Hrana prolazi složene procese pre nego što njeni sastojci budu iskorišćeni Foto: Shutterstock
Najčešće se ne bavimo time šta biva sa hranom koju smo uneli, nakon što je progutamo. Uživamo u njenom ukusu dok ne zadovoljimo glad. Ona, naime, prolazi složene procese, pre nego što njeni sastojci budu iskorišćeni, a nepotrebne izbacimo iz organizma.
Šta se dešava tokom varenja?
Hrana ulazi u proces varenja već onda kad je stavimo u usta i počnemo da žvaćemo. Tokom ove faze, pljuvačne žlezde vlaže hranu, olakšavajući prolaz kroz jednjak kada progutamo. Nakon što se probije niz jednjak, hrana dolazi do donjeg sfinktera jednjaka, mišića koji omogućava hrani da dođe do stomaka. Stomačni mišići tada hranu mešaju sa digestivnim sokovima, a žlezde smeštene u sluznici želuca proizvode enzime i želudačnu kiselinu koja pomaže da se ona dalje razgrađuje.
Potrebni sastojci dospevaju u krvotok
Hrana, dalje, prolazi kroz tanko i debelo crevo. U tankom crevu svareni hranljivi sastojci i voda apsorbuju se u krvotok, a u debelom crevu se tečni otpad transformiše u stolicu, koja odlazi u rektum. Rektum, koji se nalazi na donjem kraju debelog creva, čuva stolicu dok je ne istisnemo pražnjenjem creva.
Koliko obično traje proces?
Vreme potrebno za varenje hrane, od trenutka kad ona dospe u usta, do trenutka kada je izlučimo, zavisi od mnogo faktora. Ovaj proces se ponekad naziva i vremenom tranzita creva. Procene su da je potreno od dva do pet dana da se hrana probavi, a ovo vreme je individualno.
Šta utiče na vreme varenja?
Na vreme potrebno za varenje utiče više faktora. Na prvom mestu, to je vrsta hrane. Ona bogata vlaknima može da ubrza varenje. „Jednostavnija“ hrana, neprerađena, lakše je svarljiva, jer organizam teže razgrađuje složene hemikalije u prerađenoj hrani. Za složene šećere, odnosno masnu hranu i onu sa visokim udelom proteina biće potrebno više vremena. Takođe, vredi napomenuti da probavni sistem usporava sa godinama.
Dva pokazatelja da nešto nije uredu
Brojni faktori mogu da utiču na digestivni sistem. Na brzinu varenja ne utiču svi oni, ali postoje dva pokazatelja koja mogu da ukažu na to da nešto nije u redu. To su redovna dijareja ili zatvor. Neka zdravstvena stanja koja utiču na probavu jesu najčešće netolerancija za laktozu i sindrom iritabilnog creva. Probleme sa probavom mogu da izazovu i neka teža oboljenja, poput raka debelog creva.
Kad je vreme za posetu lekaru
Ako sumnjate da vaš probavni sistem ne radi sasvim ispravno, dobra ideja je da se obratite lekaru da biste saznali šta bi moglo da bude uzrok tome. Postoje testovi za procenu stanja uključujući kolonoskopiju. Ako postoji sumnja da nešto nije uredu, lekar primarne zdravstvene zaštite može da vas uputi na gastroenterologa koji će da izvršiti kompletnu analizu, kako biste pronašli uzrok problema.
Mnogim probavnim problemima, međutim, može se upravljati promenom načina života i prihvatanjem zdravih navika, poput izbalansirane ishrane i redovnog vežbanja.
Tekst je veoma dobar za nas koji imamo probleme sa digestivnim traktom. Imam veoma velike probleme i svaki savet mi dobro dodje. Srecno, Milijana. Hvala