Medicinski informativni portal
Naslovna / Ishrana

Šta se dešava našem organizmu kada prestanemo da jedemo hleb

Priredio/la: I. V.
9:00 - 05. 12. 2020.

Ako izbacite hleb iz ishrane osetićete i pozitivne i negativne efekte na vaš organizam, a i zadržavanje u kupatilu biće mnogo duže nego obično. Na vama je da napravite pravilan način unosa ugljenih hidrata

hleb razni su efekti prestanka konzumiranja ugljenih hidrata Foto: Shutterstock

Na pomen zdrave ishrane i skidanje kilaže, većina nas prvo pomisli da treba „ukinuti hleb“, odnosno ugljene hidrate. Da li je to i koliko pametno, stručnjaci bi objasnili rečenicom: I dobro je, i loše, i praćeno opstipacijom! Naime, kada smanjite unos ugljenih hidrata, prvo što primetite je koliko magično brzo gubite na težini. Ali, izbacivanjem hleba iz ishrane ne gubite masnoće. Gubite vodu. I još nešto, ugljeni hidrati su, kako stručnjaci podsećaju, glavni izvor energije mozga.

Osećaj – kao da imate grip

Lekari objašnjavaju da kada se ugljeni hidrati skladište u telu u obliku glikogena, svaki gram ugljenih hidrata u vodi skladišti tri do četiri puta veću težinu od svoje.  Čim se smanji unos ugljenih hidrata i počne da se koristi glikogen iz zaliha, telo gubi znatnu količinu vode. Glikogen je polisaharid glukoze, primarna forma za skladištenje ugljenih hidrata kod kičmenjaka. Nastaje prvenstveno u jetri i mišićima tako depoi glikogena u jetri predstavljaju rezerve glukoze koje se, u slučaju pada njene koncentracije u krvi, veoma brzo mogu mobilisati i taj pad kompenzovati.

I, kada sav taj glikogen nestane, vaše telo razgrađuje masnoće i oduzima male fragmente ugljenika zvane ketoni. Ovaj proces u organizmu manifestuje se kroz razna stanja – zadah iz usta, suva usta, umor, slabost, vrtoglavica, nesanica, mučnina… Ustvari, čovek počinje da se oseća kao da ima grip.

„Zloglasni“ ugljeni hidrati

Rafinisani ugljeni hidrati su „zloglasni“. Studija iz 2014. otkrila je da rafinisani ugljeni hidrati uvećavaju nivo masnih kiselina u telu (palmitoleinska kiselina) koje povećavaju rizik od srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2. Zbog toga se preporučuje konzumiranje integralnih žitarica koje mogu da poboljšajui nivo holesterola u krvi i smanje rizik od srčanih bolesti, moždanog udara, gojaznosti i dijabetesa tipa 2.

Integralne žitarice su odličan izvor gvožđa, magnezijuma i vitamina B, koji su svi presudni za održavanje nivoa energije organizma, posebno osobama kojima nedostaje magnezijum, a kako kažu lekari, mnogo ih je. Osim toga, s obzirom na to da su ugljeni hidrati omiljeni izvor goriva našeg  tela, sve ćelije počeće usporeno da rade bez zdravih zaliha.

Biljna vlakna sve drže pod kontrolom

Važnost integralnih žitarica u ishrani ogleda se u tome što preko njih organizam dobija vlakna. Vlakna, deo biljaka poput žitarica ili kore voća koji se teže vare, ne samo da pomažu u stabilizaciji nivoa šećera u krvi, smanjuju rizik od gojaznosti i hroničnih bolesti, već se brinu i o ljudskom probavnom traktu i održavaju stolicu redovnom. Zbog toga je važno jesti šarenoliku hranu, umesto se oslanjati samo na jedan izvor vlakana. Osim integralnih žitarica, kore jabuke, kruške ili krastavca, vlaknima su bogati i grašak, pasulj, suve šljive, kukuruz, mandarine i pomorandže, leblebije, kokice, banane, pistaći, jabuke, kruške, suve smokve, crna čokolada, čija semenke, kokos, crni luk…

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend