Naslovna / Ishrana

Ćureće meso stabilizuje nivo insulina nakon jela

Priredio/la: Ma.R.|12:00 - 30. 11. 2021.

Postoje dokazi da je ova vrsta mesa zdravija od crvenog prvenstveno zbog visokog sadržaja proteina i dobrih masti

ćureće meso Ćureće meso daje duži osećaj sitosti a ima manje masti od crvenog Foto: Shutterstock

Ćureće meso je neizostavan deo, ne samo praznične trpeze, u mnogim delovima sveta, a njegove visoke nutritivne vrednosti preporučuju ga za svakodnevnu ishranu. Ovo meso se kod nas značajno manje konzumira zbog nešto više cene. U svetu je najcenjenije, najskuplje ali i najkvalitetnije ćureće meso iz organskog uzgoja, od ćurki koje slobodno hodaju i hrane se prirodnom hranom.

Ćureće meso, šta sadrži i šta je triptofan

U ćurećem mesu se nalazi značajno manje kalorija nego u crvenom. Takođe, tu je i manja količina masti i visok sadržaj proteina. Ćuretina sadrži i selen, cink, holin, kao i vitamine B grupe (B6 i B 12). Zanimljivo je da se u ovoj vrsti mesa nalazi i aminokiselina triptofan, za koju se mislilo da izaziva pospanost nakon obroka. Istraživanja su pokazala da sve vrste mesa sadrže istu animokiselinu, a da količina triptofana koju sadrži ćuretina ne može da izazove pospanost. Ako se to desi, pre će biti da vam se prispavalo zbog obilnog obroka.

Triptofan se u našem telu hemijskim procesima pretvara u serotonin koji ima uticaj na smenu spavanja i našeg budnog stanja. Ali, to se događa tek nakon više sati od unošenja u obliku hrane. U toku su istraživanja da li suplementi triptofana mogu da pomognu kod problema sa mentalnim zdravljem, uključujući anksioznost i depresiju. Postoje analize koje su potvrdile da ovi suplementi utiču na poboljšanje koncentracije, pažnje i pamćenja. Poznato je i da je nizak nivo serotonina jedan od uzročnika depresije.

Ćureće meso i prednosti konzumacije

Konzumiranje hrane sa visokim sadržajem proteina daje jači osećaj sitosti. Takođe, pomaže u održavanju čiste mišićne mase i  stabilnog nivoa insulina nakon jela. Ne zaboravite da je određenu količinu proteina obavezno uneti pri svakom obroku. Potrudite se da ih dobro rasporedite tokom dana. Pored ćuretine, dobri izvori proteina su orasi, riba, jaja, soja i mahunarke. Veći deo masti iz ćuretine nalazi se u kožici. Onima koji imaju probleme sa nivoom holesterola ili su skloni gojaznosti, preporučljivo je da uklone. Meso ćurećih prsa ima neuporedivo manje masti i kalorija od većine drugih vrsta mesa.

Ćureće meso sadrži mineral selen. Istraživanja kažu da veći unos selena može da smanji rizik od karcinoma debelog creva, prostate, pluća, bešike, kože, jednjaka i želuca. Međutim, svaki vid prerade sirovog ćurećeg mesa nosi određene rizike.

Koje oblike ćuretine treba izbegavati

Svedite na minimum ili potpuno eliminišite iz ishrane prerađenu ćuretinu u obliku delikatesa, viršli, pljeskavica, salama ili pašteta. Sve prerađevine obiluju natrijumom. Kada nitrate unesemo hranom, oni se pretvore u nitrite i postaju opasni ako se vežu za bakterije prirodno prisutne u mesu formirajući N-nitrozo jedinjenja. Pokazalo se da ove supstance mogu da budu kancerogene. Smrznuti, prethodno upakovani hamburgeri od ćuretine mogu da budu puni soli i konzervansa. Nije od velike važnosti što na njima uglavnom stoji maksimalan sadržaj mlevenog mesa, na nekima čak i oznaka „100 odsto čisto meso“.

Idealno je kupovati svežu organsku ćuretinu ili meso ovih životinja koje su uzgajane u humanim uslovima. To podrazumeva i bez dodavanja aditiva, antibiotika ili konzervanasa. U masovnoj prozivodnji na farmama, a to je, nažalost, najčešći standard, u životinje se često ubrizgavaju so, voda, čak i neke hemikalije. Istraživanja su pokazala da ćuretina koja dolazi iz humanih uslova uzgoja ima veći sadržaj Omega-3 masnih kiselina.

Kako ovo meso bezbedno pripremiti

Životinje koje se gaje uz slobodno kretanje i jedu prirodnu, nekoncentrisanu hranu, uzgajaju se u manjim jatima, omogućen im je pristup otvorenom i gaje se duže kako bi dostigle željenu težinu. Samim tim, njihovo meso je i zdravije i ukusnije.

Ćuretinu je najpre potrebno dobro probariti dok unutrašnja temperatura ne dostigne 165 stepeni – tako se, naime, smanjuje rizik od bolesti koje se prenose hranom, poput salmonele.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo