Sve više je obolelih od covid 19 koji se javljaju lekarima zbog problema sa nesanicom, jer korona virus i može dovesti do hroničnih nesanica, ako je došlo do oštećenja nervnog sistema. O ovome je za ruske medije govorio šef Centra za medicinu spavanja na Moskovskom državnom univerzitetu „Lomonosov“ Aleksandar Kalinkin.
Kalinkin je pojasnio je da SARS-CoV-2 ulazi i u mozak i tako narušava funkcionisanje nervnih ćelija.
− Virus je sposoban da ošteti strukturu mozga. Postoji veliki broj skupina nervnih ćelija koje nam omogućavaju ulazak u fazu sna ili obrnuto – vraćanje u budno stanje. Nesanica se može razviti zbog oštećenja ovih nerava, ali to je moguće i kod mnogih drugih virusnih infekcija, a ne samo zbog korona virusa. Nesanice se javljaju i posle preležanog gripa – objasnio je Kalinkin.
Kako korona utiče na san
Oštećenja nerava manifestuju se stalnim signalima koje šalje nervni sistem, kao što su na primer, bolovi u celom telu i osećaj „žarenja“ u grudima.
− Ovakvi osećaji čoveka naravno sprečavaju da zaspi, a i ako i zaspi kvalitet sna je loš. Nervni sistem je tokom infekcije preopterećen signalima. Što je oblik bolesti teži, to se gore spava. Pacijent ima osećaj da se guši, da mu nešto pritiska grudi, pa onda nema ni dobrog sna – objasnila je neurolog Ana Petrovska. Ali, ruski lekari napominju da pored ovih signala na koje utiče sam korona virus, i stres ima veliku ulogu u poremećaju spavanja.
− Nesanica kod obolelih od covid 19 nastala je usled kombinacija virusnog oštećenja i reakcije na stres u ovoj situaciji. Ljudi sada osećaju paniku i anksioznost zbog pandemije. Zabrinuti su za svoje zdravlje. To je ono što ljude sprečava da se mirno spavaju. Sve ostalo nije dokazano – rekao je šef Odeljenja za medicinu spavanja Prvog moskovskog državnog medicinskog univerziteta – dr Sečenov.
Ruski naučnici ali i naučnici širom sveta otkrili su da je nesanica zaista prilično česta među onima koji su imali covid 19. Na Univerzitetu Oksford otkrili su da se svaki peti pacijent sa infekcijom korona virusom suočava sa nesanicom, anksioznošću i depresijom. Tokom studije, britanski specijalisti su analizirali 69 miliona elektronskih medicinskih kartona u Sjedinjenim Državama i 62 hiljade medicinskih kartona građana sa covid-19, a izveštaj je objavljen u „The Lancet Psichiatri“ 9. novembra.
U većini slučajeva nesanica prouzrokovana stresom ili oštećenjem nervnog sistema treba sama da nestane na kraju bolesti ili na kraju stresne situacije – odnosno pandemije, uveren je ruski lekar Aleksandar Kalinkin:
− Ako je nesanica povezana sa stresom zbog pandemije, onda kada se situacija smiri, nesanica će proći. I samo oštećenje strukture mozga takođe u mnogim slučajevima nestaje nakon infekcije, tako da nema potrebe za panikom.
Šta da radimo?
Ali, dok se pandemija ne završi, trebalo bi nešto učiniti i pomoći sebi da se smanji stres i poboljša spavanje. Lekari zato savetuju pacijentima da poštuju pravila higijene spavanja.
− To znači da se odredi tačno vreme za odlazak na spavanje i ustajanje, da se smanje aktivnosti neposredno pre spavanja. Ne čitajte u krevetu, ne gledajte vesti pred spavanje. Kada legnete, isključite svetlo. Ove mere pomažu u sprečavanju nesanice. Naročito je važno izbegavati gledanje vesti pre spavanja, jer to povećava anksioznost. U slučaju da nesanica postane hronična, treba se obratiti lekaru koji će prepisati lekove koji će smanjiti nivo anksioznosti i normalizovati san. A evo kako da prepoznamo hroničmnu nesanicu: ako ne možete da zaspite 30 minuta više od tri puta nedeljno, duže od tri meseca.
