Medicinski informativni portal
Naslovna / Ishrana

Gde grešimo kada počnemo da skidamo kilograme i kako se leči gojaznost, otkriva profesor dr Jagoda Jorga

Priredio/la: J. M.
9:00 - 20. 06. 2021.

Postoje mehanizmi unutar nas koji se direktno „bune“ protiv mršavljenja, baš kao i začarani krug neuspelih pokušaja gubitka kilaže, jer – ne mogu da uspeju svi na isti način

dr jagoda jorga-plan mršavljenja- skidanje kilograma Dr Jagoda Jorga ističe da se plan mršavljenja pravi za svaku osobu posebno Foto: Shutterstock

Na stotine režima ishrane, dijeta od tri dana, pa do tri meseca, čudotvorni napici, smutiji, bobice i semenke sa drugog kraja sveta, potom ove vežbe, one vežbe, sa trenerom, bez trenera, svaki dan, jednom nedeljno…. Koji je od ovih načina, kojima nas bombarduju sa svih strana, zapravo onaj pravi, uz pomoć koga ćemo zaista smršati, odnosno izlečiti gojaznost, a da se izgubljeni kilogrami ne vrate posle nekoliko meseci? Kako se zdravo mršavi i koje se to greške najčešće prave kada se krene u „avanturu“ skidanja kilograma? Zašto je to toliko teško? Ili, lako? I, kome je i zašto to lako, a kome nemoguća misija?

Šta nam to otežava mršavljenje?

Na sva ova pitanja za čitaoce eKlinika portala odgovara profesor dr Jagoda Jorga, specijalista higijene sa medicinskom ekologijom, sa subspecijalizacijom iz ishrane. Dr Jorga doktorirala je na temi gojaznost. U Engleskoj i Škotskoj je svoje znanje usavršavala, a 2004. godine uvrštena je među najveće evropske stručnjake, kada je reč o lečenju gojaznosti. Posvećeno radi na terapiji poremećaja u ishrani, metaboličkog sindroma i gojaznosti, kod dece i odraslih.

− Postoje mehanizmi unutar nas, ogroman broj njih koji se direktno „bune“ protiv mršavljenja. Tu su i leptin, i gvelin, JLP… ovi nazivi mogu samo da zbune ljude. To je ogroman broj hormona i hemijskih medijatora procesa, nešto što radi nezavisno od naše volje, a aktivira kontra priču, povećava apetit, povećava želju za masnim ili slatkim… Često ćete čuti ljude da kažu „nisam nikad voleo čokoladu, a sada mi se toliko jede“… To su upravo uradili ti mehanizmi o kojima treba voditi računa, znati da će to da se dogodi, preduzeti neke preventive promene. To je proces koji nije zavisan od naše volje. Volja da se smrša je jedan nezaobilazni segment, ali ima mnogo toga u organizmu što  nije voljno, što će da se buni, što će morati da se savlada. Postoji nešto što se zove plato, što ogorman broj ljudi koji mršave iskusi – posle dva, tri meseca skidanja kilograma težina stane, ne menja se. Jezičak na vagi se ne pomera. To je taj  biološki odgovor kada se organizam buni – objašnjava dr Jagoda Jorga.

Kada se to desi, kako navodi, ima dva pristupa:

– Tražim da se malo pojača fizička aktivnost i pričam sa pacijentom. Važno je da se to prepozna i da kažemo pacijentu da je to očekivano i normalno. Kažem „malo ćemo da istrpimo, pa će onda da popusti”. To je uloga terapeuta, da objasni procese koji se događaju. Ako im ne objasnite, odustaće. Reći će „ne valja ova dijeta, odustajem“. Plato se javlja kod 90, ako ne i kod 95 odsto ljudi koji mršave – objašnjava proces naša sagovornica. 

Sve metode lečenja gojaznosti

Kada govorimo o mršavljenu, važno je da odmah znamo da li pričamo o osobama koje nisu zadovoljne svojom kilažom i imaju četiri, pet kilograma viška ili pričamo o osobama koje imaju dijagnozu gojaznosti. Razliku u pristupu problemu je onda ogromna – kaže za eKlinku, profesor Jorga i nastavlja:
– Ako je dijagnoza gojaznost priča je veoma komplikovana jer je to onda hronična metabolička bolest, kod koje kada krenemo da mršavimo probudimo sve moguće mehanizme odbrane koji su kontra tom procesu mršavljenja i hoće da ga zaustave. To je prirodno. Nismo pronašli, odnosno ne postoji tačna formula da bismo globalno dali odgovor kako da se zdravo smrša. To se rešava pojedinačno, sa svakom osobom posebno, pa se predlaže više načina. Od hirurškog lečenja, koje je potpuno legitimno, i za sada prihvaćeno samo za osobe sa gojaznošću drugog i trećeg stepena. Ali sve više ima studija i podataka da se to radi i kod osoba prvog stepena gojaznosti  i da to pokazuje vrlo obećavajuće rezultate u smislu jako malog rizika i dobro očekivanih efekata.

