Medicinski informativni portal
Naslovna / Ishrana

Depresivnim i zaboravnim osobama treba zelena salata i ljute papričice

Priredio/la: D.T.
15:30 - 27. 04. 2021.

Stručnjaci tvrde da omiljena hrana za kojom najčešće posežemo određuje naš karakter

ljuta papričica- depresija- zdravlje Ljute papričice podstiču lučenje endorfina – hormona raspoloženja Foto: Pexels

Zelena salata i ljute papričice trebalo bi svakodnevno da budu na vašem stolu ako ste depresivni ili zaboravni. Nedostatak folne kiseline, kojom obiluje zeleno povrće, izaziva depresiju i zaboravnost. Manjak folne kiseline izaziva pad serotonina u mozgu, a to za sobom povlači i loše raspoloženje.

Hormon raspoloženja u ljutini

Kapsaicin, prisutan u ljutim papričicama, s druge strane podstiče lučenje endorfina – hormona raspoloženja. Smatra se da kapsaicin spaljuje nervne završetke na jeziku i u ustima, pa kako bi se zaštitio od povrede, mozak luči sredstvo protiv boli – endorfin.

Stomak je naš drugi mozak, teza je koju zastupa sve više stručnjaka. Stres, napetost, anksioznost i depresija mogu dovesti do probavnih smetnji poput nadutosti, težine u stomaku, bolova u želucu, usporenog ili ubrzanog varenja. Poremećaji u varenju hrane i radu digestivnih organa, kod većine zdravih ljudi su zapravo posledica anksioznosti i depresije.

Hrana je za mnoge snažan sedativ

Ljudi koji jedu više nego što je potrebno, uglavnom osećaju nedostatak nečega i to pokušavaju da ublaže jelom. Hrana je za mnoge snažan sedativ, ali nekad i razlog da se posle nekog prejedanja ne osećaju bolje, već lošije i u fizičkom i psihičkom smislu.

Psihijatri su otkrili da neki ljudi jedu određenu vrstu hrane zato što je zdrava za srce ili štiti od kancera. Ali šta da jedemo ako hoćemo da izbegnemo depresiju ili demenciju? Sve te bolesti se ne mogu nikako izlečiti hranom, ali možemo nekim vrstama namirnica da damo prednost kako bi smo ublažili posledice nekih stanja ili bolesti.

Hrana zaista ume da usreći neke ljude. Mediteranska ishrana s dosta voća i povrća i ribe može da umanji posledice depresije i demencije. Svi znamo da to šta jedemo utiče na to kako se osećamo, ali nekako nismo povezali zdravlje mozga i mentalno zdravlje sa određenim vrstama hrane. Sve više stručnjaka zauzima stav, da je mentalno zdravlje veoma kompleksna kombinacija onoga što se dešava u našem stomaku i mozgu.

Zelena salata i ugljeni hidrati za dobro raspoloženje

Otkriveno je da su ljudi koji unose male količine ugljenih hidrata (oko 20 do 40 grama dnevno) skloniji depresivnim stanjima. Ugljeni hidrati podstiču lučenje serotonina koji popravlja raspoloženje. Namirnice poput mleka, piletine i banana izazivaju osećaj prijatnosti, jer stimulišu oslobađanje neurotransmitera dopamina, odgovornog za stanje budnosti, mentalnu oštrinu i pojačanu aktivnost.

Plodovi mora su odlična hrana za mozak. Sadrže puno selena, minerala koji je u organizmu prisutan u tragovima, a podiže raspoloženje. Prema nekim istraživanjima, neznatan manjak selena kvari raspoloženje. Selena ima dosta u morskim plodovima, žitaricama, mesu. Birajte ovu hranu kako biste imali osmeh na licu i dosta energije za radne napore.

Izbegavajte slatkiše, osim crne čokolade

Izbegavajte visoko rafinirani šećeri koji se nalaze u slatkišima brzo ulaze u krvotok i izazivaju pojačano lučenje insulina, koji je potreban kako bi šećer ušao u ćelije pojedinih tkiva. Posledica je naglo sniženje glukoze u krvi i pojava stanja hipoglikemije. U tom stanju osoba gubi koncentraciju, oseća se razdražljivo, nervozno i pospano.

Ipak nisu svi slatkiši loši, čokolada s visokim sadržajem kakaa je antidepresiv, podiže raspoloženje i smanjuje napetost. Razlog tome je njen hemijski sastav. Teobromin, feniletilamin, triptofan, kofein samo su neki sastojci koji, kako se smatra, pridonose osećaju prijatnosti.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend