Naslovna / Ishrana

Specijalna dijeta pomaže u lečenju hronične bubrežne slabosti. Kako treba da se hranite?

10:00 - 20. 10. 2020.
Prof. dr Rajko Hrvačević, nefrolog

Prof. dr Rajko Hrvačević je nefrolog sa dugogodišnjim iskustvom na polju dijalize i transplantacije bubrega. Autor je knjige "Savremene metode dijalize" i više od 100 stručnih radova. Bivši je zamenik načelnika VMA.

Optimalna dijeta kod bubrežnih bolesnika mora biti prilagođena svakom pojedinačnom pacijentu i nužno je da u njenom kreiranju učestvuju nefrolog i nutricionista

Dijeta mora biti prilagođena svakom pojedinačnom pacijentu Foto: Shutterstock

Ishrana pacijenta može uticati na napredak hronične bubrežne slabosti i njene komplikacije. Naime, smanjenje unosa proteina pored usporavanja progresije hronične bubrežne slabosti može uticati i na smanjenje produkcije ureje i drugih uremijskih toksina te smanjenje opterećenja organizma kiselinama i fosforom. Optimalna dijeta mora biti prilagođena svakom pojedinačnom pacijentu i nužno je da u njenom kreiranju učestvuju nefrolog i nutricionista. U principu, u najvećoj meri ona zavisi od stepena bubržne slabosti, tipa bubrežne slabosti te prisustva drugih pridruženih oboljenja kao što su povišen krvni pritisak, dijabetes ili srčana slabost. Isto tako, neki laboratorijski rezultati kao što su koncentracija kalijum ili fosfata u krvi pacijenta mogu zahtevati modifikaciju dijete. Kod pacijenata koji imaju jačinu glomerulske filtracije (GFR) ≥60 mL/min/1.73 m2 nije nužno uvođenje posebnih dijetetskih mera u odnosu na zdrave osobe odnosno njima se savetuje samo zdrav način ishrane. Kod pacijenata koji imaju jačinu glomerulske filtracije manje od 60 mL/min/1.73 m2 savetuju se sledeće dijetetske mere:

Pazite na količinu proteina

Dnevni unos proteina treba da bude 0,6  do 0,8 g/kg po kilogramu telesne težine pri ćemu treba voditi računa o stepenu uhranjenosti pacijenta. Kod pacijenata sa striktnijim smanjenjem unosa proteina lekar može odrediti nadoknadu esencijalnih amino kiselina u formi tableta. Periodični pregledi nefrologa i nutricioniste su obavezni kako bi se izbeglo uvođenje pacijenta u stanje pothranjenosti. Proteini biljnog porekla nemaju negativan uticaj na progresiju hronične bubrežne slabosti te stoga ne postoji potreba za restrikcijom njihovog unosa.

Smanjite unos soli

Preteran unos soli može dovesti do pogoršanja hipertenzije (povišenog krvnog pritiska), otoka tela odnsno pojave viška tečnosti u telu sa posledičnim negativnim uticajem na stanje kardiovaskularnog aparata.

Stoga se pacijentima koji imaju povišen krvni pritisak savetuje redukcija unosa natrijuma na 2 grama dnevno (oko 5 grama soli) pri čemu od nutricioniste treba dobiti informacije o sadržaju soli u različitim namirnicama.

Unos soli može biti malo liberalniji kod pacijenata koji nemaju hipertenziju i otoke odnosno višak tečnosti u telu ili pak srčanu slabost. Primena kalijumom soli je kontraindikovana kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom slabošću.

Recite lekaru koje sve lekove pijete

Unos kalijuma zavisi od njegove koncentracije u krvi. Blaži stepen hronične renalne slabosti obično ne zahteva ozbiljniju restrikciju unosa kalijuma. Međutim, treba imati u vidu da neke bolesti kao što štu šećerna bolest i uzimanje nekih lekova (ACE inhibitori, blokatori AT receptora) koji se često propisuju pacijentima sa hroničnom bubrežnom slabošću, mogu povećavati koncentraciju kalijuma u krvi sa posledičnim ozbiljnim efektima na rad srca. 

Ograničite količine kalcijuma

Unos kalcijuma mora biti ograničen na 1-1.5 grama dnevno. Prekomeran unos kalcijuma može dovesti do njegovog odlaganja u krvne sudove, srčane zaliske i druga tkiva.

Brojte kalorije

Maksimalan unos kalorija treba da bude od 30 do 35 kcal po kilogramu telesne težine, pri čemu masti treba da čine manje od 30% kalorijskog unosa (zasićene mesti manje od 10%). Gojaznost ima negativan uticaj na progresiju bubrežne slabosti a takože može biti generator oboljenja kardiovaskularnog I lokomotornog sistema. 

Izbacite namirnice sa konzervansima

Maksimalan dnevni unos fosfora ne treba da prelazi 1 gram čak i kada je koncentracija fosfora u krvi u granicama normalnog. Kod odmaklih stadijum bubrežne slabosti pored restrikcije unosa fosfora mogu biti potrebni i lekovi odnosno vezivači fosfora u probavnom traktu koji ne dozvoljavaju njegovu resorpciju u krv. Posebno treba izbegavati neorganski fosfor koji se nalazi kao konzervans u nekim pićima i namirnicama

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend