Medicinski informativni portal
Naslovna / Ishrana

Hrana za dobro pamćenje i bolju koncentraciju može i da nas podmladi

Piše: B Lazić
13:00 - 19. 06. 2021.

„Hrana za mozak“ utiče na mentalno stanje, ali i na motoričke sposobnosti čoveka, jer može da nas “podmladi

mozak-hrana-bolja koncentracija „Kakva ti je hrana, takve su ti misli“, kažu nutricinisti Foto: Shutterstock

„Kakva ti je hrana, takve su ti misli“ – umeju da kažu stručnjaci. Zaboravnost je nešto što dolazi s godinama, koncentracija je lošija, teže se uči i pamti. Mozak je jedini organ koji se ne regeneriše pri starenju, a broj neurona se od rođenja vremenom smanjuje. Ali, uz pravilno odabrane namirnice, svako od nas može podstaći organizam da što bolje funkcioniše.

Obrok u isto vreme donosi rezultate

Nutricionista Jasna Vujičić za eKlinika portal kaže da izbor hrane utiče “blagotvorno” na pamćenje i koncentraciju, ali i vreme kada se uzima. Saznanja raznih istraživanja pokazala su da je redovno vreme konzumiranja obroka veoma važno. Na primer, školska deca, koja su doručkovala u isto vreme, pokazala su bolje pamćenje i imali su bolju koncentraciju i za vreme časova, ali i posle njih, kaže naša sagovornica, i dodaje da postoje namirnice koje su “zdrave” za mozak.

Hrana koja utiče na bolje pamćenje

Jasna Vujičić nabraja najbitnije namirnice za bolje funkcionisanje mozga:

Borovnice i ribizle sadrže važne fitonutrijente, koji poboljšavaju sposobnost pamćenja. Takođe, smanjuju efekte hroničnih degenerativnih procesa, poput Alchajmerove bolesti ili demencije. Borovnica je bogata snažnim antioksidansima.

– Istraživanjima je potvrđeno da borovnice utiču na mentalno stanje, ali i na motoričke sposobnosti osoba koje ih konzumiraju, narodski rečeno prosto “podmlađuju”. Dovoljno je dodati u ishranu svakog dana jednu šolju borovnica ili ribizli. Efikasne se i ukoliko se konzumiraju i zamrznute tokom zimskog perioda – navodi sagovornica eKlinike.

Losos, haringa, sardine i pastrmka bogate su omega-3 masnim kiselinama, koje su neophodne za sve moždane antivnosti i dodatno podižu imunitet. Preporuka je da se dva do tri puta nedeljno unese 100-120 g ribe.

– Badem, orah, lešnik, brazilski orah, kikiriki i semenke (suncokreta, susama, lana), kao i proizvodi na prirodnoj (organskoj) osnovi dobijeni od njih (tahini/taan, kikiriki puter, puter od semenki bundeve, badema, itd) su odličan izvor vitamina E, potpomažu pamćenju. Plodove i semenke jezgrastog voća ili orašastih plodova je zdravo konzumirati kada su pečeni ili presni. Ove namirnice su bogate cinkom, mineralom koji utiče na poboljšanje kognitivnih sposobnosti. Sadrže i vitamin E, a bogati ovim vitaminom su i maslinovo ulje i zeleno povrće – naglašava Jasna Vujičić.

Vlakna su važna za zaštitu mozga

Integralne žitarice, ječam, pšenica, raž, ovas i integralni pirinač takođe štite mozak jer sadrže vlakna, vitamin E i malo omega-3 masnih kiselina. Pola šolje pahuljica ili 2 kašike integralnih pšeničnih (ražanih ili nekih drugih) klica ili nekoliko komada integralnog hleba ili peciva dnevno, može da pomaže, navodi naša sagovornica.

Kelj, spanać, peršun i brokoli su bogati vitaminom K koji pojačava moždane funkcije. Iako sam vitamin K nije antioksidans, on sprečava oksidativne procese. Pored toga ovaj vitamin deluje na normalnu koagulaciju krvi, štiti i jača kosti i sprečava kalcifikaciju arterija. Celer, kupus i zelena salata su takođe bogate vitaminom K.

– Leguminoze (mahunarke) su bogate mineralima, vlaknima i vitaminima. Mozak zahteva konstantan priliv energije. Najbolji prirodni izvori biljnih belančevina su sočivo, pasulj, grašak, soju (ali nikako GMO). Neuroni u mozgu su veoma osetljivi na dejstvo slobodnih radikala. Zato su antioksidansi neophodni – ističe nutricionista Jasna Vujičić.

Vitaminske bombe za očuvanje moždanih ćelija

Nar i citrusi su vitaminske bombe i uvek su dobrodošle za rad mozga. Nar je bogat antioksidansima, koji efikasno štite mozak od pogubnih slobodnih radikala. Pomorandže, mandarine, limun i grejpfrut su takođe sjajna hrana za mozak. Postoje dokazi da je likopen, crveni pigment iz paradajza, takođe snažan antioksidans koji čuva moždane ćelije od slobodnih radikala. Svaki dan konzumiranje paradajza u sezoni je veoma zdravo.

Čajevi su veoma korisni, ukoliko su biljni i nisu veštački aromatizovani, naglašava naša sagovornica, jer, kako kaže, sadrže, osim neznatno kofeina, fitonutrijente koji stimulišu bolji protok krvi kroz mozak.

– Crna čokolada sadrži snažne antioksidanse i prirodni stimulans (kofein) koji pojačavaju koncentraciju. Takođe stimuliše proizvodnju endorfina, što znači – hormona radosti. Kad je reč o crnoj čokoladi dovoljan je unos 25 grama crne čokolade dnevno. Multivitamini, oligoelementi i vitamin E, kao i omega-3 uvek je bolje unositi kroz hranu. Za svaku vrstu ishrane, ukoliko postoji hronična bolest ili je osoba pod terapijom, potrebna je konsultacija sa izabranim lekarom – savetuje nutricinista Jasna Vujičić.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend