Srčani udar (1266 pregleda)

22.12.2014 13:17 | Anonimni korisnik
Srčani udar. Koji su simptomi Srčanog udara. Kao nastaje Srčani udar? Kako delovati prilikom Srčanog udara?

22.12.2014 13:18 |

Anonimni korisnik

Šta je srčani udar?

Srčani udar (infarkt srca) je izumiranje dela srca zbog nedovoljnog dotoka krvi dom delu. Može se javiti u svim uzrastima. Javlja se kao jak bol, stezanje, gušenje u sredogruđu. Pacijent raširenom šakom pokazuje gde ga boli. Bol se može se širiti u ruku, vilicu ili trbuh. Kod dijabetičara infarkt srca može proći bez bolova, jer su njima zbog visokog šećera u krvi oštećeni nervi koji treba da prenesu osećaj bola. Stariji ljudi koji dožive infarkt uglavnom su već imali neko srčano oboljenje, kao što je angina pektoris, koja je nastala zbog ateroskleroze koronarnih arterija. Hipertenzija poveća mogućnost da tako krta, aterosklerotična arterija pukne. Bol kod angine pektoris i kod infarkta je sličan, samo što je kod infarkta mnogo jači i ne prestaje ni posle uzimanja terapije za anginu pektoris. Kod mladih ljudi infarkt srca se uglavnom javlja iznenada, bez prethodnih anginoznih bolova. Rad srca posle infarkta zavisi od preostalog zdravog dela srca, opšteg zdravstvenog stanja obolelog i životnog stila, što podrazumeva način ishrane, fizičke aktivnosti i nivo stresa.
Simptomi

Simptomi infarkta srca su jak bol, stezanje, gušenje u sredogruđu. Pacijent raširenom šakom pokazuje gde ga boli. Bol se može se širiti u ruku, vilicu ili trbuh. Kod dijabetičara infarkt srca može proći bez bolova. Bol kod angine pektoris i kod infarkta je sličan, samo što je kod infarkta mnogo jači i ne prestaje ni posle uzimanja terapije za anginu pektoris.
Faktori rizika

Uzroci oštećenja arterijskog zida uključuje:
1. Povišeni nivo holesterola i triglicerida u krvi
2. Visoki krvni pritisak
3. Duvanski dim
4. Dijabetes
5. Gojaznost
6. Smanjena fizička aktivnost
7. Prekomeran unos alkohola (dozvoljena je samo 1 čašica rakije od 0,5dl ili jedna čaša vina od 2dl dnevno)
8. Oboljenja srca i krvnih sudova
Kako se izboriti sa problemom

Najbolji način prevencije i ublažavanja napredovanja bolesti je umeren, zdrav stil života - pravilna ishrana (koju je odobrio kardiolog a osmislio dijetetičar-nutricionista), pravilna fizička aktivnost (koji je odobrio kardiolog a osmislio fizioterapeut), redovno uzimanje terapije, redovni sistematski i zakazani kontrolni pregledi kod lekara opšte prakse i kardiologa, i prestanak pušenja. Pravilna ishrana treba da bude takva da održava optimalnu telesnu masu i obezdedjuje sve neophodne hranljive supstance u optimalnim količinama, pri čemu treba obratiti posebnu pažnju da unos holesterola ne bude veći od 300mg a da se poveća unos Omega3 masnih kiselina. Svakodnevna aerobna fizička akivnost, kao što je šetnja, vožnja bicikla i plivanje, mora se sprovoditi ako je odobrena od strane kardiologa. Neophodni su redovni sistemtski i zakazani kontrolni pregledi kod lekara opšte prakse i kardiologa i analize glukoze (standardne i specijalne - test tolerancije na glukozu i glikozilisani hemoglobin), triglicerida i ukupnog holesterola u krvi i njegovih frakcija (dobrog holesterola HDL i lošeg holesterola LDL), kao i njihovog odnosa HDL/LDL, što pokazuje faktor fizika za nastanak infarkta; zatim povremeni testovi opterećenja fizičkom aktivnošću (ergometrija). Posebnu pažnju posvetite sebi ako znate da je neko iz vaše porodice imao infarkt srca, anginu pektoris ili infarkt mozga (šlog).

Autor: Jelena Đorđević lekar i viši dijetetičar-nutricionista

* Ukoliko želite da primate obaveštenja vezana za ovu temu morate biti prijavljeni.

Registracija

Uloguj se

Registruj se