Ima raznih metoda, jedna je i podvezivanje želuca, koja je najmanje invazivna, potom bajpasivanje – kada se premosti deo creva i tako se smanje razne stavri… Tu su i lekovi protiv gojaznosti –  kod nas će biti lansiran i prihvaćen krajem ove godine ili početkom iduće lek livaglutin – tako se hemijski zove, a videćemo kako će ga zvati  proizovđač. Biće to injekcija koja će se primenjivati kao insulin za dijabetičare. Postoje i oralni lekovi, dva su registorvana u Srbiji, izdaju se na recept i po indikacijama – naglašava profesor Jorga.

Oko 95 odsto onih koji su izgubili kilograme, vrate „staru“ kilažu!

− Uz sve ove metode ide hipokalorijska dijeta! Sve vam ovo govorim, jer jako je važno pronaći za određenu osobu, najbolju i najefikasniju terapiju sa najmanje štete. Znači to je isto kao kada se prepisuju lekovi i dijetetska uputstva za hipertenziju ili dijabetes. Tako jednako ozbiljno treba pristupiti i gojaznosti. Konvencionalna terapija koja se decenijama praktikovala – dijeta, plus nekakva fizička aktvinost, na žalost je podbacila u enormono velikom procentu  gojaznih osoba. Ne želim da ubijem u pojam sve one koji tako mršave, procenti nikada ne važe za pojedinca, pojedinci fantastično uspevaju, ali dugoročno gledano, a to je više od pet godina – 95 procenata ljudi  koji su uspešno smršali vrate svoju težinu. Zato naravno medicina traga za efikasnim metodama lečenja, koje opet uključujući i hirurgiju, nisu sto odsto efikasne. Oko 50 procenata ljudi koji su podvrgnuti hirurškim zahvatima, a u svetu je operisano blizu milion ljudi, koji se prate na zajedničkoj svetskoj mreži, očekuje se da će vratiti težinu. Dakle – pola njih će vratiti! Zato je pitanje šta je zdravo i efikasno mršavljenje veoma kompleksna stvar. Nema tu onog „izbaci ovo i ovo, malo vežbaš i to je to… –  poručuje dr Jagoda Jorga.

Šta je to „nutricionista“?

Kada govorimo o važnosti pristupu lečenja gojaznosti, ne možemo da ne spomenemo stotine reklama u medijima koje nude lako i brzo mršavljenje, uz razne napitke, režime ishrane, tablete, ili reklame nutricionistilkih ordinacija, studija za mršavljenje…
Nutriciuonisti u zemlji Srbiji su osobe koje su završile trogodišnji strukovni fakultet. Nisu lekari, nemaju pravo samostalno da leče gojaznost, a još manje to pravo imaju profesori fiskulture u svim džimovima. Ne samo da nemaju pravo, već je to i ozbiljno nadrilekarstvo. Ja sam lekar specijalista, subspecijalista za ishranu. Ovo ne ističem da bih se pohvalila, nema potrebe za tim, već želim da vam kažem koliki značaj ima problem gojaznosti za čoveka, a tretira se na jedan vulgaran način, neprihvatljiv i nestručan. Okarakterišite ga kako hoćete – ali sve to vrlo odmaže gojaznim osobama. Svaki drugi gojazni čovek će reći „vidi ovaj skinuo lipoksukcijskom dijetom 30 kilograma za toliko i toliko dana“ … – navodi primere neozbiljnog pristupa ovom problemu dr Jorga i dodaje:

– Reklamiranje na ovaj način je nedozvoljeno, jer mnogo tih skinutih kilograma je biološki nemoguća misija. A onda će neko drugi reći „pa meni nešto fali, kad ja to ne mogu“! To je taj začarani krug neuspelih pokušaja, jer ne mogu da uspeju svi na isti način! To je  kao kada postavite sebi cilj da se popnete ne Mont Everest, a niste se popeli na Avalu. To je nemoguća misija, jer je način koji im predlažu apsolutno je nemoguć, osuđen na propast.

