Medicinski informativni portal
Naslovna / Ishrana

Dijabetičari mogu da jedu hranu bogatu skrobom, uz ravnomeran dnevni raspored

Priredio/la: M.R.
11:00 - 25. 07. 2021.

Skrobne namirnice ne sadrže isključivo ugljene hidrate već i vlakna, vitamine, minerale i neke šećere, i zato je važno uvrstiti ih u svakodnevnu ishranu

skrob- hrana bogata skrobom- dijabetičari U skrobne namirnice spadaju prvenstveno hleb, krompir, pirinač i testenina Foto: Shutterstock

Skrobna hrana bi trebalo da čini važan deo uravnotežene ishrane ,jer je ona rezervoar i glavni izvor ugljenih hidrata, vlakana, vitamina i minerala. Sve ove supstance daju energiju, pomažu procesu varenja, stvaraju osećaj sitosti… Mnogi pojednostavljuju ulogu skroba poistovećujući ga sa svim ugljenim hidratima i izbacujući ga iz ishrane što je potpuno pogrešno. Skrobnu hranu, zapravo, čine kompleksni ugljeni hidrati, koji nivo insulina podižu postepeno, a to je u potpunosti odvaja od šećera, koji se takođe svrstava u ugljene hidrate, a na insulin utiče momentalno. Upravo zbog toga osobe sa dijabetesom treba ovu hranu da unose sa posebnom pažnjom i da budu dovoljno informisani.

Koje namirnice spadaju u skrobnu hranu

Zbog svojih važnih nutritivnih svojstava, skrobna hrana bi trebalo svakodnevno da se nađe na jelovniku. Skrob je, zapravo, oblik ugljenih hidrata koji se sastoji od molekula glukoze, a kao što je poznato, glukoza obezbeđuje izvore energije i pomaže ćelijama u mozgu da pravilno funkcionišu. Takođe, skrobne namirnice ne sadrže isključivo ugljene hidrate već i vlakna, vitamine, minerale i neke šećere.

Ova hrana je raspoloživa u različitim oblicima uključujući mahunarke, žitarice i skrobno povrće. U skrobne namirnice spadaju prvenstveno hleb, krompir, pirinač i testenina. Što se tiče žitarica, važno je reći da najvrednije za naš organizam i najviše iskoristljive ukoliko su integralne, ako se koriste u celim zrnima.

Kako se crpi energija iz ugljenih hidrata i šta radi glukoza

Kada naše telo svari skrob, on se raspada na molekule glukoze koja zatim ulazi u krvotok, i u obliku energije napaja gotovo sve ćelije u telu, uključujući organe, mišiće i mozak. Telo može odmah da počne da je koristi, ili da je na neko vreme „lageruje“ u jetri. Glukoza je posebno važna za normalnu funkciju našeg mozga. Iako je ljudski mozak težak samo oko 2 odsto od naše ukupne telesne težine osobe, on troši čak petinu ukupne energije koju glukozom unesemo u organizam.

Vlakna ključna za normalnu probavu i zdravlje creva

Posebnu vrstu ugljenih hidrata sa jedinstvenom molekularnom strukturom čine i vlakna, koja su sastavni deo hrane, isključivo namirnica biljnog porekla. Skrobna ishrana obiluje vlaknima.

Uloga vlakana je da obezbede sitost i da učestvuju u regulisanju normalnog rada creva. Uz to, vlakna pomažu i nivelisanju holesterola. Postoje dve vrste vlakana: nerastvorljiva (prolaze kroz creva kao pomoć drugim supstancama da lakše izađu iz njih i koja i sama nisu svarljiva), i rastvorljiva (delimično se razgrađuju u našem sistemu za varenje). Dostupni izvori nerastvorljivih vlakana su integralni hleb, integralni pirinač i integralne testenine, a rastvorljivih vlakana najviše ima u povrću i voću.

Šta nam daje osećaj sitosti

Ponekad se ni posle veće količine hrane ne osećamo sito, a u nekim situacijama taj osećaj je prisutan nakon konzumacije neuporedivo manjih porcija. Istraživanja kažu da hrana koja sadrži vlakna povećava osećaj sitost, a na listi indeksa sitosti, koja je objavljena 1995.godine, skrobna hrana je zauzela visoku poziciju. Prema ovom istraživanju, neke od najboljih namirnica u određivanju visoke sitosti su krompir, ovsena kaša i integralna testenina.

Poseban oprez za osobe sa dijabetesom

Za većinu ljudi, uravnotežena ishrana uključuje i skrobnu hranu. Međutim, za one sa određenim zdravstvenim stanjima previše skroba može uzrokovati problem. Ovo se prevenstveno odnosi na obolele od dijabetesa, ali to ne znači da ovu hranu treba u potpunosti da izbace. Prosto, njihov organizam je osetljiviji na unošenje veće količine ugljenih hidrata i može da dođe do trenutnog skoka nivoa šećera u krvi.

Američko udruženje za dijabetes savetuje da osobe sa dijabetesom tipa 1 obavezno obrate pažnju na količinu unesenih ugljenih hidrata, a da oni sa dijabetesom tipa 2 treba ravnomerno da rasporede unos tokom dana i da izbegavaju visoko prerađenu hranu.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend