Ishrana sa malo ugljenih hidrata ne znači da se treba odreći voća, jer šećer nije moguće eliminisati iz organizma, pokazala su naučna istraživanja. Na klinici Morehouse Healthcare u Atlanti, koja se bavi preventivnom medicinom, odnosno fokusira se na pomoć pacijentima da usvoje zdrav način života, dr Jennifer Rooke pratila je pacijentkinju koja se borila sa gojaznošću, nekontrolisanim dijabetesom, a zbog troškova lekova pristala je u junu 2019. da se pridržava ishrane koja se sastoji od integralne hrane i sveže hrane.
Ishrana sa malo ugljenih hidrata snižava prosečne vrednosti šećera u krvi
Uzbuđena izazovom, žena je postigla izuzetne rezultate. Povećala je unos svežeg voća i povrća, prestala da jede slatkiše, kolače i keksiće i smanjila je unos hrane životinjskog porekla. Tokom šest meseci izgubila je oko 9 kilograma, njen HbA1c – mera prosečnog šećera u krvi – pao je sa 11,5 na 7,6 procenata. Dobro se osećala, a dr Rooke je očekivala da će njen HbA1c nastaviti da opada i da će pacijentkinja biti jedan od uspešnih primera pacijenata koji su uspeli da preokrenu dijabetes ishranom na biljnoj bazi.
Tromesečna kontrola bila joj je zakazana za mart 2020. ali je otkazana zbog proglašenja covid 19 pandemije i karantina. Kada je dr Jennifer Rooke sledeći put videla u maju 2021. godine, pacijentkinja je povratila deo težine i njen HbA1c se sa 7,6 popeo na 10,4 procenta. Objasnila je da su joj njen endokrinolog i medicinska sestra za kontrolu dijabetesa rekli da je unosila previše „šećera“ kroz biljnu ishranu. Savetovano joj je da ograniči unos ugljenih hidrata tako što će smanjiti voće i skrobno povrće i jesti više ribe i piletine. Dozvoljeno joj je da uzima slatkiše, kolače i veštačke zaslađivače bez šećera. Suočena sa kontradiktornim medicinskim savetima, pacijentkinja se vratila na konvencionalnu mudrost da je šećer loš i da ga treba izbegavati kad god je to moguće, posebno ako imate dijabetes.
Dr Jennifer Rooke podseća da pacijenti koji se pridržavaju biljne ishrane povećavaju unos ugljenih hidrata, ali i često zabeleže preokret hroničnih bolesti, uključujući dijabetes i hipertenziju. U njenom kliničkom iskustvu, kako kaže, mitovi o šećeru i ugljenim hidratima su uobičajeni među pacijentima i zdravstvenim radnicima.
Kako se voće bori protiv šećera
Naše telo pokreće glukoza. To je jednostavan šećer koji ćelije koriste kao pokretačku energiju. Glukoza je molekularni gradivni blok ugljenih hidrata, jedan od tri esencijalna makronutrienta. Druga dva su masti i proteini. Skrob je dugi, razgranati lanac glukoze. Ljudi su evoluirali tako da žude za slatkim ukusima kako bi dobili hranljive materije potrebne za preživljavanje. Čoveku je potrebna dnevna količina vitamina, minerala i vlakana jer telo ne može samo da ih proizvede, a najbolji izvor ovih supstanci za naše drevne pretke bilo je slatko, zrelo, ukusno voće.
Pored toga, voće sadrži fitonutrijente i antioksidante, hemikalije koje proizvode samo biljke. Fitonutrijenti, kao što je elaginska kiselina u jagodama, imaju deluju u borbi protiv raka i podstiču zdravlje srca. Rafinisani šećeri su, s druge strane, visoko obrađeni i lišeni svih hranljivih materija osim kalorija. Oni su koncentrisani oblik ugljenih hidrata. Prehrambena industrija proizvodi rafinisane šećere u mnogim oblicima. Najčešći su kristali saharoze ili stoni šećer, i kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze, koji se nalazi u mnogim prerađenim namirnicama i zaslađenim pićima.
Ako stalno zadovoljavate svoj ukus za slatkmo hranom koja sadrži rafinisani šećer, umesto voćem bogatim hranljivim sastojcima, u srži ove žudnje prenete evolucijom, možda nećete dobiti sve hranljive materije koje su vam potrebne. Vremenom, ovaj deficit može da stvori začarani krug prejedanja koji dovodi do gojaznosti i zdravstvenih problema povezanih sa gojaznošću. Istraživanja su pokazala da žene koje jedu najviše voća, na primer, imaju nižu stopu gojaznosti.
„Detoksikacija od šećera je gubljenje vremena“
Dr Jennifer Rooke priča da ljudi zainteresovani za gubitak težine i poboljšanje zdravlja često pitaju da li treba da se podvrgnu procesu „detoksikacije šećera“.
– Po mom mišljenju, ovo je gubljenje vremena, jer nije moguće eliminisati šećer iz organizma. Na primer, ako ste jeli samo pečena pileća prsa, vaša jetra će pretvoriti proteine u glukozu u procesu koji se zove glukoneogeneza – objašnjava dr Rooke.
Ishrana sa malo ugljenih hidrata može dovesti do gubitka težine, ali na štetu zdravlja. Stručnjaci navode da ishrana koja značajno smanjuje ugljene hidrate povezana je sa nedostatkom hranljivih materija i većim rizikom od smrti, iz bilo kog razloga. Jer, ukoliko se primenjuje Keto dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, telo će razgraditi mišiće i pretvoriti njihov protein u glukozu.
Eliminisanje hrane zaslađene rafinisanim šećerom jeste vredan cilj. Ali, nemojte o tome razmišljati kao o „detoksikaciji“ – to bi trebalo da bude trajna promena načina života. Najsigurniji način za „detoksikaciju“ rafinisanog šećera je povećanje unosa voća i povrća bogatog hranljivim sastojcima. Jednom kada eliminišete rafinisani šećer, verovatno ćete otkriti da vaše čulo ukusa postaje osetljivije na prirodnu slatkoću voća, poručuju naučnici.