Kako izgleda pravo lečenje gojaznosti ili skidanje kilograma?

− Najveći „problem“ su oni koji i uspeju da na ovakav način skinu kilograme. Dakle, čak i ako uspeju, ljudi očekuju da su “završili posao” i da tada mogu da se vrate normalnoj ishrani, a to podrazumeva ishranu iz prethodnog perioda koja po definiciji nije bila dobra jer su se od nje gojili. Šta tu njima nedostaje – pa da se tog momenta napravi plan ishrane za održvanje težine koji je različit od onoga što su oni primenjivali pre mršavljenja, i plus, dobar plan neke fizičke aktivnosti. Ne mora da se ide kod personalnog trenera, može da to da  bude brzo hodanje, ali mora da se zna šta i koliko puta nedeljno – predlaže dr Jorga za eKlinika portal.

– Ogromnom broju mojih pacijenata govorim da je važnije da ih vidim kada smršaju, ali oni se ne pojave na održavanju, jer im se učini da je to jednostavno. Eto, postigao sam i to je to! A zapravo svi mehanizmi unutra, koji se bune i koji su i doveli do gojaznosti, koji su definisani kao takvi, ogromnim delom genetski – tu su i dalje, „čuče i sede u zasedi kako bi vas ponovo napali“. Ja sam veliki optimista jedino kad čovek prihvati da mora da vodi računa i posle, odnosno – celog žvota. Da to postane njegov način života – ističe naša sagovornica.

Navike, način života, poreklo… utiču na uspešnost dijete

– Šta je još veoma važno. Oni koji prepisuju dijete moraju po definiciji da rade individulizovane dijetske planove koji će uzeti u obzir i navike i ekonomski status, socijalno i kultorološko poreklo koje pacijent „vuče“ sa sobom. Različiti ljudi i razlilčite su navike na jugu Srbije i u Vojvodini. Imala sam  pacijenta koji nije čuo šta je keleraba, na primer. Ne možete svakome dati isto, masovno viđam te tipske jelovnike koji se dele po medijima, po teretanam. Ne može niko samo na osnovu toga da napravi svoj način ishrane. Mora onaj koji mu prepisuje dijetu da ima uvid u sve stvari koje nisu medicinske, da tome prilagodi ono što su naše preporuke o pravilnoj ishrani, koje su vrlo jasne, ali u smislu izbora namirnica rastegljive – ako voliš kupus jedi kupus, ne moraš da jedeš kelj ili kelerabu – objašnjava dr Jorga navodeći da je poenta naći nešto što će taj neko prihvatiti i uobličiti prema sebi.

A kada se dostigne idealna težina…

− Ima mnogo primera uspešnih ljudi, koji održavaju gubitak kilograma. Na žalost, mi nemamo neki registar u kome “vodimo” te ljude, ali Amerikanci imaju nešto što se može nazvati „registar uspešnih gubitaša“ i tu ima nekoliko elementa koji su bitni za održavanje kilaže. Jedan je da najveći procenat njih ostane posle dijete na niže masnoj ishrani. To znači ne totalno bez ulja i masnoća, ali ne ni ono „sipaj iz flaše sve dok nije taman“. Dakle, niže masna ishrana, redovni oboci – a to je tri obroka do četiri dnevno, a ne 5, 6, 7, 8, obroka, potom redovni doručak, koji stalno dovode u pitanje. Ali, i on stoji u tom registru kao obavezan! – navodi sagovornica eKlinika portala i pojašnjava:

– Statsitički se iz tog registra izvuče šta to radi većina onih koji su uspeli da održe težinu! A pored manje masti, tri obroka, i doručka, važan faktor je i povećanje fizičke aktivnosti. Kada je reč o šećeru, u tom američkom registru nema posebnog pomena unosa šećera, jasno je da ne možete jesti mnogo šećera, ali život totalno bez šećera je nemoguć. 

Ništa na brzinu

− Mnogima se učini da je četiri nedelje nekog režima ishrane previše, pa posegnu za brzinskim dijetama koje su  kontra produktivne. Vodim ja i takve ljude, kada na primer treba brzo smršati pre neke operacije, ali i kada treba da se smrša pred venčanje, na primer. To je u redu, ima i tu uspeha, ali to je sa jasno definisnain ciljem i sa rečenicom „to vam je samo za taj period i posle toga mora da se ide sa nečim što bi bila balansirana dijeta kao opšte prihvaćen dobar pristup u regulaciji težineotkrila je za eKlinika portal detalje pravilnog toka skidanja kilograma profesor dr Jagoda Jorga.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend