje životinje, komarci, krpelji i flebotomine. Dva virusa pokazala su se kao potpuno novi i ušli su u međunarodni katalog virusa.

Ovaj korona virus ispoljio je neobične osobine

Posle devet meseci od proglašenja pandemije korona virusa i više od 3.000 žrtava infekcije covid 19, dr Ana Gligić ocenjuje da nas je SARS-CoV-2 nas zatekao potpuno nepripremljene.

– Nepripremljene i što se tiče boljeg poznavanja virusa i posledica koje nam može napraviti, iako ne možemo da kažemo da se nismo bavili istraživanjima korona virusa. Prof. dr Nada Kuljić Kapuljica je osamdesetih godina na VMA radila ispitivanje prisustva antitela na korona viruse kod naše populacije. Testirala je više od 600 mlađih ljudi sa simtomima koji su više ličili na prehlade, sa retkom blagom upalom pluća, i u oko 7o odsto testiranih, klasičnim serološkim metodama nađena su antitela za humani soj korona virusa OC43 dobijen iz londonske laboratorije. Pošto nije izazivao neke velike probleme, istraživanja su zamrznuta. Davne 1994.  bila sam član komisije za odbranu doktorata o prvoj izolaciji korona virusa na Balkanu iz biopsijskog materijala bubrega kod hronične bubrežne bolesti, sada dr. Sc. Branislavi Keserović. I ta su istraživanja posle toga zamrznuta. Sa tim iskustvom zadesila nas je tekuća pandemija, a virus je ispoljio neobične osobine te možemo slobodno reći da o ovom virusu još ne znamo sve i pored pune godine dana suočavanja. Kao i ceo svet, birali smo u hodu načine i mere kako da ga obuzdamo, a on se očigledno kroz mutacije menjao, i u borbi da opstane na čoveku, kao na neprirodnoj podlozi za njega, ali i mutacijama, pokušao da zaobiđe sva naša znanja i da traje neuobičajeno dugo – objašnjava dr Gligić i dodaje da smo se kao narod pridržavali ili kršili određene propisane mere da zaustavimo njegovo širenje, i počeli smo da se navikavamo da živimo sa koronom, ali uz velike ljudske i materijalne žrtve.

Moglo je i bolje, ali moglo je i gore

Kada pogledamo gde se trenutno nalazimo od marta ove godine do danas, gde smo najviše grešili, kao narod, a koje su greške struke, dr Ana Gligić kaže, s obzirom na situaciju da svaki veliki događaj ovakve vrste sa nepoznatim neprijateljem, kao što se pokazao ovaj virus –  moglo je i bolje, ali moglo je i gore.

– Bogu hvala letalitet je nizak, ispod dva odsto, ali sa puno zdravih prenosioca, pa dok to nismo prepoznali to nas je skupo koštalo. Ali, ne samo kod nas, nego u celom svetu je bilo isto. Prekasno smo shvatili ozbiljnost situacije, a virus nam i posle godinu dana izučavanja pravi nova iznenađenja. Sve mi se čini da mutanti hvataju rep „umirućeg“ soja a da sa novim varijantama moramo proći put ispočetka, jer po mojim saznanjima – ovakvi virusi gase sami sebe kada sa rezervora iz prirode pređu na čoveka. A kada više puta pređu sa čoveka na čoveka, počinju da slabe. Moje mišljenje je da smo mi od juna, jula ove godine ušli u novu epidemiju, u pandemiju sa mutirajućim virusom. Nažalost, nemamo naučnu potvrdu ove teze i očekujemo je od aktivnih istraživača. Mutacije će biti veliki problem i remete dosadašnja saznanja o ponašanju ovakvih virusa kada preskoče barijeru vrste (divlja životinja intermedijalni prenosioc – čovek).

Da napravimo vakcine sa dugotrajnim imunitetom

– A šta nas očekuje u 2021. godini – ne znamo! Prirodnim prokužavanjem i vakcinacijom moramo što pre zaustaviti epidemiju i pandemiju. O virusu još ne znamo sve, takođe, ne znamo ni sve o vakcinama. One su sve pravljene na specifičan način, a serološki merljivi imunitet nije dugotrajan, pa za sledeću, 2021. godinu ja sebi postavljam mnogobrojna pitanja. Pobornik sam da sve ovo što pre zaustavimo merama i vakcinacijom, a da u međuvremenu napravimo klasične vakcine (mrtve i žive-atenuirane), koje daju dugotrajan imunitet. Očekujem kraj svemu ovome u prvoj polovini sledeće 2021. godine, pod uslovom da ne bude „mutanti na mutante“. Virusa korone se nećemo rešiti, ali ga moramo svesti na tolerantan nivo – naglašava naša sagovornica.

Mutanti ne izazivaju ništa spektakularno, sem brzine širenja

– Što se tiče, ne daj Bože, pojave novih sojeva korona virusa, tu temu bolje da ne spominjemo. Dovoljno je da se bavimo novim mutantima početne korone iz Kine, koje za sada ne zabrinjavaju. Mutanti ne izazivaju ništa spektakularno sem brzine širenja, i još nepotvrđenoj pojavi težih klinčkih formi. Ovi virusi jesu skloni mutacijama, ali važno je da napravljene vakcine deluju i na njih, jer mutacije nisu prevelike – ocenjuje virusolog dr Ana Gligić.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend