Bundeva, za čiju se prapostojbinu smatra Egipat, nekada nije služila samo za jelo. Egipćani su od nje pravili posude i tanjire, a smatra se da je u Evropu doneo Kolumbo, gde je prvobitno služila kao hrana za stoku. Verovatno se zbog toga gledalo na bundevu kao na hranu siromašnih, pa i ne čudi simbolika što Pepeljuga dolazi na bal koji će joj promeniti život – u bundevi. Brojne su njene koristi za zdravlje i razlozi zašto je treba češće imati na jelovniku.
Bundeva je zdrava i puna vitamina
Beta karoten u bundevi snažan je antioksidans. Jača imunitet i sprečava razvoj malignih tumora. Karakterističan je za sve biljke koje imaju živopisnu, jaku boju (šargarepa, pomorandža, kumkvat). Bundeva obiluje vitaminima C, B1, B2, B3, B6, uz A. Takođe, folnom kiselinom i mineralima (kalijum, kalcijum, gvožđe i fosfor). Tu su i oligoelementi, kao i materije značajne za bolje varenje. Zato je ova namirnica preporučljiva za one koji imaju problema sa digestivnim traktom. Bundeva je izvanredan diuretik, a blagotvorna je i za one koji boluju od artritisa i gihta.
Bundeva i njene semenke bogate su magnezijumom
Seme bundeve je riznica magnezijuma – sadrži čak 48 odsto preporučene dnevne doze potrebne odraslim osobama. Dovoljne količine magnezijuma su važne za naše kompletno psihofizičko zdravlje. Ovaj mineral takođe pomaže u regulaciji krvnog pritiska i utiče na sprečavanje srčanog udara. Semenke bundeve imaju veću hranljivu vrednost i više kalorija nego njeno „telo“ (100 grama bundeve ima 500 kalorija).
Semenke su energetska bomba, bogatstvo vitamina i gvožđa
Semenke bundeve sadrže gvožđe, cink, bakar, mangan, kalijum i selen. Takođe, obiluju vitaminima B i E, važnim aminokiselinama, triptofanom i glutamatom. Sadrže dosta proteina i dobrih masti. Kombinacija selena i provitamin A iz tela bundeve štiti organizam od delovanja slobodnih radikala, i od malignih bolesti. Seme i ulje od semena bundeve korisno je za muški deo populacije, posebno u slučaju uvećanja prostate. Takođe, konzumiranje semenki bundeve može da olakša simptome otežanog mokrenja. Preporučuju se i osobama sa anemijom. Bundeva iz organskog uzgoja ima čak 40 odsto potrebnih dnevnih količina gvožđa, pa je odlična za one koji ne jedu meso.
I kora bundeve je izuzetno hranljiva
Hranljive materije iz kore bundeve najbolje je iskoristiti tako što ćete je ispeći u rerni. Pre toga potrebno je dobro oprati, ili čitavu bundevu držati dvadesetak minuta u rastvoru sode bikarbone. Isecite bundevu na kriške i očistite od semenki. Možete ih premazati maslecem, i peći na 200 stepeni do 40 minuta. Pospite semenkama bundeve ili susamom.
Bundeva – i mršavljenje i osećaj zadovoljstva usled lučenja serotonina
Visok sadržaj vode u bundevinom mesu, oko 90 odsto, čini je korisnom namirnicom za redukcione režime ishrane. Sadrži celulozu i pektin i zato deluje dobro na probavni proces. U telu bundeve su i belančevine i ugljeni hidrati, ali ih ima neuporedivo manje nego u nekim drugim namirnicama. I to doprinosi činjenici da je bundeva idealna za režime gubljenja kilograma. Pored toga, bundeva sadrži elemente koji utiču na pojačano lučenje hormona zadovoljstva (serotonina). Kada jedete bundevu, bićete bolje raspoloženi, manje gladni, pa će vam i dijeta, ako je držite, „pasti“ lakše.
